Dostupni linkovi

Drastično kršenje ljudskih prava


Aranđelovac, Protest protiv promocije emisije "Peščanik", 4. decembar 2007

Međunarodni dan ljudskih prava protekao je u Srbiji u znaku nedavnih incidenata i verbalnih istupa, koji predstavljaju najdrastičnije primere njihovog kršenja.

Period između dva datuma obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava u Srbiji su obeležili: fizički napad neonacista na učesnike anifašističke tribine u Novom Sadu, učestali uvredljivi grafiti upućeni jevrejskim zajednicama u Srbiji, više slučajeva kamenovanja romskih naselja, pa i to da se rasističke poruke šalju i iz srpskog parlamenta, i sprečavanje promocije emisije Peščanik u Aranđelovcu od strane pristalica radikala i Nove Srbije, koja čini deo vladajuće koalicije. Kulminacija je usledila pre nekoliko dana, kada je predsednik opštine Topola Dragan Jovanović poručio da će buduće romsko naselje ograditi žicom kako tamočnji Romi ne bi prolazili ulicom, jer se stanovnici protive doseljavanju takvih komšija.

Za koordinatora Koalicije protiv diskriminacije Sašu Gajina ovi poslednji primeri samo su deo atmosfere u Srbiji u kojoj se najdrastičnije krše osnovna ljudska prava:

"O ograđivanju romskog naselja žicom ne bi trebalo govoriti sa stanovišta Ustava već direktnim upućivanjem na fašističke ili nacističke ideje koje su, na žalost, postale i praksa još '30-ih godina prošlog veka, a koje, evo, sa punim pravom neko kandiduje kao validnu legitimnu političku ideju u Srbiji na početku 21. veka."

S druge strane direktor službe Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Petar Lađević stanje u Srbiji, kada je reč o elementarnim ljudskim pravima, ocenjuje zadovoljavajućim:

"Naravno ono može biti i bolje. Ako govorimo o romskom narodu ljudska prava nisu ispoštovana. Služba za ljudska i manjinska prava preko svog sekretarijata za romsku strategiju pokušava da što efikasnije pomogne u rešavanju tih pitanja."

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema zakon protiv diskriminacije, a širenje rasne, verke i nacionalne mržnje veoma se retko krivično sankcioniše. Zbog toga je 37 nevladinih organizacija na Međunarodni dan ljudskih prava pozvalo predsednika Skupštine Srbije da pod hitno na dnevni red stavi predlog zakona protiv diskriminacije, kojim su definisani mehanizmi za borbu protiv diskriminisanja i kazne
za počinioce. Saša Gajin:

"Ne možete danas zamisliti ozbiljno demokratsko društvo koje nema zakon protiv diskriminacije. Naša želja je da se i mi pridružimo kao zemlja tom krugu razvijenih civilizovanih zemalja."

Kada govorimo o poštovanju pravu na seksualno opredeljenje u Srbiji, predstavnica organizacije za lezbejska ljudska prava "Labris" Dragana Vučković navodi da su gotovo dve trećine gejeva i lezbejki u Srbiji žrtve homofobičnog nasilja:

"S druge strane, imamo jednu potpunu nevidljivost tog nasilja u smislu da ne postoji sudska praksa. Sudska praksa ne postoji iz razloga što kod osoba koje pretrpe nasilje postoji strah, odnosno ogromna doza nepoverenja, kao da to nasilje nadležnim institucijama prija. Dakle, treba otići u policiju, ispričati šta se desilo, i otvoreno govoriti o svojoj seksualnoj orijentaciji. Ono što mi dobijamo kao povratnu informaciju, kada razgovaramo sa ljudima iz Beograda i iz cele Srbije, je da se oni plaše nastavka torture u institucijama koje im predstoje kao koraci u prijavljivanju nasilja."

Na kraju Jelena Đorđević iz Antitrafiking centra upozorava da se o ljudskim pravima ne može govoriti sve dok u potpunosti ne budu zaštićeni aktivisti organizacija koje se za ta prava bore:

"Određene grupe aktivista i aktivistkinja su izložene preziru, fizičkim i verbalnim napadima. Dešavalo se da određeni branitelji i braniteljke, koji stoje na Trgu republike i govore o zločinima koji su počinjeni u ime ove države, budu pretučeni. Dakle, govorimo o jednoj klimi u kojoj su svi oni koji se zalažu za pitanja tranzicione pravde, za pitanja marginalizovanih grupa, i koji rade na pravima gejeva i lezbejki, izloženi stravičnim napadima."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG