RSE
Povodom proglašenja vanrednog stanja Ustavni sud Srbije zaključio je da republički ustav ne utvrđuje izričito mogućnost uvođenja vanrednog stanja na teritoriji cele zemlje, ali da se tako nešto podrazumeva. Sud je, međutim, s druge strane, ocenio da je izvršna vlast prešla ustavnu granicu u sužavanju građanskih prava i sloboda. Ova ocena pre svega odnosi se na odluku o policijskom pritvoru na 30 dana bez sudske odluke, uskraćivanju pritvorenim licima prava na branioca i pravu direktora Bezbednosno-informativne agencije da bez odluke suda ima mogućnost da odstupi od načela neprikosnovenosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja. Neustavnom je takođe proglašena odluka koja podrazumeva sprečavanje javnog obaveštavanja, rasturanja štampe i drugih obaveštenja o razlozima proglašenja vanrednog stanja, naredba o posebnim merama u oblasti pravosuđa kao i ukidanje prava na štrajk. Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kaže da je po uvođenju vanrednog stanja bilo neophodno da se sastane Skupština Srbije koja bi odlučivala o daljim koracima kako ne bi došlo do prenošenja velikog broja nadežnosti u ruke Vlade Srbije.
VUČETIĆ
U svakom slučaju reč je o jednoj vrlo delikatnoj i važnoj metariji koja će, siguran sam, biti ne samo odluka o konkretnom predmetu već odluka koja će postaviti jasnu branu izvršnoj vlasti u narednom periodu gde se mora kretati u granicama Ustava i zakona pogotovo kad je reč o ljudskim pravima, a i građanskim slobodama.
RSE
Vučetić dodaje da sada svako lice koje smatra da su mu bila povređena ustavom garantovana građanska prava može tražiti nadoknadu. Sa ovim stavom u potpunosti se slaže i advokat Božo Prelević.
PRELEVIĆ
Čini mi se da je najveći problem bio u primeni te Uredbe jer se neprimereno veliki broj ljudi našao u zatvoru za koje nisu postojali niti dokazi niti indicije da su učinili određena krivična dela.
RSE
Činjenica da Ustavni sud donosi odluku nakon skoro dve godine ukazuje na to da je ona na izvestan način politički obojena, naglašava bivši ministar pravde Vladan Batić.
BATIĆ
Mislim jednostavno da Ustavni sud je mogao da reaguje na to odmah, čak i bez pokretanja bilo čije inicijative, ali očito on reguje o promenjenom odnosu snaga i donosi takvu odluku tako da to u najmanju ruku ukazuje na odovarajuće mere političkog uticaja.
RSE
Odluka Ustavnog suda sasvim je očekivana jer su tokom vanrednog stanja konstantno kršena ljudska prava i građanske slobode, smatra s druge strane visoki funkcioner DSS Đorđe Mamula.
MAMULA
Ova odluka Ustavnog suda tek je mala uteha za ono što su činili. Jasno je bilo da je Vlada predložila gospođi Mićić da se zavede vanredno stanje na delu teritorije, ona je zavela vanredno stanje na celoj teritoriji. U stvari to je bilo pravo ratno stanje s obzirom na ograničenje ljudskih prava tako da je ta odluka i ličila na tu vladu. Nisam uopšt iznenađen i mislim da su svi oni veoma odgovorni.
RSE
Istovremeno o pitanju naknade štete Vladan Batić kaže:
BATIĆ
Lice koja se neosnovano liši slobode, nema veze da li je u vanrednom stanju ili ne, uvek ima pravo na naknadu štete. Zatim, sa odredbama koja se tiču nekih događanja u pravosuđu u vreme vanrednog stanja i policijskog pritvora bili su upoznati predstavnici najvažnijih evropskih institucija, OEBS-a, Saveta Evrope, Evropske unije i niko tu nije stavljao nekakve naročite primedbe. Uvek kad imate vanredno stanje uvek može biti da li je i do koje mere povređ Ustav, jer i semantički i sam naziv vanredno pokazuje da su okolnosti bile takve. Dakle, posmatrano iz današnje optike i sa distancom od godinu i po dana, stvari mogu da se posmatraju i na takav način.
RSE
Uvođenje vanrednog stanja u situaciji kada je ubijen premijer bilo je neophodno, smatra bivši zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević koji je u toku policijske akcije “Sablja” iznenada penzionisan, ali i dodaje da je tokom vanrednog stanja očigledno bilo i zloupotreba. A evo kako Ivošević odgovara na pitanje da li će nakon ovakve odluke Ustavnog suda zatražiti materijalnu nadokandu:
IVOŠEVIĆ
Ne. Ja zaista to ne bih činio iako bi možda trebalo, ali ja nemam stomak da tako nešto uradim. Ja sam bio potpuno miran. Mogao bih tražiti neku naknadu štete za duševne patnje, ali moram da priznam da ja nisam imao te duševne patnje. Meni je, u stvari, bilo lakše posle toga. Jer ja sam bio isturen i vrlo često u nekim nepriličnim situacijama. Ja sam morao da odgovaram na razne uvrede i napade na sudsku vlast, pre svega od onog tadašnjeg i nesrećnog ministra Batića, itd. Tako da sam se ja posle toga smirio iako je odista bilo vrlo neprijatno što su oni zloupotrebili zapravo to stanje i obračunali su se sa ranijim vrhom sudske vlasti. Mislim da ta odluka Ustavnog suda ima istorijski značaj i da će ona uvek upozoravati vlasti da ne preteruju čak i onda kad moraju da se brane od različitih napada, u ovom slučaju pre svega od organizovanog kriminala.
Povodom proglašenja vanrednog stanja Ustavni sud Srbije zaključio je da republički ustav ne utvrđuje izričito mogućnost uvođenja vanrednog stanja na teritoriji cele zemlje, ali da se tako nešto podrazumeva. Sud je, međutim, s druge strane, ocenio da je izvršna vlast prešla ustavnu granicu u sužavanju građanskih prava i sloboda. Ova ocena pre svega odnosi se na odluku o policijskom pritvoru na 30 dana bez sudske odluke, uskraćivanju pritvorenim licima prava na branioca i pravu direktora Bezbednosno-informativne agencije da bez odluke suda ima mogućnost da odstupi od načela neprikosnovenosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja. Neustavnom je takođe proglašena odluka koja podrazumeva sprečavanje javnog obaveštavanja, rasturanja štampe i drugih obaveštenja o razlozima proglašenja vanrednog stanja, naredba o posebnim merama u oblasti pravosuđa kao i ukidanje prava na štrajk. Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kaže da je po uvođenju vanrednog stanja bilo neophodno da se sastane Skupština Srbije koja bi odlučivala o daljim koracima kako ne bi došlo do prenošenja velikog broja nadežnosti u ruke Vlade Srbije.
VUČETIĆ
U svakom slučaju reč je o jednoj vrlo delikatnoj i važnoj metariji koja će, siguran sam, biti ne samo odluka o konkretnom predmetu već odluka koja će postaviti jasnu branu izvršnoj vlasti u narednom periodu gde se mora kretati u granicama Ustava i zakona pogotovo kad je reč o ljudskim pravima, a i građanskim slobodama.
RSE
Vučetić dodaje da sada svako lice koje smatra da su mu bila povređena ustavom garantovana građanska prava može tražiti nadoknadu. Sa ovim stavom u potpunosti se slaže i advokat Božo Prelević.
PRELEVIĆ
Čini mi se da je najveći problem bio u primeni te Uredbe jer se neprimereno veliki broj ljudi našao u zatvoru za koje nisu postojali niti dokazi niti indicije da su učinili određena krivična dela.
RSE
Činjenica da Ustavni sud donosi odluku nakon skoro dve godine ukazuje na to da je ona na izvestan način politički obojena, naglašava bivši ministar pravde Vladan Batić.
BATIĆ
Mislim jednostavno da Ustavni sud je mogao da reaguje na to odmah, čak i bez pokretanja bilo čije inicijative, ali očito on reguje o promenjenom odnosu snaga i donosi takvu odluku tako da to u najmanju ruku ukazuje na odovarajuće mere političkog uticaja.
RSE
Odluka Ustavnog suda sasvim je očekivana jer su tokom vanrednog stanja konstantno kršena ljudska prava i građanske slobode, smatra s druge strane visoki funkcioner DSS Đorđe Mamula.
MAMULA
Ova odluka Ustavnog suda tek je mala uteha za ono što su činili. Jasno je bilo da je Vlada predložila gospođi Mićić da se zavede vanredno stanje na delu teritorije, ona je zavela vanredno stanje na celoj teritoriji. U stvari to je bilo pravo ratno stanje s obzirom na ograničenje ljudskih prava tako da je ta odluka i ličila na tu vladu. Nisam uopšt iznenađen i mislim da su svi oni veoma odgovorni.
RSE
Istovremeno o pitanju naknade štete Vladan Batić kaže:
BATIĆ
Lice koja se neosnovano liši slobode, nema veze da li je u vanrednom stanju ili ne, uvek ima pravo na naknadu štete. Zatim, sa odredbama koja se tiču nekih događanja u pravosuđu u vreme vanrednog stanja i policijskog pritvora bili su upoznati predstavnici najvažnijih evropskih institucija, OEBS-a, Saveta Evrope, Evropske unije i niko tu nije stavljao nekakve naročite primedbe. Uvek kad imate vanredno stanje uvek može biti da li je i do koje mere povređ Ustav, jer i semantički i sam naziv vanredno pokazuje da su okolnosti bile takve. Dakle, posmatrano iz današnje optike i sa distancom od godinu i po dana, stvari mogu da se posmatraju i na takav način.
RSE
Uvođenje vanrednog stanja u situaciji kada je ubijen premijer bilo je neophodno, smatra bivši zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević koji je u toku policijske akcije “Sablja” iznenada penzionisan, ali i dodaje da je tokom vanrednog stanja očigledno bilo i zloupotreba. A evo kako Ivošević odgovara na pitanje da li će nakon ovakve odluke Ustavnog suda zatražiti materijalnu nadokandu:
IVOŠEVIĆ
Ne. Ja zaista to ne bih činio iako bi možda trebalo, ali ja nemam stomak da tako nešto uradim. Ja sam bio potpuno miran. Mogao bih tražiti neku naknadu štete za duševne patnje, ali moram da priznam da ja nisam imao te duševne patnje. Meni je, u stvari, bilo lakše posle toga. Jer ja sam bio isturen i vrlo često u nekim nepriličnim situacijama. Ja sam morao da odgovaram na razne uvrede i napade na sudsku vlast, pre svega od onog tadašnjeg i nesrećnog ministra Batića, itd. Tako da sam se ja posle toga smirio iako je odista bilo vrlo neprijatno što su oni zloupotrebili zapravo to stanje i obračunali su se sa ranijim vrhom sudske vlasti. Mislim da ta odluka Ustavnog suda ima istorijski značaj i da će ona uvek upozoravati vlasti da ne preteruju čak i onda kad moraju da se brane od različitih napada, u ovom slučaju pre svega od organizovanog kriminala.
