Posle prvih sto dana Koštunicine Vlade Srbije – na ekonomskom planu još u suštini ništa krupno nije započeto, ali se novoj ekipi mora priznati da je u javnost izašla sa ozbiljnim snimkom najkrupnijih problema, posebno onih od kojih zavisi dalja integracija Srbije u svetske ekonomske tokove i razvoj odnosa sa susedima. Taj sumarni bilans odnosa sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, sa Evropskom unijom i Londonskim klubom poverilaca, te sa zemljama sukcesorima nekadašnje Jugoslavije, pokazuje veliko breme koje je nasledio i Koštunicin kabinet, ali se strateškom pristupu tom nasleđu, koji je pokazala nova vlada – ne može mnogo toga prigovoriti, jer ona ne pokazuje tvrdoglavost i ide u susret nužnim kompromisima. Ključna primedba je da je ona na neki način dozvolila da rešavanje svih tih problema u velikoj meri zavisi od ishoda junskih predsedničkih izbora i od poteza koji se moraju učiniti u saradnji sa Haškim tribunalom.
U tom smislu, uoči definitivne verifikacije ili odlaganja novog sporazuma sa MMF-om, veoma zapažen značaj je imala jučerašnja konferencija za štampu guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, koji je nedvosmisleno objasnio da Srbija uprkos značajne zaduženosti, mora da nastavi da se zadužuje u inostranstvu. Kako je saopštio guverner, ukupan spoljni, praktično državni dug prema inostranstvu je sada 11,6 milijardi dolara, iznosi 81 odsto bruto društvenog proizvoda i predstavlja četvorostruki iznos izvoza Srbije. Za njegovo servisiranje i za izmirenje obaveza prema starim deviznim štedišama, Vlada već ove godine mora da obezbedi 863 miliona dolara. Ukoliko, zbog mogućeg poraza demokratske opcije na predsedničkim izborima, bude blokiran sporazum sa MMF-om, kao što je već odbijena ponovna ponuda Vlade Srbije Londonskom klubu - da se obaveze Srbije reprogramiraju, a 66 odsto tih obaveza otpiše po modelu koji dogovoren sa Pariskim klubom, onda će dužnička kriza praktično odmah zakucati na vrata Srbije.
Na drugoj strani, ukoliko pobedi demokratska opcija, može se dogoditi da se dužnička kriza ne otvori ni 2007. godine, kada godišnje obaveze prema inostranstvu narastaju na više od milijardu dolara, ukoliko Vlada uspe da pokrene privredu na stopu rasta veću od 5 odsto i obezbedi godišnji porast izvoza veći od 15 odsto. Da bi se to postiglo neophodno je da se Srbija politički smiri na evropskom kursu, da dobije nove spoljne kredite i da strane investicije ponovo narastu na blizu milijardu i po dolara godišnje. Dakle, na predsedničkim izborima u Srbiji glasa se o tome.
U tom smislu, uoči definitivne verifikacije ili odlaganja novog sporazuma sa MMF-om, veoma zapažen značaj je imala jučerašnja konferencija za štampu guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, koji je nedvosmisleno objasnio da Srbija uprkos značajne zaduženosti, mora da nastavi da se zadužuje u inostranstvu. Kako je saopštio guverner, ukupan spoljni, praktično državni dug prema inostranstvu je sada 11,6 milijardi dolara, iznosi 81 odsto bruto društvenog proizvoda i predstavlja četvorostruki iznos izvoza Srbije. Za njegovo servisiranje i za izmirenje obaveza prema starim deviznim štedišama, Vlada već ove godine mora da obezbedi 863 miliona dolara. Ukoliko, zbog mogućeg poraza demokratske opcije na predsedničkim izborima, bude blokiran sporazum sa MMF-om, kao što je već odbijena ponovna ponuda Vlade Srbije Londonskom klubu - da se obaveze Srbije reprogramiraju, a 66 odsto tih obaveza otpiše po modelu koji dogovoren sa Pariskim klubom, onda će dužnička kriza praktično odmah zakucati na vrata Srbije.
Na drugoj strani, ukoliko pobedi demokratska opcija, može se dogoditi da se dužnička kriza ne otvori ni 2007. godine, kada godišnje obaveze prema inostranstvu narastaju na više od milijardu dolara, ukoliko Vlada uspe da pokrene privredu na stopu rasta veću od 5 odsto i obezbedi godišnji porast izvoza veći od 15 odsto. Da bi se to postiglo neophodno je da se Srbija politički smiri na evropskom kursu, da dobije nove spoljne kredite i da strane investicije ponovo narastu na blizu milijardu i po dolara godišnje. Dakle, na predsedničkim izborima u Srbiji glasa se o tome.
