Dostupni linkovi

Prema podacima studije o obrazovanju PISA za 2006. godinu, koja je sprovedena među više od 400.000 srednjoškolaca u 57 država, Srbija je rangirana na 41. mestu, jedva nešto bolje nego u prethodnom ispitivanju.

Preliminarni rezultati Programa za međunarodno testiranje učenika, poslednjeg PISA testa kojim su bili obuhvaćeni petnaestogodišnjaci iz 57 zemalja sveta, svrstali su srpske đake u donji deo liste, na 41. mesto, dosta ispod Slovenije koja je na 14. i Hrvatske na 26. mestu. SAD su na 29, Rusija na 35, Italija na 36, a Crna Gora na 48. mestu. Iako ovaj rezultat predstavlja blagi napredak u odnosu na ranije ispitivanje, a nove članice Evropske unije Bugarska i Rumunija su čak iza Srbije, stručnjaci se slažu da on jasno ukazuje na zastarelost domaćeg obrazovnog sistema.

Kako to da su rezultati petnaestogodišnjaka iz Srbije na uporednom testu tako različiti od predstave koja postoji u narodu da su deca preopterećena gradivom? Direktor Centra za obrazovne politike Martina Vukasović kaže da se problem najbolje može razumeti ako se pogleda kakva se pitanja postavljaju na PISA testu:

"PISA pre svega testira upotrebu nekog znanja za rešavanje praktičnih problema. Druga stvar je što ti zadaci, u stvari, testiraju poznavanje više oblasti istovremeno. Iz toga bi mogao da se donese zaključak da đaci ne umeju da povežu neke oblasti, koje uče, na adekvatan način – znanja koja oni stiču iz različitih predmeta su im nepovezana. Sa druge strane, smatra se da postoji preopterećenost đaka ali je osnovno pitanje šta je ono što oni uče u školi a šta je ono što PISA testira - tu postoji razlika. Dakle, naši đaci ne uče ono što testira PISA, sistem nije fokusiran na primenu znanja u praksi. Postavlja se pitanje da li bi trebalo da promenimo ono što đaci uče kako bismo bili bolji na PISA rezultatima i ne samo na tome već i da bi ljudi mogli bolje da primenjuju svoje znanje."

PISA testiranje se obavlja u domenu čitalačke, matematičke i naučne pismenosti i ne ispituje u kojoj meri su deca ovladala gradivom predviđenim u nastavnom planu i programu, već koliko su ovladala znanjima potrebnim za snalaženje u životu. Indikativno je da su se, u tom kontekstu, đaci srpskih škola vrlo loše snalazili na testu razumevanja teksta. Profesorka Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić govori o tome sa kakvim obrazovanjem srpski srednjoškolci dolaze na fakultete:

"To nije vezano samo za nove generacije, to važi od mog vremena na ovamo. Problem našeg obrazovnog sistema je to što je enciklopedijski orijentisan i što u novim uslovima tehnologije i društvenog znanja postoji ozbiljan hendikep. PISA je samo potvrda onoga što ljudi koji se bave obrazovanjem znaju ali nemaju kome da kažu jer ovu državu to ne zanima."

RSE: Kako to rešavaju profesori na fakultetima?

"Neki nikako, nastavljaju sa enciklopedijskim znanjem a neki se trude da naprave nešto upotrebljivo."

Za sada, ne oglašavaju se ni Ministarstvo prosvete, ni članovi tima koji je sprovodio testiranje učenika u Srbiji. Direktor Centra za obrazovne politike Martina Vukasović konstatuje da postoje pokušaji da se situacija promeni:

"Jedan deo posla je urađen i možda je na neki način motivisan prošlim PISA rezultatima 2003. godine. Predlozi nekih standarda su već formulisani. Problem je što o tim standardima nije organizovana malo šira rasprava i, sa druge strane, što nacionalni prosvetni savet i Ministarstvo prosvete, koji su najpozvaniji da donose takve odluke, ne rade na tome. Dakle, postoji jedan deo planova koji bi mogli da doprinesu tome da u buduće imamo bolje rezultate na PISA testovima ali je potrebno doneti odluku i implementirati neke stvari. Sa druge strane, pitam se da li bi tu reformu trebalo raditi samo da bismo bili bolji na PISA testovima ili postoji mnogo veći motiv, a to je da kvalitet obrazovanja, u smislu rezultata i ishoda učenja, bude mnogo bolji nego što jeste trenutno. Dakle, PISA je neki indikator. Nisam sigurna da možemo da se merimo sa veoma razvijenim zemljama, ali možemo da se merimo sa zemljama bivše Jugoslavije - Slovenija je iznad PISA proseka, Hrvatska je jako blizu a Srbija je ispod proseka u svim oblastima. Treba da vidimo na koji način možemo da se razvijemo - pitanje da li sada možemo da razvijemo obrazovni sistem poput Finske ili Koreje koje su među prvima."
XS
SM
MD
LG