Dostupni linkovi

Osporena transakcija Delta holdinga


Beograd, Delta Holding

Delta holding, Miroslava Miškovića, nije imala nikakav problem da u vreme Koštuničine prve vlade kupi trgovinski lanac C MARKET. Poslednjih meseci stručna tela za borbu protiv korupcije postavila su pitanje njegovog monopola i dovela u pitanje kupovinu C marketa.

Komisija Srbije za zaštitu konkurencije dostavila je Delti rešenje kojim se odbija spajanje C marketa sa njenim trgovinskim lancem jer je ocenjeno da je Miškovićeva kompanija time stekla monopolsku poziciju u Beogradu. Zakon o zaštiti konkurencije, međutim, predstavlja pravo malo nadrealno čudo jer - em ne sprečava stvaranje monopola niti može da ga razbije, em nije ovlastio Komisiju da izriče kazne kad monopol nastane.

Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da je svojevremeno pred OEBS-om govorio da srpski zakon ne valja i da nije usklađen sa odgovarajućim zakonodavstvom Evropske unije, što je, kaže, tadašnji ministar negirao:

"Zakon je pun rupa za jedan ovako radikalan problem - da nije iskrsao problem sa jednom firmom verovatno ne bi ništa ni bilo do sada."

Standardno antimonopolsko zakonodavstvo EU, podseća Prokopijević, ima četiri glavne tačke:

"Prvo, zabrana podele tržišta, dogovora o cenama i svih sličnih radnji. Drugo, kontrola spajanja i akvizicija. Treće, zloupotreba dominantnog položaja koja remeti trgovinu među zemljama članicama i kao četvrto kontrola državne pomoći - ovo četvrto uopšte ne postoji u srpskom zakonu. Unija je u svojoj regulativi napravila tako da komisija ima pravo da izrekne kaznu. Ako je firma nezadovoljna može da se žali Evropskom sudu pravde a ako je komisija u pravu firma mora da plati kaznu."

Kroz privatizaciju je zaboravljeno na negativne efekte prevelike koncentracije kapitala, a sadašnji zakon ne omogućava da bilo koji organ natera da se tržište ponovo otvori za konkurenciju.

Verica Barać podseća da problem sistemske korupcije ovde i počinje izradom zakona, u kojima se kreativno načini onoliko praznina koliko je potrebno. Zakone i sada, kao i u bivšem režimu, projektuje grupa ljudi koja to radi po meri svojih interesa. Ona koja se još u Miloševićevo vreme proglasila za velike eksperte – okupljena oko Danka Đunića, Ekonomskog instituta - koja je i tada pisala zakone i projektovala prvu, takozvanu BEKO privatizaciju, kad su mali akcionari naterani da nezakonito prodaju akcije pod uslovima koje im je postavio tajkun Mišković. To se moglo činiti jer nema institucija i jasnih pravila.

Tako se, kaže Barać, dogodilo i sa rešenjem antimonopolske komisije, koje ne može da se izvrši:

"Po našem zakonu monopolisti može da se izrekne novčana kazna ali tu kaznu treba da izrekne sudija za prekršaje. U ovom slučaju komisija je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ali koliko sam čitala njihov zahtev je odbačen. On je monopolista već dve godine i svakog dana svi potrošači na beogradskom tržištu i svi dobavljači plaćaju Miškoviću ekstra cene, što je zabranjeno po rešenju komisije, ali zakon ne daje mogućnost da se to rešenje razreši."

Komisija za zaštitu konkurencije – kakve li slučajnosti - počela je da radi tek prošle godine, kada su monopoli i karteli na srpskom tržištu već uspostavljeni.

Podsetimo, uz pomoć Verice Barać, na kratak istorijat monopolskog i političkog beščašća.

Komisija je, dakle, prošle godine donela rešenje kojim zabranjuje koncentraciju kapitala, odnosno, spajanje firmi PRIMER C i C MARKET. PRIMER C je fantomska firma koju je Slobodan Radulović, bivši direktor C MARKET-a i jedan od potpredsednika vlade u Miloševićevo vreme, napravio na svojoj kućnoj adresi, bez kapitala i bez poslovanja, koja mu je služila samo kao instrument da pokupi svojinu malih akcionara. PRIMER C je, po memorandumu koji je sklopljen između Radulovića i tajkuna Miškovića i Beka, navodno kupila Nova Fin iz Luksemburga - u jednom trenutku Bekova firma - takođe bez ikakvog novca, imena, profita i poslovanja, da bi nju zatim kupila kompanija Hem Slade sa Kipra, u stopostotnom Miškovićevom vlasništvu. Komisija je ustanovila da je na ovaj način izvršeno spajanje C MARKET-a i Miškovićeve trgovinske mreže, što je dovelo do 55-oprocentne koncentracije monopola na srpskom tržištu, zbog čega je to osporila.

Delta se protiv rešenja žalila Vrhovnom sudu. Kako podseća Verica Barać, najviši sud je prekršio pravila vođenja upravnog spora jer je uz tužbu prihvatio i dve takozvane studije koje mu je Delta dostavila, davši tako Miškovićevoj kompaniji povlašćeni položaj, a da pritom Komisiji nije data mogućnost čak ni da se upozna sa tim studijama. Jednu je radila Privredna komora - na čelu joj je tada bio Slobodan Milosavljević, aktuelni ministar poljoprivrede - u saradnji sa firmom Milosavljevićeve supruge. Time je, podseća Verica Barać, sud prekršio član 6. Evropske povelje o ljudskim pravima, koja garantuje pravo na pravično i fer suđenje, odnosno to da nijedna stranka u sporu ne sme imati manje ili više prava:

"Posebna stvar koju bi naša javnost trebala da vidi je ta studija, gde šest profesora Pravnog fakulteta, a na zahtev Delte, pišu nešto što zaista nije studija. Oni u njoj u stvari sugerišu kako sud treba da sudi. Odluku nekog organa fakulteta da je to studija Pravnog fakulteta nismo dobili tako da ostaje otvoreno pitanje da li je to studija Pravnog fakulteta ili je to privatni aranžman šest profesora Pravnog fakulteta."

Treba li posle svega ovoga da iznenadi podatak da je Evropska banka za obnovu i razvoj u svom redovnom godišnjem izveštaju o zemljama tranzicije Srbiji za tržišnu konkurenciju ove godine dodelila najnižu ocenu – jedva dvojku.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG