Dostupni linkovi

Šta će doneti zakon o zapleni imovine stečene kriminalom


Beograd, Skupština Srbije

Stranka G17+ uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o zapleni imovine stečene kriminalom. Da li postoji politička volja za usvajanje ovog zakona i da li će i Delta biti na udaru zakona?

Prema predlogu stranke vladajuće koalicije G17+, zakonom je predviđeno privremeno i trajno oduzimanje protivpravno stečene imovine, a kako retroaktivno postupanje nije oročeno, ovo rešenje moglo bi da se primenjuje za krivična dela koja su učinjena i pre nekoliko decenija. Najveća novina, kako je rekao Željko Ivanji iz G17+, bila bi osnivanje Agencije za upravljanje oduzetom imovinom koja bi imala i određena policijska ovlašćenja:

"Ova policijska ovlašćenja su konkretno provera i utvrđivanje identiteta lica, pregled prostora objekata i dokumentacije, i ona će omogućiti Agenciji da potpuno ispita imovinu lica za koje se sumnja da je tu imovinu stekao protivzakonito. Agencija pokreće postupak samostalno ili na zahtev Tužilaštva ili suda."

Kako se ovaj zakon predlaže u danima dok traje afera oko beogradske Delte, najveće kompanije u regionu, novinari su Ivanjija pitali da li je to povezano i da li će ta firma, za koju se u javnosti tvrdi da je deo ogromnog kapitala možda stekla nezakonitim putem, biti pod lupom zakona:

"Trenutak je ovaj zato što smo sada završili ovaj tekst zakona, koji smo počeli pre 4 meseca, i naravno da nije vezan za slučaj Delta već je vezan za sve slučajeve u kojima postoji osnovana sumnja da je neko stekao imovinu na protivzakonit način."

Baš u trenutku predlaganja ovog zakona, opoziciona Liberalno demokratska partija podnela je Specijalnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Miroslava Miškovića, prvog čoveka Delte, zbog nezakonitog sticanja bogatstva. Lider LDP-a Čedomir Jovanović izjavio je da je ta stranka Ministarstvu pravde predala i dokaze da je jedan beogradski novinar, kao izaslanik predsednika Delte, američkoj ambasadi u Beogradu nudio kooperativnost vlade po pitanju rešavanja statusa Kosova, u zamenu da Mišković bude skinut sa crne vizne liste za Ameriku:

"Taj materijal je obuhvatio vrlo precizan opis razgovora uz isključivanje bilo kakve mogućnosti za realizaciju tog dogovora, odnosno odbijanje bilo kakvog zajedničkog delovanja na predlogu koji je preko Grubačića američkoj ambasadi prosledio Miroslav Mišković."

Nakon svega otvara se i pitanje da li će biti političke volje za usvajanje zakona, na osnovu kog bi bilo provereno poreklo imovine svih firmi, pa i same Delte. Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke, izjavila je za naš program da će ta partija podržati donošenje takvog zakona:

"Mi smo podržali ideju da se napravi jedan ozbiljan dogovor oko formiranja anketnog odbora čiji bi zadatak bio da preispita položaj kompanije Delta, sa stanovišta njenog monopolskog položaja. Ne možemo se upuštati u druge aspekte javnih pitanja koja se tu pokreću – očekujemo da nadležne institucije rade svoj deo posla."

Poslanike u Skupštini Srbije interesovalo je da li će MUP proveriti navode o poslovanju Delte i delovanju njenog predsednika, pa je ministar policije Dragan Jočić odgovorio:

"Ne može policija sve. I radi ne sama od sebe već radi i po nalozima pravosudnih organa. A, Ministarstvo unutrašnjih poslova postupiće po svakom nalogu Tužilaštva."

A kako su drugi predstavnici građana u parlamentu ocenili predlog zakona G17+? Vladan Batić, poslanik na listi LDP-a:

"Pa onda bi G17+ ostao bez imovine. Mislim da je to demagogija i licemerje – poslednji koji bi to trebali da predlažu su ljudi iz G17+."

Ni poslanici Srpske radikalne stranke, najbrojnije partije u parlamentu, nisu bili oduševljeni. Dragan Todorović:

"Pozivam mnoge iz redova G17+ da pripreme svu imovinu koju su do sada uzeli - sve one njihove stručnjake, koji su ispred politike, koji su svoju stručnost u najvećoj meri pokazivali zloupotrebljavajući svoj položaj i lično se bogateći."

Sudeći po ovim reakcijama, mali su izgledi da će Srbija uskoro imati zakon neophodan za bespoštednu borbu protiv kriminala.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG