Dostupni linkovi

Diplomatski spor povodom Djelićeve izjave


Makedonsko selo Brodec, blizu granice sa Kosovom, 7. novembra 2007. godine

Makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova izašlo je sa oštrim demantijem na izjavu srpskog vicepremijera Božidara Djelića datu u Briselu, da je Beograd pomagao nedavnu akciju makedonske policije u podšarplaninskim selima.

Kategorički odbacujemo informacije da smo u pripremi i izvodjenju operacije Planinska oluja imali bilo kakve pomoći ili kontakte sa srpskim ministarstvom unutrašnjih poslova, kaže se u demantiju. Čitava operacija, počevši od sakupljanja informacija pa do pronalaženja, hapšenja i neutralizovanja kriminalne grupe, realizovana je od strane eksperata i operativaca makedonske policije i obaveštajnih službi. Smatramo da ovakve neodmerene izjave mogu naneti velike štete na dosada izvanrednu saradnju izmedju dva ministarstva, kažu u makedonskom MUP-u. U duhu dobrosusedskih odnosa, očekujemo izvinjenje srpskog vicepremijera ili ogradjivanje vlade Srbije od njegovih izjava, reaguje makedonsko Ministarstvo za unutrašnje poslove.

Posle ove reakcije makedonskog MUP-a, danas je u Ministarstvu vanjskih poslova u Skoplju bio pozvan srpski ambasador Zoran Popović, od koga je zatraženo obrazloženje u vezi izjave Djelića. Popović je pojasnio da se radi o pogrešnoj interpretaciji govora vicepremijera, koja je izvadjena iz konteksta. Djelić je samo želeo da istakne dobru saradnju bezbednosnih organa svih zemalja u regionu u suzbijanju kriminala i terorizma, a ne da implicira bilo kakvo učestvovanje Srbije u aktivnostima makedonskog MUP-a, rekao je ambasador Popović.
Inače, na debati u Briselu, izjava Djelića je isprovocirala kosovskog premijera Agima Čekua, koji je rekao da je Beograd umešan u smišljenom scenariju za destabilizaciju Makedonije, a da za to bude optuženo Kosovo. Eksperti u Makedoniji kažu da moramo izaći iz medjusobnih prepucavanja Beograda i Prištine, a kada su državne strukture već ušle u debatu sa predstavnicima drugih država, onda treba raščistiti sve nejasnoće u vezi policiske akcije. Profesor Nazmi Malići naglašava ozbiljnost situacije, jer ove izjave dolaze od čelnih ljudi u Beogradu i Prištini. Radi se o prvim ljudima, koji rukovode bezbednosnim strukturama i vladama, pa ove izjave dobivaju na težini, ističe Malići.

U medjuvremenu i lider jedne od partije Albanaca u Makedoniji Bardulj Mahmuti, koji je do prošle godine politički delovao na Kosovu, zatražio je od kosovskog premijera Agima Čekua da se ogradi od kako je rekao, zločina nad albanskim stanovništvom u podšarplaninskim selima i da to obznani pred medjunarodnim institucijama, umesto da ulazi u polemiku sa srpskim vicepremijerom.
Operaciju Planinska oluja makedonska policija je izvela pre 30-ak dana u šarplaninskim selima Brodec, Vejce i Vesala, u potrazi za kriminalnim grupama, čije su vodje pre nekoliko meseci pobegli iz kosovskog zatvora Dubrava. U akciji je ubijeno šest pripadnika naoruzane kriminalno-ekstremisticke grupe. Medjunarodni predstavnici u Makedoniji su ocenili da je operacija bila efikasna I da je izvedena na profesionalan način bez civilnih žrtava, a posebno je istaknuto to da je akcija izvedena sa multietničkim policijskim snagama.

Vlada Srbije nije se oglasila povodom očekivanja makedonskog Ministarstva spoljnih poslova da se potpredsednik Bozidar Djelić izvini ili da se Vlada ogradi od njegove izjave da je srpska policija pomogla proslomesečnu akciju makednoske policije u tetovskom selu Brodec. Analitičari bezbednosnih prilika pak, kažu da je normalno da postoji bezbednosna obaveštajna saradnja u regionu ali i da se čitava polemika može posmatrati i iz ugla kosovskog problema.

U Vladi Srbije bez komentara

U kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Bozidara Djelića nisu imali komentar povodom demantija njegovih navoda od strane makedonskog Ministarstva spoljnih poslova. Na drugoj strani poznavaoci bezbednosnih prilika kažu da je to sto je potpredsednik srpske Vlade Bozidar Djelić izjavio u Briselu verovatno istina, ali i stvar kojom se bave obaveštajne službe i da nijedna obaveštajna služba najčešće ne želi da ono što radi izadje u javnost. Te da se i u tom kontekstu mogu tumačiti reagovanja koja su usledila nakon izjave srpskog potpredsednika.

Marko Milošević iz Centra za civilno vojne odnose kaže za naš program da je pitanje kako ko čita ovu priču i šta želi time da postigne. Srpska policija, ukoliko je pomogla, mogla je da pomogne oko dostavljanja nekih obaveštajnih podataka za neke grupe, kaže Milošević:

“Normalno je da postoji medjusobno obaveštajna saradnja u regionu, pogotovo što Srbija i Makedonija dele slične bezbednosne pretnje, tako da nije nelogično da postoji takva saradnja, ali to opet nije dostupno široj javnosti.”

Interesantno je i da je izjava kosovskog premijera Agima Čekua na istom skupu u Briselu da je tačno da je Srbija uticala na dogadjaje u Brodecu i da smatra da "Beograd motiviše Albance na nemire u Makedoniji" prošla bez reagovanja. Marko Milošević iz Centra za civilno vojne odnose kaže da se priča nastala nakon izjave srpskog premijera svakako može čitati i iz ugla kosovskog problema:

"Kako bi Albanska populacija u Makedoniji mogla da shvati tu saradnja sa srpskom policijom? Pa verovatno jako loše. To bi verovatno makednosku Vladu svrstalo oko rešavanja kosovskog pitanja na odredjenu stranu, što bi oni želeli da izbegnu zbog stabilnosti u svojoj zemlji. Zašto se potpredsednik Djelić hvalio tom saradnjom? Verovatno da bi prikazao Srbiju kao pouzdanog regionalnog partnera u bezbednosnim pitanjima, kao Srbiju koja može da reaguje na drugačije načine od onih tradicionalnih, u kojim nas vide kao osvajače ili kako već. Izjave Agima Čekua čak ne bih ni komentarisao”, kaže Marko Milosević iz Centra za civilno vojne odnose

Pitanje koje se otvara nakon reagovanja makedonskog Ministarstva policije je da li ovo može da izazove poremećaje u srpsko – makednoskim državnim odnosima. Dušan Lazić iz Foruma za medjunarodne odnose i dugogodišnji diplomata:

“Meni to ne liči na neki spor koji može da se izrodi u bilo šta ozbiljnije. Mislim da se takvi slučajevi dešavaju.”

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG