RFE: Gospodine Redzepi, na jucerasnjem sastanku lidera Albanaca i Srba izrazena je spremnost za uspostavljanje medjuetnickog dijaloga. Koji je sledeci korak, sta se konkretno moze uraditi?
REDZEPI: Ja mislim da je mozda i prvi put otkako su bili izbori da smo imali jako uspesan sastanak sa predstavnicima srpske zajednice. Mislim da se taj unutrasnji dijalog, koji je manjkao oduvek, ostvario preko americke kancelarije i projekta za etnicke odnose, koji vodi gospodin Kasof. Mislim da je to pravi nacin da razgovaramo bez rukavica, iskreno, i da se vidi sta manjka u nasim odnosima, sta moze da se popravi. Ja znam da je taj interni razgovor manjkao u proteklo vreme, ali to je dobar korak i treba da se nastavi. Isto tako treba da se ohtrabre predstavnici srpske zajednice da se vrate u institucije, jer je to najbolji nacin da se reprezentuju prava srpske etnicke zajednice. Verovatno je bilo i momenata kad su oni mislili da su izolovani, da nemaju dovoljno snage da reprezentuju njihove interese, a neki put su i bez razloga bojkotovali institucije. Mi smo se dogovorili da cemo to nastaviti, dali preko ovog projekta ili na poziv americke kancelarije, ili cemo poziv napraviti mi ili neko od njih, mislim to treba da se nastavi, da budu na stolu i realni zahtevi, da se dogovaramo. Mi moramo da saradjujemo jer zivimo na ovom podneblju gde ima mesta za sve i zato trebamo naci najbolji nacin komunikacije i saradnje, ali ne da idemo stalno sa uslovljavanjima, to je bila najgora strategija do sada.
RFE: Vlada trenutno radi na sanaciji stete koja je nastala u martovskom nasilju. Tada je ubijeno 19 ljudi, a vise stotina srpskih kuca i vise od 20 crkava i manastira spaljeno. Sta je sa kaznjavanjem odgovornih za nasilje?
REDZEPI: Prema informacijama koje mi imamo negde vise od 270 ljudi je proslo kroz istrazni postupak, za vise od 45 je pokrenut sudski postupak, koji su oznaceni kao osumnjiceni za ubijanje ili paljenje. Mislim da se taj proces ne moze brzo zavrsiti, jer se prikupljaju informacije. Svako ko je pocinio ubistvo, stetu ili bilo koje kriminalne akte tokom martovskih nasilnih dogadjaja, treba da ispasta. A sto se tice rekonstrukcije, bez obzira sto bi i mi voleli da se to ubrza, neophodne su bile neke procedure. Malo smo zakasnili s tim procedurama, jer smo postovali rokove, koje je uspostavila medjunarodna zajednica. Ali sada je u skoro svim gradovima poceo proces rekonstrukcije, i mi se nadamo da ce se rekonstrukcija kuca zavrsiti krajem oktobra ili pocetkom novembra. U isto vreme i za pomocne objekte naci ce se resenje, opciaj je da se da novac da sami to grade, ili da se ukljuce u taj proces. I nesto sto je jako vazno, iz rezervnog fonda administratora, koji je isto tako iz budzeta Kosova, izdvojen je milion evra za namestaj, kao sto kuhinja ili lezajevi, a i dace se nadoknada u visini od dve hiljade evra za kuce koje su spaljene i gde je napravljena steta. Uskoro ce biti i jedan projekat za najpre konzervaciju crkava i manastira, kako bi se sprecila dalje ostecenja, dok se oni potpuno ne obnove. Najverovatnije do 1.septembra zavrsice se rehabilitacija dve skole u Kosovu Polju i Obilicu, kao i zdravstvene ustavnove. Mi se nadamo da ce skolski objekti biti zavrseni do 1. septembra.
RFE: Posle martovskog nasilja KFOR je u pojedinim srpskim mestima vratio kontrolne punktove i povecao broj patrola. Kako se prema vama moze resiti pitanje bezbednosti za Srbe?
REDZEPI: To je veoma kompleksno pitanje. Tu gde je neophodno dobro je sto je KFOR vracen, ali vise obaveza treba da preuzme Kosovska policijska sluzba, zajedno Albanci i Srbi, jer je to multietnicka policijska sluzba. Ali ne mogu se osigurati bezbednost i sloboda kretanja samo sa vojskom i policijom. Treba da se nadje politicko resenje, da postoji obostrana spremnost i albanske vecinske zajednice i srpske zajednice, da prihvate novu realnost i da nadjemo neko resenje, kao sto je pomirenje. Da napravimo jedan dogovor ili ugovor, koji ce postovati obe strane. Kada se na taj nacin stvori dobra politicka klima i dobra volja sa obe strane, moguce je stvoriti dobre uslove sigurnosti. Idealni stopostotni uslovi se ne mogu stvoriti, ni na Kosovu niti nigde u svetu, ali se moze stvoriti da se svako oseca slobodno, da se ne oseca ugrozeno, to znaci uz obostranu volju i uz pomoc KFORa i policije.
RFE: Pored bezbednosti za srpsku zajednicu je osnovno pitanje povratka Srba. Veoma je mali broj povratnika. Sta cete vi kao premijer licno preduzeti da ohrabrite povratak?
REDZEPI: To je bio jedan od najvecih prioriteta vlade. Mi smo to poceli. Medjutim zna se da do nedavno to je bilo sve u nadleznosti UNMIKa, a sad su oni dali vise prostora i za vladu. Prosle godine zna se da je dodeljeno sedam miliona evra za projekte povratka, a za 2004. godinu 10.5 miliona. Taj proces kasni posle martovskih dogadjaja i mozda je i normalno da je sada orjentacija usmerena da se stvore uslovi da se najpre vrate interno raseljena lica. To bi bio dobar signal i za one koji su van Kosova, da dobiju motivaciju da se vrate. Taj proces se nastavlja, ali to je proces i niko ne moze da garantuje kada ce se zavrsiti. Mi mozemo ici u garancije ili vece garancije kada bismo imali veca ovlascenja, ali ne moze se garantovati kad to neko drugi treba da implemenntira. Mi smo veoma zainteresovani da taj proces uspe, ali isti tako treba biti realan. Brojke koje daje Koordinacioni centar ili UNHCR, koji uzima podatke od vlade Srbije, su nerealne. Ja sam pre neki dan procitao izvestaj ESI grupe koji je dosta realan, i zna se da mozda, necu da spekulisem, ali oni kazu da su vani negde oko 65.000 do 70.000 ljudi. Od toga prilicno veliki broj ljudi je prodao stanove ili imanja. A pitanje koliko oni imaju interesa to je druga stvar, i mi ne zelimo da spekulisemo s time, ali zna se da svako ima pravo da se vrati na svoje ognjiste. Ko je voljan da se vrati u ovim uslovima, koji su isti za sve gradjane Kosova, u ovom siromastvu, neperspektivi, mi smo otvoreni. Ali zna se da i Albanci, vecinom oni koji imaju prilike, napustaju Kosovo, pogotovo mladi strucnjaci ne vide perspektivu za zaposljavanje, tako da je malo teze da nadjes motivaciju da se vratis.
RFE: Kada su u pitanju problemi bezbednosti i integracije srpske zajednice, koliko se decentralizacijom Kosova ti problemi mogu resiti?
REDZEPI: Ukoliko se srpska zajednica okrene prema Pristini da za svoje egzistencijalne probleme nadje resenje, to ce stvoriti i vecu trpeljivost medju etnickim zajednicana i vecu spremnost da se saradjuju. Ukoliko se barikadiraju u enklave ili izoluju, onda se stvara tenzija u susedstvu. Mozda ce ovaj proces decentralizacije ili reforme lokalne uprave omoguciti da oni sami izaberu svoje lidere i da lokalna zajednica bude bliza gradjanima, da oni odlucuju o svojim prioritetima, na primer u javnim sluzbama. Ali to treba da bude prema kriterijumima kao u demokratskim zemljama, a ne na etnickoj bazi, jer cim se pokusava na etnickoj bazi onda se aludira na projekat koji je Srbija trazila. U sustini taj projekat ima cetiri stepena, sto znaci da bi finalna solucija bilo otcepljenje delova Kosova, sto je neprihvatljivo. Zato je potrebno raditi na principima geografskih kriterijuma, koliko stanovnika treba da ima opstina, a to radi Radna grupa, kojoj prisustvuju i predstavnici kosovske vlade i UNMIKa, kao i ekspeti medjunarodne zajednice. Mi smo juce trazili da tu budu i predstavnici srpske zajednice. Prvi projekat ili draft ce biti zavrsen u drugoj polovini jula, pa cemo videti koliko je to prihvatljivo. Ako iskljucimo politiku od realnih zahteva etnicke zajednice, to bi trebalo da bude dobra ponuda, ali ako se i dalje misli, preko srpske etnicke zajednice, na neke uzvisene politicke ciljeve, da Kosovo ne uspe da bude jedna demokratska zemlja, mislim da ce biti tesko i da se nece zadovoljiti neki apetiti.
RFE: Prosle godine je poceo dijalog izmedju kosovskih i vlasti u Beogradu. Da li je nakon toga bilo kontakata sa predstavnicima vlasti u Beogradu?
REDZEPI: Ne. Mi smo rekli da je taj dijalog deo standarda i zato je nerealno selektivno da se kaze da smo za neke standarde zainteresovani a za neke nismo. Bili smo jako iskreni i od pocetka smo rekli da nismo optimisti ali necemo opstruirati ovaj proces. Mi smo formirali cetiri radne grupe s UNMIKom, dve radne grupe su imale prvi sastanak u Pristini, cekalo se da se to nastavi u Beogradu, a sada se ceka zbog politicke scene u Beogradu i martovskih dogadjaja. Ali sto se tice kosovske vlade, mi nikada nismo opstruirali ovaj proces, mi smo rekli kada sastanak zakazu UNMIK i srpska vlada, nase grupe ce biti spremne da ucestvuju. Mi sada cekamo da se stvori politicka klima i da se uspostave rokovi, kada oni misle da mogu da pocnu. Mada i dalje nisam veliki optimista s obzirom da i stvari koje nisu politickog karaktera, politizuju se na realiciji Pristina-Beograd. Inace konkretno mi nismo imali direktne kontakte sa Beogradom.
RFE: Sledece godine ce se se vrsiti procena ispunjenja standarda. Dali ocekujete da tada pocnu razgovori o finalnom statusu Kosova?
REDZEPI: Sto se tice ispunjavanja standarda, to zavisi od ocekivanja koja ima medjunarodna zajednica. To su visoki nivoi standarda. Ja mislim da ce se najvise gledati kako se postuju red i zakon i prava etnickih zajednica. To su najvazniji standardi. Sto se tice ekonomije, neralno je ocekivati da bude bogzna koji nivo realizacije tih standarda. Ali najverovatnije treba da se dobije pozitivan signal, da sredinom 2005. godine pocne definisanje statusa Kosova, s obzirom da ovi standardi mogu da se implementiraju ili realizuju jos bolje posle definisanja statusa. I to je proces koji je vazniji za ulazak u EU, sto ce trajati mozda deset ili vise godina, nego sto je mnogo vazan za status Kosova, s obzirom da mnoge demokratske zemlje i stalne clanice UN, nemaju te standarde. Prema tome nerealno je i nekorektno da se trazi samo od Kosova da ima najvise standarde.
RFE: Kosovski Albanci zahtevaju proglasenje nezavisnosti Ksoova. Da li je prema vama moguc dogovor o nekim prelaznim resenjima pre finalnog statusa?
REDZEPI: To je optimalno resenje, mi nikad nismo hteli da imamo neke druge apetite pa da se u kompromisu dodje do nezavisnosti Ksoova. Od pocetka to je bio cilj najvecih politickih partija, volja vecinskog albanskog stanovnistva, a sto podrzavaju i nesrpske etnicke zajednice. To bi bilo najbolje resenje jer bismo onda imali dobrosusedske odnose sa svima u regionu i saradnju u oblasti ekonomije ili infrastrukture, kao i u borbi protiv organizovanog kriminala. To su neke zajednicke ili bolesti ili prednosti, kada uz bolju saradnju mozemo da privucemo ozbiljnije investicije. To je taj siri regionalni ekonomski razvoj. Ja sam jednom izjavio o mojoj perceprciji da od jedne do dve godine mozda kao solucija moze da bude uslovna nezavisnost, da se vidi i prati kako mi postujemo red i zakon i prava etnickih zajednica, to bi moglo biti prelazno resenje, ali posle toga bi trebalo da bude potpuna nezavisnost i suverenost Kosova.
REDZEPI: Ja mislim da je mozda i prvi put otkako su bili izbori da smo imali jako uspesan sastanak sa predstavnicima srpske zajednice. Mislim da se taj unutrasnji dijalog, koji je manjkao oduvek, ostvario preko americke kancelarije i projekta za etnicke odnose, koji vodi gospodin Kasof. Mislim da je to pravi nacin da razgovaramo bez rukavica, iskreno, i da se vidi sta manjka u nasim odnosima, sta moze da se popravi. Ja znam da je taj interni razgovor manjkao u proteklo vreme, ali to je dobar korak i treba da se nastavi. Isto tako treba da se ohtrabre predstavnici srpske zajednice da se vrate u institucije, jer je to najbolji nacin da se reprezentuju prava srpske etnicke zajednice. Verovatno je bilo i momenata kad su oni mislili da su izolovani, da nemaju dovoljno snage da reprezentuju njihove interese, a neki put su i bez razloga bojkotovali institucije. Mi smo se dogovorili da cemo to nastaviti, dali preko ovog projekta ili na poziv americke kancelarije, ili cemo poziv napraviti mi ili neko od njih, mislim to treba da se nastavi, da budu na stolu i realni zahtevi, da se dogovaramo. Mi moramo da saradjujemo jer zivimo na ovom podneblju gde ima mesta za sve i zato trebamo naci najbolji nacin komunikacije i saradnje, ali ne da idemo stalno sa uslovljavanjima, to je bila najgora strategija do sada.
RFE: Vlada trenutno radi na sanaciji stete koja je nastala u martovskom nasilju. Tada je ubijeno 19 ljudi, a vise stotina srpskih kuca i vise od 20 crkava i manastira spaljeno. Sta je sa kaznjavanjem odgovornih za nasilje?
REDZEPI: Prema informacijama koje mi imamo negde vise od 270 ljudi je proslo kroz istrazni postupak, za vise od 45 je pokrenut sudski postupak, koji su oznaceni kao osumnjiceni za ubijanje ili paljenje. Mislim da se taj proces ne moze brzo zavrsiti, jer se prikupljaju informacije. Svako ko je pocinio ubistvo, stetu ili bilo koje kriminalne akte tokom martovskih nasilnih dogadjaja, treba da ispasta. A sto se tice rekonstrukcije, bez obzira sto bi i mi voleli da se to ubrza, neophodne su bile neke procedure. Malo smo zakasnili s tim procedurama, jer smo postovali rokove, koje je uspostavila medjunarodna zajednica. Ali sada je u skoro svim gradovima poceo proces rekonstrukcije, i mi se nadamo da ce se rekonstrukcija kuca zavrsiti krajem oktobra ili pocetkom novembra. U isto vreme i za pomocne objekte naci ce se resenje, opciaj je da se da novac da sami to grade, ili da se ukljuce u taj proces. I nesto sto je jako vazno, iz rezervnog fonda administratora, koji je isto tako iz budzeta Kosova, izdvojen je milion evra za namestaj, kao sto kuhinja ili lezajevi, a i dace se nadoknada u visini od dve hiljade evra za kuce koje su spaljene i gde je napravljena steta. Uskoro ce biti i jedan projekat za najpre konzervaciju crkava i manastira, kako bi se sprecila dalje ostecenja, dok se oni potpuno ne obnove. Najverovatnije do 1.septembra zavrsice se rehabilitacija dve skole u Kosovu Polju i Obilicu, kao i zdravstvene ustavnove. Mi se nadamo da ce skolski objekti biti zavrseni do 1. septembra.
RFE: Posle martovskog nasilja KFOR je u pojedinim srpskim mestima vratio kontrolne punktove i povecao broj patrola. Kako se prema vama moze resiti pitanje bezbednosti za Srbe?
REDZEPI: To je veoma kompleksno pitanje. Tu gde je neophodno dobro je sto je KFOR vracen, ali vise obaveza treba da preuzme Kosovska policijska sluzba, zajedno Albanci i Srbi, jer je to multietnicka policijska sluzba. Ali ne mogu se osigurati bezbednost i sloboda kretanja samo sa vojskom i policijom. Treba da se nadje politicko resenje, da postoji obostrana spremnost i albanske vecinske zajednice i srpske zajednice, da prihvate novu realnost i da nadjemo neko resenje, kao sto je pomirenje. Da napravimo jedan dogovor ili ugovor, koji ce postovati obe strane. Kada se na taj nacin stvori dobra politicka klima i dobra volja sa obe strane, moguce je stvoriti dobre uslove sigurnosti. Idealni stopostotni uslovi se ne mogu stvoriti, ni na Kosovu niti nigde u svetu, ali se moze stvoriti da se svako oseca slobodno, da se ne oseca ugrozeno, to znaci uz obostranu volju i uz pomoc KFORa i policije.
RFE: Pored bezbednosti za srpsku zajednicu je osnovno pitanje povratka Srba. Veoma je mali broj povratnika. Sta cete vi kao premijer licno preduzeti da ohrabrite povratak?
REDZEPI: To je bio jedan od najvecih prioriteta vlade. Mi smo to poceli. Medjutim zna se da do nedavno to je bilo sve u nadleznosti UNMIKa, a sad su oni dali vise prostora i za vladu. Prosle godine zna se da je dodeljeno sedam miliona evra za projekte povratka, a za 2004. godinu 10.5 miliona. Taj proces kasni posle martovskih dogadjaja i mozda je i normalno da je sada orjentacija usmerena da se stvore uslovi da se najpre vrate interno raseljena lica. To bi bio dobar signal i za one koji su van Kosova, da dobiju motivaciju da se vrate. Taj proces se nastavlja, ali to je proces i niko ne moze da garantuje kada ce se zavrsiti. Mi mozemo ici u garancije ili vece garancije kada bismo imali veca ovlascenja, ali ne moze se garantovati kad to neko drugi treba da implemenntira. Mi smo veoma zainteresovani da taj proces uspe, ali isti tako treba biti realan. Brojke koje daje Koordinacioni centar ili UNHCR, koji uzima podatke od vlade Srbije, su nerealne. Ja sam pre neki dan procitao izvestaj ESI grupe koji je dosta realan, i zna se da mozda, necu da spekulisem, ali oni kazu da su vani negde oko 65.000 do 70.000 ljudi. Od toga prilicno veliki broj ljudi je prodao stanove ili imanja. A pitanje koliko oni imaju interesa to je druga stvar, i mi ne zelimo da spekulisemo s time, ali zna se da svako ima pravo da se vrati na svoje ognjiste. Ko je voljan da se vrati u ovim uslovima, koji su isti za sve gradjane Kosova, u ovom siromastvu, neperspektivi, mi smo otvoreni. Ali zna se da i Albanci, vecinom oni koji imaju prilike, napustaju Kosovo, pogotovo mladi strucnjaci ne vide perspektivu za zaposljavanje, tako da je malo teze da nadjes motivaciju da se vratis.
RFE: Kada su u pitanju problemi bezbednosti i integracije srpske zajednice, koliko se decentralizacijom Kosova ti problemi mogu resiti?
REDZEPI: Ukoliko se srpska zajednica okrene prema Pristini da za svoje egzistencijalne probleme nadje resenje, to ce stvoriti i vecu trpeljivost medju etnickim zajednicana i vecu spremnost da se saradjuju. Ukoliko se barikadiraju u enklave ili izoluju, onda se stvara tenzija u susedstvu. Mozda ce ovaj proces decentralizacije ili reforme lokalne uprave omoguciti da oni sami izaberu svoje lidere i da lokalna zajednica bude bliza gradjanima, da oni odlucuju o svojim prioritetima, na primer u javnim sluzbama. Ali to treba da bude prema kriterijumima kao u demokratskim zemljama, a ne na etnickoj bazi, jer cim se pokusava na etnickoj bazi onda se aludira na projekat koji je Srbija trazila. U sustini taj projekat ima cetiri stepena, sto znaci da bi finalna solucija bilo otcepljenje delova Kosova, sto je neprihvatljivo. Zato je potrebno raditi na principima geografskih kriterijuma, koliko stanovnika treba da ima opstina, a to radi Radna grupa, kojoj prisustvuju i predstavnici kosovske vlade i UNMIKa, kao i ekspeti medjunarodne zajednice. Mi smo juce trazili da tu budu i predstavnici srpske zajednice. Prvi projekat ili draft ce biti zavrsen u drugoj polovini jula, pa cemo videti koliko je to prihvatljivo. Ako iskljucimo politiku od realnih zahteva etnicke zajednice, to bi trebalo da bude dobra ponuda, ali ako se i dalje misli, preko srpske etnicke zajednice, na neke uzvisene politicke ciljeve, da Kosovo ne uspe da bude jedna demokratska zemlja, mislim da ce biti tesko i da se nece zadovoljiti neki apetiti.
RFE: Prosle godine je poceo dijalog izmedju kosovskih i vlasti u Beogradu. Da li je nakon toga bilo kontakata sa predstavnicima vlasti u Beogradu?
REDZEPI: Ne. Mi smo rekli da je taj dijalog deo standarda i zato je nerealno selektivno da se kaze da smo za neke standarde zainteresovani a za neke nismo. Bili smo jako iskreni i od pocetka smo rekli da nismo optimisti ali necemo opstruirati ovaj proces. Mi smo formirali cetiri radne grupe s UNMIKom, dve radne grupe su imale prvi sastanak u Pristini, cekalo se da se to nastavi u Beogradu, a sada se ceka zbog politicke scene u Beogradu i martovskih dogadjaja. Ali sto se tice kosovske vlade, mi nikada nismo opstruirali ovaj proces, mi smo rekli kada sastanak zakazu UNMIK i srpska vlada, nase grupe ce biti spremne da ucestvuju. Mi sada cekamo da se stvori politicka klima i da se uspostave rokovi, kada oni misle da mogu da pocnu. Mada i dalje nisam veliki optimista s obzirom da i stvari koje nisu politickog karaktera, politizuju se na realiciji Pristina-Beograd. Inace konkretno mi nismo imali direktne kontakte sa Beogradom.
RFE: Sledece godine ce se se vrsiti procena ispunjenja standarda. Dali ocekujete da tada pocnu razgovori o finalnom statusu Kosova?
REDZEPI: Sto se tice ispunjavanja standarda, to zavisi od ocekivanja koja ima medjunarodna zajednica. To su visoki nivoi standarda. Ja mislim da ce se najvise gledati kako se postuju red i zakon i prava etnickih zajednica. To su najvazniji standardi. Sto se tice ekonomije, neralno je ocekivati da bude bogzna koji nivo realizacije tih standarda. Ali najverovatnije treba da se dobije pozitivan signal, da sredinom 2005. godine pocne definisanje statusa Kosova, s obzirom da ovi standardi mogu da se implementiraju ili realizuju jos bolje posle definisanja statusa. I to je proces koji je vazniji za ulazak u EU, sto ce trajati mozda deset ili vise godina, nego sto je mnogo vazan za status Kosova, s obzirom da mnoge demokratske zemlje i stalne clanice UN, nemaju te standarde. Prema tome nerealno je i nekorektno da se trazi samo od Kosova da ima najvise standarde.
RFE: Kosovski Albanci zahtevaju proglasenje nezavisnosti Ksoova. Da li je prema vama moguc dogovor o nekim prelaznim resenjima pre finalnog statusa?
REDZEPI: To je optimalno resenje, mi nikad nismo hteli da imamo neke druge apetite pa da se u kompromisu dodje do nezavisnosti Ksoova. Od pocetka to je bio cilj najvecih politickih partija, volja vecinskog albanskog stanovnistva, a sto podrzavaju i nesrpske etnicke zajednice. To bi bilo najbolje resenje jer bismo onda imali dobrosusedske odnose sa svima u regionu i saradnju u oblasti ekonomije ili infrastrukture, kao i u borbi protiv organizovanog kriminala. To su neke zajednicke ili bolesti ili prednosti, kada uz bolju saradnju mozemo da privucemo ozbiljnije investicije. To je taj siri regionalni ekonomski razvoj. Ja sam jednom izjavio o mojoj perceprciji da od jedne do dve godine mozda kao solucija moze da bude uslovna nezavisnost, da se vidi i prati kako mi postujemo red i zakon i prava etnickih zajednica, to bi moglo biti prelazno resenje, ali posle toga bi trebalo da bude potpuna nezavisnost i suverenost Kosova.
