Dostupni linkovi

Srpski biznismen Stanko Subotić optužen za šverc


Stanko Subotić Cane, Photo: Nacional

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu protiv Stanka Subotića Caneta i još 14 osoba zbog šverca cigareta.

Subotić je u regionu poznat kao biznismen kom je jedna od osnovnih delatnosti promet duvana, a interesantno je da je optužnicom predloženo da se okrivljenima oduzme nelagalno stečena imovinska korist. Nedavno je u Srbiji u proceduru ušao zakon o oduzimanju imovine kriminalaca.

U optužnici Specijalnog tužilaštva navodi se da je kriminalna grupa, koju su vodili Stanko Subotić i bivši direktor Savezne carine Mihalj Kertes, tokom 90-tih godina stekla imovinsku korist od 56 miliona nemačkih maraka i osam miliona dolara. Istraga u ovom slučaju pokrenuta je pre šest meseci, izjavio je Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva:

"Optužnica veoma jasno pokazuje kako je funkcionisao finansijski organizovani kriminal '95.-'96. godine i koliko je bila jaka njegova veza sa državnim strukturama, uz doprinos optuženih službenih lica Savezne uprave carina koji su omogućavali ulazak teretnih vozila sa cigaretama bez carinskog evidentiranja na graničnim prelazima i okrivljenih službenih lica iz MUP-a, koji su sprečavali bilo kakvu kontrolu poslovanja."

Osam okrivljenih nalazi se u pritvoru, jedan se brani sa slobode, a ostali su u bekstvu. Nije poznato gde se nalazi Stanko Subotić. Njegov advokat Vlado Pavićević rekao je za naš program da Subotić nije švercer već regularni trgovac, i ocenio da su postupak i optužnica nezakoniti jer, kako je ustvrdio, optuženom nije poslat sudski poziv a braniocima nije omogućen uvid u spise:

"Iz toga izvlačim zaključak da je optužnica u odnosu na mog klijenta na klimavim nogama."

RSE: Kako je moguće da mu pošalju poziv za sud ako se ne zna gde se nalazi, na koju adresu da mu pošalju?

"Molim vas lepo, događaj je bio '96. godine. Samo u 2007. godini Stanko Subotić je bio 100 dana u Srbiji i znaju koja je njegova adresa, država zna gde on stanuje."

RSE: Gde se gospodin Subotić trenutno nalazi?

"Trenutno gde se nalazi.. Ja kao njegov branilac ne mogu da vam kažem."

U optužnici je predloženo da se od okrivljenih oduzme imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, a optuženima preti i zatvorska kazna od dve do 12 godina. Nedavno je u Srbiji u skupštinsku proceduru ušao predlog Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Najveća novina, rekao je Željko Ivanji iz radne grupe za izradu zakona, biće osnivanje Agencije za upravljanje oduzetom imovinom koja bi imala i određena policijska ovlašćenja:

"Ta konkretna ovlašćenja su provera i utvrđivanje identiteta lica, pregled prostora objekata i dokumentacije. Ova policijska ovlašćenja će omogućiti Agenciji da potpuno ispita imovinu lica za koje se sumnja da je tu imovinu stekao protivzakonito. Agencija pokreće postupak samostalno ili na zahtev tužilaštva i suda."

Bogoljub Milosavljević, profesor javnog prava, rekao je za naš program da bi donošenje takvog zakona trebalo da bude apsolutni prioritet:

"To je neophodno kako bi se presekle buduće aktivnosti kriminalnih organizacija, da bi se na taj način obezbedila vladavina prava."

Dobrivoje Radovanović, direktor Kriminološkog instituta u Beogradu, kaže za naš program da slični zakoni postoje na zapadu, ali da nisu svuda dobro primljeni zbog usvojenih rešenja:

"U borbi protiv organizovanog kriminala se imovina blokira u napred, pre nego što se donese pravosnažna presuda o krivici - to je suština. Dakle, zamrzavanje tuđe imovine pre nego što se dokaže da je čovek kriv je jako problematična, sa stanovišta ustavnih rešenja, u svim zemljama sveta pa i kod nas."

A Radovanović je skeptičan i zbog još jedne stvari:

"A to je činjenica da mi često optužimo čoveka, ili ga čak zatvorimo, pa krenemo u proces, a pokaže se da on uopšte ne pripada organizovanom kriminalu."

Uz pažljivo ramotrena rešenja i njihov pravi izbor, smatra Bogoljub Milosavljević, zakon o oduzimanju imovine kriminalcima ipak nema alternativu:

"On služi kao jedna od mera za suzbijanje organizovanog kriminala i nije jedina mera. Kaznena politika mora da ostane i dalje kao i sve druge mere koju mogu da spreče ovakve aktivnosti."

Dobrivoje Radovanović kaže da bi se ipak moglo naći adekvatno rešenje i zaključuje:

"Pravo rešenje bi bilo oduzimanje te imovine nakon pravosnažne presude. Nakon donošenja te presude, ako se pokaže da pripadaju organizovanom kriminalu je moguće oduzimanje te imovine."

Političke stranke u Srbiji do sada se nisu složile kako bi ovaj zakon trebalo da izgleda.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG