Dostupni linkovi

Ulaz u SAD zabanjen, biznis u Srbiji - dozvoljen


Beograd

Kako je moguće da se osobe kojima zbog povezanosti sa Miloševićevim režimom i korupcije nije dozovoljeno da uđu u Ameriku, u Srbiji nesmetano bave svojim poslovima.

Lista SAD sa imenima ljudi iz Srbije kojima je zabranjen ulazak u tu zemlju, a koja je ovih dana aktuelizovana pominjanjem imena srpskog tajkuna Miroslava Miškovića, nameće pitanje kako je moguće da se osobe, kojima zbog povezanosti sa režimom Slobodana Miloševića i korupcije nije dozovoljeno da uđu u Ameriku, danas u Srbiji nesmetano bave svojim poslovima.
Američki predsednik Džordž Buš doneo je pre nekoliko godina proklamaciju pod nazivom “Nema sigurnog skloništa”, kojom se suspenduje ulazak svim kategorijama stranaca u SAD, i to kada se proceni da bi takav ulazak štetio interesima Amerike. Na listi SAD pre svega se nalaze ljudi koji predstavljaju pretnju nacinalnoj bezbednosti, odnosno osobe povezane sa terorizmom. Na ovoj listi, međutim, figuriraju i ljudi iz Srbije za koje se veruje da podržavaju nasilje i terorizam u regionu. Reč je pre svega o osobama optuženim za ratne zločine i njihovim pomagačima, ali i ljudima koji su bili bliski režimu Slobodana Miloševića, a koji i danas igraju značajnu ulogu u Srbiji.
U američkoj ambasadi u Beogradu nisu želeli da govore o imenima ljudi koji se nalaze na listi, ali prema navodima medija osoba, koja se pominje pri vrhu je srpski tajkun Miroslav Mišković. On se u obrazloženju odluke o zabrani ulaska u SAD tretira kao biznismen koji je imperije stekao za vreme Miloševićevog režima. Reč je o čoveku za čiju se firmu ovih dana pokreće pitanje monopola, ali i uticaja koji ima na državni vrh Srbije. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać kaže da bi razlog zbog kojeg se Mišković našao na listi SAD trebalo da bude podsećanje vlastima u Srbiji na obećanja koja su dali 5. oktobra 2000:

“Onoliki odziv građana 2000. godine bio je zato što je vlast obećala da će se potpuno utvrditi ko je učestvovao u režimu Slobodana Miloševića, ko je iznosio pare iz zemlje, na koji način su se bogatili pojedinci. Sada vidite da ljudi sa strane, iz inostranstva, istrajavaju u nekim zahtevima koji ovde pokušavaju da se zataškaju. U Srbiji imamo, uz onaj režim, a i posle toga, tako moćnih pojedinaca koji su moćniji od institucija države, imamo činjenicu da se zakoni ne odnose na sve, Mišković je tu dobar primer, a naše institucije ne rade ništa da prestanu te nezakonitosti i loše posedice Miloševićevog režima.”

Verica Barać
smatra da se ovim povodom ne radi ništa zato što je vlast u Srbiji odlučila da napravi neku vrstu saradnje i kohabitacije sa tim moćnim ljudima iz Miloševićevog perioda:

“Taj uticaj tajkuna na političke stranke, odnosno njihovo finansiranje, na to kakvu će oni politiku voditi je dovelo do tog trentka kada mi sada vidimo da to dalje tako neće moći. Jer ako nastave ovakvu vrstu saradnje sa Miškovićem ili bilo kojim drugim Miškovićem, kojih ima po Srbiji, oni naravno neće moći da sprovedu reforme koje su nužne da nas približe Evropi.”

Na listi Sjedinjenih Država, su, prema našim saznanjima, i imena osoba protiv kojih je u Haškom tribunalu podignuta optužnica ili su osumnjičeni za ratne zločine, te finasijeri i pomagači haških begunaca. Nepoželjni državljani Srbije, između ostalih, su članovi porodice Karadžić i Milošević, čelnici tajne službe i ljudi koji su osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Na crnoj listi američke administracije pojavilo se i ime Marka Jakšića, jednog od lidera Srba sa Kosova, koji se pominje u društvu pojedinih haških optuženika. Jakšić, koji je danas član srpskog pregovaračkog tima za Kosovo, potvrdio je za naš program da se na listi nalazio od 2003. godine, i da je sa nje skinut pre mesec dana:

“Prilikom pregovora o Kosovu u Njujorku, na insistiranje našeg ministarstva spoljnih poslova kod američkog ministarstva inostranih poslova moje ime je skinuto odatle. To me nije mnogo ni pogađalo, ni uzbuđivalo.”

Na spisku nepoželjnih američke administracije bila je nekadassnja direktorka Beogradske banke Borka Vučić:

“Ja sam samo jednog dana pročitala da smo nas sedmoro ili desetoro skinuti sa tog spiska. Ne znam zašto sam se na njemu i našla.”

Nepostojanje političke volje da se rasčisti sa nasleđem Miloševićevog režima pokazuje i činjenica da Srbija ima Zakona o lustraciji, ali da se on ne sprovodi. Za direktora Balkanskog fonda za razvoj demokratije Ivana Vejvodu, ovo bi bio jedini način da ljudi shvate kakv je to režim bio:

“U ovom trenutku ne postoji politička volja za to. Međutim, to je I pitanje odnosa samog društva prema sopstvenoj prošlosti. Znači, tu je potreban i pritisak javnosti i javne sfere u odnosu na politiku. A čini mi se da, ova situaciju oko definisanja budućeg statusa Kosova zaustavlja neke poželjne procese oko suočavanja sa bližom i daljom prošlošću.”
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG