Dostupni linkovi

Kosovo neće biti zamrznuti konflikt


Priština, zgrada Parlamenta Kosova

U novom izdanju Mosta analizirali smo kakve bi posledice imalo najavljeno proglašenje nezavisnosti Kosova od strane kosovskog parlameta.

Naši sagovornici su dva politička analitičara: Ilir Dugoli iz Prištine i Dušan Lazić iz Beograda. Gospodin Dugoli je saradnik kosovskog Instituta za politička istraživanja, a gospodin Lazić član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Omer Karabeg: Gospodine Dugoli, da li mislite da će kosovsko rukovodstvo održati svoje obećanje i proglasiti nezavisnost Kosova bez blagoslova Ujedinjenih nacija?

Ilir Dugoli: Kosovsko rukovodstvo je najavilo da će proglasiti nezavisnost, ali je u isto vreme obećalo da će to učiniti u bliskoj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama i Briselom. Moguće je, znači, da će nezavisnost biti proglašena i bez blagoslova Ujedinjenih nacija, ali u bliskoj saradnji sa glavnim međunarodnim faktorima.

Dušan Lazić: Ja bih pitao gospodina Dugolija da li on isključuje da se na neki način i u nekoj formi nastave pregovori i da kosovska i srpska strana dođu do zajedničkog kompromisnog rešenja imajući u vidu da jednostrano priznanje može da ima čitav niz negativnih posledica.

Ilir Dugoli: Teorijski ne mogu isključiti takvu mogućnost i moguće je da iz određenih krugova međunarodne zajednice počnu da stužu takvi signali. Ali uveren sam da će kosovsko rukovodstvo učiniti sve da izbegne bilo kakve nove pregovore. Pristajanje kosovskih institucija na ovaj poslednji krug pregovora od 120 dana bio je znak dobre volje, ali i njihove nemoći da same, bez bliske saradnje s međunarodnom zajednicom, proglase nezavisnost. Ne znam o čemu bi se razgovaralo u nastavku pegovora jer su sve opcije već bile na stolu u prethodim razgovorima. Ipak, ne isključujem mogućnost pritisaka na kosovsko rukovodsvo, ali istovremeno treba imati u vidu da postoji i unutrašnji pritisak na kosovske lidere da se više ne odugovlači sa priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Dušan Lazić: Kad sam govorio o mogućnosti nastavka pregovora, nisam imao u vidu pregovore između Srbije i kosovskih Albanaca, nego konsultacije i razgovore između velikih sila u pokušaju da se nađe kompromisno rešenje.

Omer Karabeg: Ukoliko dođe do proglašenja nezavisnosti od strane kosovskog parlamenta, ko će, po vašem mišljenju, prvi priznati kosovsku nezavisnost?

Ilir Dugoli: To je zaista jako teško prognozirati. To sigurno neće biti neka od država u regionu. Teško je zamisliti da će Albanija biti prva. To će, možda, uraditi neka od država od koje se to najmanje očekuje. Možda Švajcarska ili Island ili neka slična država koja sada uopšte nije u igri oko Kosova. Ali to su samo nagađanja.

Dušan Lazić

Dušan Lazić: Rukovodstvo kosovskih Albanaca govori da će proglasiti nezavisnost u saglasnosti sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, pa bi logično moglo da se očekuje da će Sjedinjene Američke Države biti prva zemlja koja bi priznala nezavisno Kosovo.

Omer Karabeg: Da li očekujete da u slučaju proglašenja nezavisnosti dođe do otcepljenja severnog dela Kosova?

Ilir Dugoli: Severni deo Kosova je faktički više povezan sa Srbijom nego sa Kosovom tako da bi se moglo očekivati da jedna od mogućih reakcija bude neka vrsta proglašenja nezavisnosti tog dela Kosova ili njegovo pripajanje Srbiji. Međutim, ne treba zaboraviti da su međunarodne snage na Kosovu, pre svega KFOR, vrlo jasno stavile do znanja da takve akcije neće se tolerisati.

Dušan Lazić: Mislim da se, ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezvisnosti, opasnost od podela ne bi mogla isključiti. Na kraju krajeva, srpske vlasti su vrlo jasno rekle da u tom slučaju moraju da preduzmu sve mere koje im stoje na raspolaganju. Kad to kažem ne mislim na neke mere sile i prisile, one su za mene isključene, već na pružanje zaštite Srbima koji žive na severnom delu Kosova.

Omer Karabeg: Ali savetnik premijera Koštunice Aleksandar Simić rekao je ovih dana da je i rat pravno sredstvo kojim se može braniti Kosovo. Zar to ne upucuje na zaključak da bi i sila mogla biti primenjena.

Dušan Lazić: Ne mislim. Rekao bih da je ta izjava u najmanju ruku nesrećna i da šalje negativne poruke svetu i međunarodnoj zajednici. Međutim, izjava gospodina Simića nije zvanična izjava Vlade, to nije stav Vlade. Neki ministri u Vladi su to već jasno rekli, uključujući i ministra odbrane Srbije. Mislim da takve izjave mogu samo da štete Srbiji i njenim intenzivnim diplomatskim, političkim i pravnim naporima da zaštiti svoj suverenitet i teritorijalni integritet.

Omer Karabeg: Gospodine Dugoli, mislite li Vi da bi Srbija mogla da uđe u rat zbog Kosova?

Ne verujem da je Srbija u stanju da ponovo uđe u rat na Kosovu. Međutim, ovo zveckanje oružjem koje dolazi od jako ozbiljnih i visokih službenika u vladi Srbije ne treba relativizirati. - Dugoli

Ilir Dugoli: Ne, ne verujem. Ne verujem da je Srbija u stanju da ponovo uđe u rat na Kosovu. Međutim, ovo zveckanje oružjem koje dolazi od jako ozbiljnih i visokih službenika u vladi Srbije ne treba relativizirati, iako su određeni ministri, uključujući i ministra odbrane, kritikovali tu izjavu. Ipak, stranka premijera Koštunice se ni na koji način nije distancirala od izjave gospodina Simića, što znači da stoji iza njegovog stava, tako da je to samo po sebi jako ozbiljna pretnja Kosovu. Ja mislim da i ova izjava pokazuje da i nakon promene vlasti oktobra 2000. godine Srbija nije u stanju tretirati većinsko albansko stanovništvo na Kosovu nikako drukčije već kao neprijatelja s kojima treba razgovarati oružjem.

Dušan Lazić: Hteo bih još jednom da podvučem da statovi poput izjave gospodina Simića ne predstavljaju zvaničnu politiku Srbije. Zvanična politika Srbije je usmerena na zaštitu Srba koji žive na Kosovu i srpska Vlada je već napravila određene planove kako da što efikasnije zaštiti tamošnje srpsko stanovništvo. S druge strane, ne treba zaboraviti da je i sa albanske strane bilo takvih nesrećnih izjava, pa čak demonstracije aktivnosti zabranjene terorističke organizacije ANA.

Ilir Dugoli: Ne poričem da je i sa kosovske strane postojale demonstracije eventualne upotrebe sile. I to je apsolutno nesrećno za Kosovare. Dozvolite mi samo još jedan kratak komentar u vezi sa zvaničnom politikom srpske Vlade. Ako je ona zaista zainteresovana da zaštititi kosovske Srbe, kao što tvrdi gospodin Lažić, onda se taj cilj neće postići izjavama poput one koju je dao gospodin Simić i ponašanjem kojim se zagorčava život kosovskim Albanacima. Ipak, najveći garant bezbednosti kosovskih Srba, pored međunarodnih snaga, treba da budu kosovske institucije i zato je bitno razvijati poverenje između dva naroda.

Omer Karabeg: Vi ste rekli, gospodine Laziću, da Srbija neće reagovati ratom. Kako mislite da će Srbija reagovati u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova? Da li očekujete uvođenje vanrednog stanja, proglašenje mobilizacije, blokadu granica sa Kosovom?

Dušan Lazić: Sve te mere koje ste pomenuli se razmatraju, koliko je meni poznato. Ono što je sigurno, prvi potez koji će povući Srbija biće da nezavisnost Kosova proglasi ništavnom. A kakve će biti dalje mere, to ostaje da se vidi. Ja, međutim mislim da će Srbija morati da pažljivo odmerava svaku meru i da vodi računa o tome da bi joj neki nepromišljeni potezi mogli doneti veću štetu nego korist. Jednom rečju, Srbija ne sme da dozvoli da zbog tih mera dođe u samoizolaciju.

Omer Karabeg: Gospodine Dugoli, i vi i gospodin Lažić ste se složili da neće biti rata. Očekujete li neke veće incidente uklučujući i one oružane?

Ilir Dugoli


Ilir Dugoli: Ne mogu ih isključiti, iako ne verujem da će to biti incidenti velikih razmera. Ono što ja očekujem jeste da se insceniraju incidenti, da bude prvokacija, da se ohrabruje masovno iseljavanje. S obzirom na to kako su se srpski lideri do sada odnosili prema Kosovu nije nerealno očekivati da će srpsko rukovodstvo, u nastojanju da na svoju stranu pridobije zemlje koje se još kolebaju oko priznavanja kosovske nezavisnosti, pokušati da isporovocira nemire na Kosovu koji bi u negativnom svetlu predstavili kosovske institucije.

Dušan Lazić: Oružani incidenti se nikad u ovakvim situcijama ne mogu isključiti, jer, kada je situacija zaoštrena, i najmanja varnica može da izazove požar. Uveren sam, međutim, da će međunarodne snage koje se nalaze na Kosovu biti u sanju da sačuvaju mir i zaštite građane i njihove živote.

Omer Karabeg: Šta mislite kako će se ponašati zemlje bivše Jugoslavije u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova - Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija?

Ilir Dugoli: Za mene je jako indikativno da je poslednjih godina došlo do promene u stavovima susednih država prema kosovskoj nezavisnosti. Neke od tih država, koje nisu baš preterano bile oduševljene kosovskom nezavisnošću, postale su značajni zagovornici brzog rešenja kosovskog statusa i Ahtisarijevog predloga koji predviđa nadziranu nezavisnost.

Omer Karabeg: Na koje zemlje mislite?

Ilir Dugoli: Recimo na Makedoniju. Znamo kakav je odnos Makedonija imala ranije. Međutim, u poslednje vreme zvaničnici te zemlje stalno ponavljaju da je Ahtisarijev plan najbolji predlog i protive se otcepljenja severa Kosova uzimajući u obzir moguće reperkusije na Makedoniju. Što se tiče Crna Gore, ona je u delikatnijoj situaciji i sigurno je da neće biti među prvima koji će priznati kosovsku nezavisnost, ali sve indicije ukazuju na to da će ona slediti Sjedinjene Američke Države i glavne države Evropske unije. Kad je reč o Hrvatskoj, iz izjava predsednika Mesića i drugih zvaničnika jasno je kakava je njena pozicija, iako će Hrvatska voditi računa da ne bude među prvima koji će priznati kosovsku nezavisnost, jer je zainteresovana da održi dobre odnose sa Srbijom. Slovenije će, kao predsedavajuća Evropske unije od 1. januara iduće godine, slediti većinu država Evropske unije, dok će stav Bosne i Hercegovine u velikoj meri zavisiti od zbivanja u Republici Srpskoj i od toga koliko daleko će rukovodstvo Srbije ići u pokušaju upotrebe Republike Srpske kao pretnje protiv nezavisnosti Kosova.

Dušan Lazić: Mislim da treba imati u vidu da su sve zemlje bivše Jugoslavije zainteresovane da se dođe do kompromisnog rešenja, jer bi se na taj način obezbedila stabilnost u regionu. Međutim, s obzirom da većina država, koje su bile u sastavu bivše Jugoslavije, vodi proevropsku politiku i da su vezane za Evropsku uniju, bilo da su njene članice ili žele da to postanu, one će se opredeljivati polazeći od politike i stavova Evropske unije i vodeći računa o sopstvenim specifičnostima.

Omer Karabeg: Da li mislite, gospodine Laziću, da će Srbija ostvariti pretnju, koja je nekoliko puta ponovljena sa najviših mesta, da će prekinuti diplomatske odnose sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova?

Prekidanje diplomatskih odnosa je veoma ozbiljna akcija koja može da ide na štetu Srbije. O toj meri više govore opozicione stranke nego one koje su na vlasti. - Lazić

Dušan Lazić: Koliko je meni poznato, to nije zvaničan stav srpske politike. Prekidanje diplomatskih odnosa je veoma ozbiljna akcija koja može da ide na štetu Srbije. O toj meri više govore opozicione stranke nego one koje su na vlasti, jer su svesne šta to znači i kuda to može da vodi. Uostalom, postoji i čitav niz drugih diplomatskih mera - od zvaničnog protesta do povlacenja ambasadora i tako dalje.

Omer Karabeg: Možda Srbija neće prekidati odnose sa velikim - sa Nemačkom, Francuskom, Sjedinjenim Američkim Državama, Velikom Britanijom, ali zar se ne može desiti da prekine odnose sa susedima - ljuta na Makedoniju, Crnu Goru, Hrvatsku? Jer, može se pretpostaviti da će pritisak javnosti biti vrlo veliki, da će krenuti priče - opet su nas izdali Hrvati, opet su nas izdali Crnogorsci.

Dušan Lazić: Ja bih politiku izvukao iz sfere ljutnji i stavio bih je u sferu interesa, ma koliko je nekada vrlo teško odupreti se ljutnji i iritaciji. Mora da se konkretno procenjuje šta to praktično može da znači za Srbiju, za region i za razvoj dobrosusedskih odnosa, koji su alfa i omega svake uspešne spoljne politike. Ja se duboko nadam - bez obzira na složenost situacije i na pritisak, ja bih rekao, dela javnosti, jer ovde postoji i deo javnosti koji vrlo racionalno rasuđuje o svemu tome - da će se zauzeti razumna pozicija koja će voditi računa da se zaštite interesi Srbije i da joj se prenagljenim potezima ne nanosi šteta.

Omer Karabeg: Da li će nakon proglašenja nezavisnosti Kosova slediti dugotrajni period neprijateljstava između Kosova i Srbije?

Ilir Dugoli: Nadam se da neće. Sve zavisi od toga kako će se stvari razvijati unutar Srbije. Kako stvari sada stoje, izgleda da će u narednih pet- šest godina biti dominantne one iste snage koje sada vladaju Srbijom i to će uticati da se zadrže nenormalni odnosi. Ipak, postoji jedan ohrabrujući faktor koji dugoročno može da utiče na poboljšanje odnosa. I Kosovo i Srbija, iako Srbija nesto manje, žele da postanu članice Evropske unije. To će, pre ili kasnije, uticati na normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije kao nezavisnih i ravnopravnih susednih država.

Dušan Lazić: Ako dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, stvoriće se čitav niz problema koje mi u ovom momentu ne možemo ni da sagledamo. Međutim, život će učiniti svoje. Srbija i Kosovo su upućeni na saradnju i to će pozitivno uticati i na međusobne odnose. Koliko će vremena biti potrebno da se ovaj sadašnji period prevaziđe - to je teško reći. Jedno je, međutim, sigurno. Onog trenutka kada Srbija i Kosovo postanu članice Evropske unije mnoge stvari će se posmatrati kroz drugačiju prizmu i mnogi problemi, koji sad izgledaju nepremostivi, biće rešeni. Sve više će dolaziti do izražaja ono što povezuje ne samo Kosovo i Srbiju nego i ceo naš region, pa i Evropu.

Omer Karabeg: Postoji, međutim, bojazan da stvari krenu u drugom pravcu. Može li se desiti da se problem Kosova pretvori u zamrznuti konflikt?

Ilir Dugoli: Ne, ne verujem, iako bi Srbija želela da se to desi, bar mi to tako vidimo. Ne verujem da će Kosovo postati zamrznuti konflikt, ali će nenormalni odnosi potrajati godinama.

Dušan Lazić: Ja bih postavio pitanje da li velike sile imaju interesa da se problem Kosova pretvori u jedan zamrznuti konflikt koji će trajati godinama. Meni se čini da nemaju. Kad to kažem imam u vidu, pre svega, Evropsku uniju kojoj nije u interesu da ima zamrznuti konflikt na svojoj teritoriji. Ako Evropska unija nema interesa da kosovski problem pretvori u zamrznuti konflikt, ako ni ostali uticajni činioci u svetu to ne žele, onda toga neće ni biti.

XS
SM
MD
LG