Dostupni linkovi

Skupština opštine Raška, gradića u Srbiji u blizini administrativne granice sa Kosovom, proglasila je ruskog predsednika Vladimira Putina počasnim gradjaninom.

“Povelju predsedniku velike, prijateljske Rusije gradjani male varoši Raške dodeljuju pravom čoveku", reči su koje je predsednik ove opštine uputio predstavniku ruske ambasade predajući mu na Dan opštine Povelju počasnog gradjanina ruskom predsedniku. Inicijator i predstavnik Srpske radikalne stranke Momčilo Glišović kaže da je ovaj grad hteo da oda posebno priznanje Putinu:

“Za svo zalaganje koje je učinio za odbranu pravoslavlja, za odbranu srpske svetinje Kosova I Metohije. Mi bismo svakom onom ko bi učinio korak napred za spas Srbije dodelili priznanje, poštovali ga, uvažavali i cenili.”

Predstavnik ambasade Rusije Oleg Ziza je primajući Povelju ocenio da je Srbija u teškom trenutku zbog pokušaja komadanja njene teritorije i da je zato važna svaka vrsta veze izmedju Srbije i Rusije, i da će Rusija pomoći da se te veze održe".

Tako da je osnovni motiv u Raški bio Kosovo. Ali očito ne i jedini u opredeljivanju prema Rusiji, pokazala je naša anketa u Šumadiji:

“Jedino Rusi mogu da nas spasu, niko drugi.”
“Nadam se da je u ovom trenutku najbitnije za naše stanje na Kosovu.”
“Večito kao velike prijatelje.”
“Kao vekovnog prijatelja. Pravoslavce koji nas nikad nisu izdali, uvek su bili na srpskoj strani, u svim svetskim i bilo kojim ratovima, uvek su bili naši odani i verni prijatelji.”
“Da nije bilo njih Kosovo bi već otišlo.”
“Mislim da će Rusija, kao i ranije, i ubuduće da radi ono što je njoj u interesu a ne ono što bi nama odgovaralo. Znači, pomoćiće nam ukoliko to njima bude odgovaralo.”

Ruski mit je deo srpske nacionalne kulture i nacionalnog karaktera, kaže za naš program istoričar Nikola Samardžić ali napominje da je Srbija daleko od ruske kulture što je jedan od ključnih problema ovdašnje rusofilije ili održavanja tog ruskog mita. Za Samardžića je rusofilija danas u Srbiji zapravo sovjetofilija:

“Drugim rečima, opština Raška, koja ima verovatno milijardu problema i socijalnih i kulturnih i ekonomskih, kakvih god hoćete, izabrala je Putina u svetlosti sopstvene vizure ruskog predsednika kao autoritarnog diktatora, kao novog Staljina, a ne kao jedne važne ličnosti u svetskoj politici i medjunarodnim odnosima. S druge strane, mislim da je to jedan politički dogadjaj koji bi povezao sa zvaničnim stanovištima Vlade ili dela srpske Vlade.”

Istovremeno istraživanja javnog mnenja beleže povećanje pozitivnog stava prema Rusiji i ekstremnu popularnost Putina.
Srdjan Bogosavljevic, direktor agencije Stratedžik marketing kaže da je Evropska unija i dalje dosta ispred Rusije u opredeljivanju ispitanika ali i da taj stav Srbije prema EU stagnira dok Rusija poboljšava svoj trend:

“Očekivanja da ce Rusija biti ozbiljan investitor su sve češca. čak, prepoznavanje Rusije kao nekoga ko mnogo investira u Srbiju je vec prisutno. Dakle, prepoznaju da Rusija više investira nego Amerika na primer, iako to nije tačno.”

Zvanični Beograd u isčekivanju rešenja za kosovski status sve više se oslanja na podršku Rusije. Srdjan Bogosavljevic kaze da Kosovo jeste dublji razlog motiva ispitanika ali da mu se ipak nešto drugo čini značajnijim:

“Ono sto naši političari prezentuju, a to je Rusija je ta koja nas spasava, Rusija je ta koja je prijateljska, jer da je samo Kosovo onda ne bi bilo price o investicijama.”

I istoričar Nikola Samardžic slaze se da nije samo politika zvaničcnog Beograda I pre svega samog premijera Koštunice u vezi sa Kosovom glavni razlog za stavove gradjana Srbije prema Rusiji:

“I mislim da je on postao veoma oprezan u poslednje vreme, i ja nisam čuo da je on u poslednjih nekoliko meseci te floskule ponavljao, što mislim da je dobro za njega. Medjutim, postoje sektori, i u biznisu, i u Vladi, i u tajnoj Vojsci, i u tajnoj policiji, koji podržavaju ruski ili pre bih rekao postsovjetski nego ruski uticaj. Gledajte samo izjave ministra energetike gde se on isključivo legitimiše kao zastupnik ruskih ili sovjetskih interesa.”

I na kraju sama odluka jednog malog grada o proglašavanju ruskog predsednika počasnim gradjaninom za kulturologa Zoricu Tomic predstavlja simptom odsustva perspektive ili nade ili je barem odraz dramatičnih, teskih ili kriznih okolnosti kroz koje sada Srbija prolazi:

“I u tom smislu proglašavanje Putina počasnim gradjaninom bi moglo da bude upravo investiranje u neku vrstu nade koje se polazu u pogledu ruske inicijative ili stava u vezi sa rešenjem kosovske krize. Ali sa druge strane, mi smo imali poslednjih nekoliko meseci slične slučajeve, tako da znamo da je podignut spomenik Rokiju, znači jednom junaku filmskom a ne glumcu, a u drugom smislu podignut je spomenik Vajsmileru, glumcu koji je igrao Tarzana. Dakle, ta potreba da se na izvestan način ovekoveči i nekakva simbolička veza, poreklo ili da se izrazi poštovanje renovira se naravno uvek kada je kriza vec uveliko prosla kroz vrata jedne kulture.”

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG