Kosovo će najverovatnije sada jednostrano proglasiti nezavisnost, koju će priznati SAD i veći deo članica Evropske Unije. Međutim, zbog protivljenja Srbije i Rusije preti nestabilnost pa i sukobi koji se mogu preliti na ceo region, ocenjuju svetski dnevnici.
Diplomatsko rešenje u Savetu bezbednosti je malo verovatno zbog podrške Rusije Srbiji, zato je najverovatniji scenario jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova početkom sledeće godine, piše Džejns Difens Vikli (Jane's Defence Weekly). SAD će priznati nezavisno Kosovo jer zbog usredsređenosti na Irak, Avganistan, Iran i ostala svetska pitanja, želi da napusti Balkan, prepuštajući Evropskoj Uniji da nadzire situaciju u ovoj regiji. Međutim, iako većina članica Unije podržava nezavisnost Kosova, pojedine, poput Grčke, Kipra, Slovačke, Rumunije i Španije, nisu previše oduševljene tim rešenjem imajući u vidu moguće separatističke zahteve na svojim teritorijama, podseća Džejns Difens Vikli. Po oceni ovog lista dodatni problem za postizanje trajnog političkog rešenja jeste neuspeh u primeni standarda na Kosovu, jer je fokus bio na statusu. Ostvareno je samo 5 odsto od 110 zacrtanih zadataka kao što su vladavina zakona, sloboda kretanja za manjine, povratak izbeglica. To baca ozbiljnu sumnju na održivost nezavisnog Kosova, ističe Džejns Difens Vikli.
Britanski Gardijan ("Gurdian") ocenjuje da će najavljena reakcija Srbije na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova izazvati dodatne tenzije. Te mere će verovatno uključiti zveckanje oružjem, trgovinsku blokadu, zatvaranje granica, zaoštravanje odnosa sa zemljama koje bi priznale nezavisnost Kosova.
Američka agencija za strateška istraživanja "Stratfor" piše da je Evropska Unija sada na velikim iskušenjima jer jednostrano proglašena nezavisnost Kosova može stvoriti presedan za Severnu Irsku, Baskiju, mađarske regione u Rumuniji i Slovačkoj, Valonce u Belgiji. Rusija strahuje da bi to moglo da podstakne Čečeniju. Istovremeno, Moskva može da iskoristi "zamrznute sukobe" na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza za testiranje svoje snage protiv SAD na starom kontinentu, a to Briselu svakako ne treba. Stabilnost u Evropi nakon Drugog svetskog rata je očuvana jer je poštovan princip nepromenjivosti granica, podseća Stratfor, dodajući da su oba svetska rata izazvana zbog toga što se državne granice nisu podudarale sa etničkim i namerom da se one promene.
Po oceni ove Agencije, Srbija ne želi da prihvati nezavisnost Kosova, dok Albanci ne žele da odustanu od svojih zahteva. Zapad koji je računao da će biti postignut dogovor sada nema Plan B za izlaz iz situacije. Fajnenšel Tajms ("Financial Times") piše da je problem za Evropsku Uniju što proglašenje nezavisnosti Kosova pre predsedničkih izbora u Srbiji može omogućiti pobedu kandidata nacionalističke Srpske radikalne stranke. Ovaj list istovremeno citira kosovke lidere da sporazum ne bi bio moguć ni nakon 100 godina pregovora. Možda atmosferu najbolje ilustruje izjava Vetona Suroija: "Vojislav Koštunica se nije pojavio na večeri a očekuje da mu verujemo da želi da živi sa nama". Fajnenšel Tajms piše da Koštunica nije došao na dve večere sa prištinskom delegacijom, dok su Boris Tadić i ostali članovi beogradskog tima bili prisutni relaksirano pričajući na srpskom sa prištinskim pregovaračima.
Britanski Indipendent ("Independent") smatra da u slučaju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, Republika Srpska može pokušati da se otcepi, kao i Albanci u Makedoniji. Tajms ("Times") dodaje da će i severni deo Kosova pretežno nastanjen Srbima, nastojati da se odvoji od nezavisnog Kosova, ocenjujući da sveukupno to može voditi novom ratu na Balkanu.
