Predstavnici institucija i politčkih partija Kosova ističu kako su dodatni pregovori bili još jedna prilika i pokušaj međunarodne zajednice da strane u pregovorima sednu za zajedničkim stolom i razgovaraju o pitanju statusa Kosova, pošto plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, zbog pretnje vetom od strane Rusije nije stavljen na glasanje u Savetu bezbednosti UN-a.
Politički savetnik predsednika Vlade Kosova, Arber Qirezi ističe kako i ovaj napor međunarodne zajednice nije imao uspeha:
«Završetkom ovog procesa je otvoren put da se ide dalje u konkretnom ostvarivanju plana Martija Ahtisarija, uključujući i deo o statusu Kosova, tim pre kada je taj plan prihvaćen i podržan od velike većine zemalja Evropske unije, SAD i zemalja članica Saveta bezbednosti UN-a. To je i plan koji je takođe imao i podršku NATO-a i koji je podržan od strane Skupštine Kosova».
Prema Qireziju, „Trojka“ će dostaviti izveštaj o toku dodatnih pregovora generalnom sekretaru UN-a, međutim, ona neće predložiti kako dalje nastaviti proces utvrđivanja statusa Kosova:
«Ovo se pitanje neće ponovo vratiti na raspravu u Savetu bezbednosti.»
Sada, prema Qireziju, kosovska strana u saradnji sa međunarodnom zajednicom, ali imajući u vidu volju građana Kosova, treba da preduzme dalje mere:
«Vreme je kada treba preduzeti dalje korake i o tome nema nikavog oklevanja.»
Generalni sekretar Demokratskog saveza Kosova Ram Manaj ističe da je trodnevni sastanak u Badenu blizu Beča bio završetak dodatnih pregovora o statusu:
«To je bila kupovina vremena od strane međunarodne zajednice u cilju usaglašavanja njihovih stavova, uglavnom zemalja Evropske unije, oko definisanja konačnog političkog statusa Kosova».
Manaj je istakao da se ovakav epilog razgovora moga i očekivati. Zavisno od sadržaja, izveštaja i reakcije generalnog sekretara UN-a, Ban Ki Muna, videće se koliko će vremena trebati da se usaglase stavovi za proglašavnje nezavisnosti, što će se, prema njemu, ostvariti u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom. U prvom redu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom.
I generalni sekretar Demokratske partije Kosova Jakup Krasniqi ističe kako treba sačekati izveštaj međunarodne "Trojke", dok institucije Kosova koje budu proizašle iz izbora od 17. novermbra trebati da preduzmu dalje korake u proglašavanju nezavisnosti:
«Ja mislim da kosovska strana treba da učini i formalni korak koji predstoji, Skupština Kosova početkom 2008. godine treba da donese rezoluciju o proglašavanju nezavisnosti i da zatraži njeno priznavanje.»
Krasniqi ističe da Skupština nakon proglašavanja nezavisnosti treba da nastavi sa usvajanjem zakona koji su predviđeni u predlogu Martija Ahtisarija.
Jedan od lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju Dragiša Krstović kaže kako je vrlo teško prognozirati šta su sledeći koraci srpske strane, imajući u vidu spremnost predstavnika institucija Kosova da proglase nezavisnost Kosova. Kao protiv-meru proglašavanja nezavisnosti Kosova moguće je, prema Krstoviću, da predstavnici Srba sa severa Kosova proglase nezavisnost tog dela Kosova:
«Jedan takav korak Srba sa severa Kosova je moguć, on ne samo da se realno može očekivati već je u neku ruku počeo. Juče je bila sednica Zajednice srpskih opština i naselja i tamo je usvojena deklaracija, koja otprilike odbacuje svaku mogućnost proglašavanja nezavisnog Kosova, ono što su otprilike i stavovi zvaničnog Beograda».
Najviši zvaničnici institucija i političkih partija Kosova su nakon neuspeha dodatnih pregovora izjavili da nema daljih pregovora o statusu i da će Kosovo, uz punu koordinaciju sa međunarodnom zajednicom, u prvom redu sa SAD i EU, proglasiti nezavisnost.
