Područje nekadašnje Jugoslavije pomenuto je u više navrata u izveštaju Čarlsa Dulfera (Charles Duelfer), specijalnog savetnika direktora CIA-e za strategiju u vezi sa iračkim oružjem za masovno uništenje i civilnog čelnika inspektora koji su istraživali u Iraku.
U opsežnom izveštaju na 918 stranica, koji predstavlja rezultat do sada najopsežnije istrage vojnih potencijala bivšeg iračkog režima, i koji je zvanično uvršten u dokumente predate Odboru za Oružane snage Senata SAD, detaljno je opisana vojna saradnja nekadašnje SFRJ i Iraka kao i kasnije saradnja nekadašnje SR Jugoslavije i Iraka. U izveštaju na jednom mestu je navedeno da je ta saradnja prestala "nakon pobede demokratskih vlasti u Srbiji", ali se na više mesta kasnije pojavljuju informacije o sastancima zvaničnika dveju zemalja tokom 2001. i 2002. Detaljno je opisana i veza bijeljinskog zavoda "Orao" i Iraka.
Navedene su informacije o osobama, kompanijama i političkim strankama iz čitavog sveta kojima je režim Sadama Huseina davao mogućnost da zarade od izvoza iračke nafte.
Prve vesti o zloupotrebama iračkog programa "nafta za hranu" pojavile su se početkom 2004. kada je nekoliko zapadnih medija, uključujući američku televiziju ABC, izvestilo da su tri visoka zvaničnika Ujedinjenih nacija osumnjičena za uzimanje višemilionskog (dolarskog) mita od režima Sadama Huseina. Televizija ABC je tada objavila, pozivajući se na američke i evropske obaveštajne izvore, da američki zvaničnici imaju dokaze da je Sadam Husein prebacio na privatne račune oko pet milijardi dolara od nafte prodate u sklopu programa "Nafta za hranu".
Tim humanitarnim programom Ujedinjenih nacija Iraku je od 1996. bilo dopušteno da uprkos međunarodnom embargu izveze određene količine nafte, da bi za uzvrat kupio hranu i lekove.
Televizija ABC je tada objavila u članku koji još uvek postoji na internetu, na adresi: http://abcnews.go.com/sections/WNT/Investigation/oil_for_food_ripoff_040420-1.html,da su Iračani uspeli da podmite 270 stranih zvaničnika. Izneti su detalji razrađene šeme potkupljivanja: Irak bi odabranim osobama ili grupama dao ispod cene kupone (ili bonove) za trgovinu naftom, a te osobe ili grupe bi zatim legalno prodavale kupone trgovcima naftom, ali po tržišnim cenama. U članku Televizije ABC naveden je spisak osoba, političkih stranaka i grupacija koje su se na ovaj način okoristile. Navodi su potvrđeni u Dulferovom izveštaju. Neki od povlašćenih primalaca, prema zvaničnom izveštaju načinjenog na osnovu 13 tajnih lista bivšeg iračkog potpredsednika Tahe Jasina Ramadana, su: Komunistička partija Rusije, Ruska pravoslavna crkva, Vladimir Žirinovski, "sin ruskog ambasadora u Iraku", "kći indonezijskog predsednika Sukarna", "sin predsednika Libana", bivši francuski ministar unutrašnjih poslova Šarl Paskva (Charles Pasqua), Bugarska socijalistička partija... Među onima koji bi za ovaj program mogli biti posebno interesantni su: grčki "Helenic Petroleum" (sada vlasnik "Jugopetrola Kotor"), Jugopetrol (Beograd), jednom zasebno, i dva puta u korist "socijalističe i radikalne stranke", Srpska radikalna stranka i JUL više puta i "Koštuničina stranka" – jedan put i to preko kompanije "Gromic-eksport-import".
U izveštaju se navodi da su bonovi ili kuponi bili izdvojeni i za Demokratsku stranku, tada Zorana Đinđića, ali i to da ta stranka nije od toga ostvarila profit jer transakcija nije okončana.
U svim slučajevima je naveden broj "alociranih" i realizovanih bonova kao i očekivani ostvareni profit na osnovu tadašnje cene nafte na svetskom tržištu i na osnovu kursa dolara u momentu "alokacije".
Izveštaj CIA-e takođe sadrži brojna dokumenta koja predstavljaju faksimile bankovnih transkacija. Na mnogim dokumentima potpisi su osoba koje su, sudeći po prezimenima, državljani neke od postjugoslovenskih zemalja, ili pak potiču sa tog prostora.
Kompletan izveštaj CIA-e o kojem je reč postoji na internetu na adresi: http://news.findlaw.com/nytimes/docs/iraq/cia93004wmdrpt.html
Reč je o dokumentu podeljenom u tri dela "teška" 53-76 Mb. Spisak primalaca povlašćenih iračkih bonova nalazi se u prvom delu u aneksu "Poznati primaoci bonova za naftu" (Known Oil Voucher Recipients) od stranice 167 originalnog izveštaja, odnosno 302 PDF datoteke.
U opsežnom izveštaju na 918 stranica, koji predstavlja rezultat do sada najopsežnije istrage vojnih potencijala bivšeg iračkog režima, i koji je zvanično uvršten u dokumente predate Odboru za Oružane snage Senata SAD, detaljno je opisana vojna saradnja nekadašnje SFRJ i Iraka kao i kasnije saradnja nekadašnje SR Jugoslavije i Iraka. U izveštaju na jednom mestu je navedeno da je ta saradnja prestala "nakon pobede demokratskih vlasti u Srbiji", ali se na više mesta kasnije pojavljuju informacije o sastancima zvaničnika dveju zemalja tokom 2001. i 2002. Detaljno je opisana i veza bijeljinskog zavoda "Orao" i Iraka.
Navedene su informacije o osobama, kompanijama i političkim strankama iz čitavog sveta kojima je režim Sadama Huseina davao mogućnost da zarade od izvoza iračke nafte.
Prve vesti o zloupotrebama iračkog programa "nafta za hranu" pojavile su se početkom 2004. kada je nekoliko zapadnih medija, uključujući američku televiziju ABC, izvestilo da su tri visoka zvaničnika Ujedinjenih nacija osumnjičena za uzimanje višemilionskog (dolarskog) mita od režima Sadama Huseina. Televizija ABC je tada objavila, pozivajući se na američke i evropske obaveštajne izvore, da američki zvaničnici imaju dokaze da je Sadam Husein prebacio na privatne račune oko pet milijardi dolara od nafte prodate u sklopu programa "Nafta za hranu".
Tim humanitarnim programom Ujedinjenih nacija Iraku je od 1996. bilo dopušteno da uprkos međunarodnom embargu izveze određene količine nafte, da bi za uzvrat kupio hranu i lekove.
Televizija ABC je tada objavila u članku koji još uvek postoji na internetu, na adresi: http://abcnews.go.com/sections/WNT/Investigation/oil_for_food_ripoff_040420-1.html,da su Iračani uspeli da podmite 270 stranih zvaničnika. Izneti su detalji razrađene šeme potkupljivanja: Irak bi odabranim osobama ili grupama dao ispod cene kupone (ili bonove) za trgovinu naftom, a te osobe ili grupe bi zatim legalno prodavale kupone trgovcima naftom, ali po tržišnim cenama. U članku Televizije ABC naveden je spisak osoba, političkih stranaka i grupacija koje su se na ovaj način okoristile. Navodi su potvrđeni u Dulferovom izveštaju. Neki od povlašćenih primalaca, prema zvaničnom izveštaju načinjenog na osnovu 13 tajnih lista bivšeg iračkog potpredsednika Tahe Jasina Ramadana, su: Komunistička partija Rusije, Ruska pravoslavna crkva, Vladimir Žirinovski, "sin ruskog ambasadora u Iraku", "kći indonezijskog predsednika Sukarna", "sin predsednika Libana", bivši francuski ministar unutrašnjih poslova Šarl Paskva (Charles Pasqua), Bugarska socijalistička partija... Među onima koji bi za ovaj program mogli biti posebno interesantni su: grčki "Helenic Petroleum" (sada vlasnik "Jugopetrola Kotor"), Jugopetrol (Beograd), jednom zasebno, i dva puta u korist "socijalističe i radikalne stranke", Srpska radikalna stranka i JUL više puta i "Koštuničina stranka" – jedan put i to preko kompanije "Gromic-eksport-import".
U izveštaju se navodi da su bonovi ili kuponi bili izdvojeni i za Demokratsku stranku, tada Zorana Đinđića, ali i to da ta stranka nije od toga ostvarila profit jer transakcija nije okončana.
U svim slučajevima je naveden broj "alociranih" i realizovanih bonova kao i očekivani ostvareni profit na osnovu tadašnje cene nafte na svetskom tržištu i na osnovu kursa dolara u momentu "alokacije".
Izveštaj CIA-e takođe sadrži brojna dokumenta koja predstavljaju faksimile bankovnih transkacija. Na mnogim dokumentima potpisi su osoba koje su, sudeći po prezimenima, državljani neke od postjugoslovenskih zemalja, ili pak potiču sa tog prostora.
Kompletan izveštaj CIA-e o kojem je reč postoji na internetu na adresi: http://news.findlaw.com/nytimes/docs/iraq/cia93004wmdrpt.html
Reč je o dokumentu podeljenom u tri dela "teška" 53-76 Mb. Spisak primalaca povlašćenih iračkih bonova nalazi se u prvom delu u aneksu "Poznati primaoci bonova za naftu" (Known Oil Voucher Recipients) od stranice 167 originalnog izveštaja, odnosno 302 PDF datoteke.
