Neki poznavaoci regiona iznose uverenje da pobeda radikalnije struje na Kosovu ima potencijal da prekine trenutnu pat-poziciju i ubrza dinamiku rešavanja kosovskog statusa. Tako je Jim Murphy, britanski sekretar za evropska pitanja, u Briselu izjavio da Kosovo treba da ima svoju nezavisnost, ali da to ne treba da bude nerukovođena unilateralna deklaracija, već dokument koji je koordinisan sa međunarodnom zajednicom. On je ustvrdio da više od dvadeset zemalja Evropske unije podržava priznanje nezavisnosti Kosova, naglasivši da je princip da pojedinačne države priznaju drugu državu, ali i dodavši da je u smislu rukovođenja tim procesom mnogo bolji ishod za sve uključene ako postoji maksimum međunarodnog jedinstva.
Ivo Vejvoda, predsednik Balkanskog fonda za demokratiju, smatra da je velika većina evropskih zemalja odlučila da formuliše zajednički stav, bez obzira na to ka kakvom rešenju se ide i da li se on svima dopada ili ne:
"Ja bih čak rekao da će ta brojka biti i veća kada dođe do samog trenutka odluke jer, ne zaboravimo, EU je ne samo jedna unija sa 27 zemalja nego je to savez pola milijarde ljudi i jedna od najmoćnijih ekonomskih sila na svetu. Dakle, tu vladaju drugačiji zakoni nego oni da li se nekome dopada nešto ili ne, što će se događati u određenom trenutku. Čak i one zemlje, njih sedam koje Murphy nije uključio, će se boriti do kraja da dođe do jednog pravičnijeg rešenja unutar SB, koje bi zaista bilo odraz jednog pravog kompromisa. Ali, ako do njega ne dođe bojim se da će se većina od tih sedam zemalja takođe prikloniti većini koju čini savez 27 zemalja i pola milijarde ljudi."
David Chandler, profesor međunarodnog prava na Westminster univerzitetu, ne veruje da na vrstu statusa Kosova i brzinu definisanja statusa ima uticaja to koji političari ili partije su pobedili na izborima na Kosovu:
“Ne verujem da albanski političari – ko god da je izabran – imaju kapacitet da utiču na međunarodne igrače i njihovu odluku o statusu, odnosno, brzini donošenja te odluke. Odluka i dinamika procesa će zavisiti od odnosa među članicama Kontakt-grupe i, naročito, od toga koliko će problema biti unutar Evropske unije u postizanju konsenzusa.”
Međunarodni zvaničnici su se u reakcijama na pobedu Hašima Tačija na kosovskim izborima oglasili mešavinom poruka: s jedne strane apelima novom kosovskom premijeru da ne čini nepromišljene jednostrane poteze u vezi sa proglašenjem nezavisnosti i i s druge, upozorenjima da se definisanje kosovskog statusa ne sme više odugovlačiti. Strani mediji podsećaju na nedavnu gerilsku prošlost kandidata za novog kosovskog premijera Hašima Tačija i u tom kontekstu konstatuju da na zapadu postoji strah da bi se tenzije na Kosovu i širem regionu mogle opasno podići ako kosovski status ne rezultira nezavisnošću.
Tači je odmah nakon pobede na izborima saopštio da će kosovski parlament usvojiti deklaraciju o nezavisnosti neposredno nakon 10. decembra, kada je predviđeno da se završe pregovori između Beograda i Prištine. Evropski šefovi diplomatije su, međutim, na adresu budućeg kosovskog premijera poslali apel da ne preduzima prenagljene korake ka nezavisnosti, nakon čega je i Tači ublažio svoju najavu uveravanjem da ništa neće činiti bez koordinacije sa Briselom i Vašingtonom.
I dok Evropska unija pokušava da formira politiku “jednog glasa” o pitanju kosovske nezavisnosti, što nije nimalo lak zadatak, kao da se iz njenih redova čuje i neizgovoreno pitanje da li će moći da kontroliše situaciju na tenzičnom Balkanu nakon rezultata kosovskih izbora.
David Chandler profesor međunarodnih odnosa na Vestminsterskom univerzitetu u Velikoj Britaniji smatra da, kad je u pitanju nezavisnost Kosova, između Tačija i bivših kosovskih čelnika, nema suštinske razlike, ali da će svetski igrači igrati na kartu Tačija:
“Međunarodna zajednica, a u okviru nje i Evropska unija, pobedu Hašima Tačija koristiće kao argument da se situacija na terenu promenila u smislu da postoji veći pritisak za nezavisnost. Ja bih rekao da to nije istina jer su svi izbori na Kosovu na čelna mesta dovodili partije i lidere kojima je cilj broj jedan bila nezavisnost. Dakle, ne mislim da su se ovim izborima stvari na terenu promenile u toj meri u kojoj neki komentatori to ističu. Mislim da se to samo koristi kako bi se učinio pritisak na članice Evropske unije da ubrza proces, ali i da bi se veći pritisak izvršio na Srbiju.”
I Ivo Vejvoda kaže za Radio Slobodna Evropa da ne misli da se izborom Hašima Tačija i njegove partije nešto bitno promenilo u osnovnom stavu prištinske strane kad je u pitanju kompleks nezavisnosti Kosova jer su bili jedinstveni kao pregovaračka delegacija:
"S toga mislim, kao je i rečeno juče od strane nekih političara, da će možda, upravo sa Tačijem na čelu prištinske privremene vlade, da bude više sluha za ono što će Brisel i Vašington izgovoriti. Mislim da je i sam Tači u nekoliko navrata govorio o tome da će oni svoje odluke donositi isključivo u skladu i dosluhu sa Vašingtonom i Briselom. U tom smislu, ako mogu oprezno da prognoziram, ne očekujem nikakve poteze do iza Nove godine s obzirom da se ipak očekuje jedan proces posle 10. decembra koji ide ka SB UN i generalnom sekretaru."
Upitan da li će Zapad moći da kontroliše kosovskog čelnika na čiju ulogu lidera kosovsko-albanske gerile strani mediji podsećaju, Vejvoda kaže da se mora biti veoma oprezan u procenama ove vrste, ali da ono što može da se vidi iz Beograda:
"Jeste da je Tači bio punopravan član pregovaračke strane Prištine, naši izabrani lideri su sedeli preko puta njega i niko nije dovodio u pitanje njegovo prisustvo – sećamo se da je dovođena u pitanje uloga Haradinaja koji je i optužen pred Haškim sudom. Dakle, čini mi se da će oni akteri prištinske strane koji su do sada sedeli za stolom i dalje biti ti legitimni predstavnici Prištine i da to neće biti dovođeno u pitanje bez obzira na ovu prošlost koju domaći i inostrani mediji ovih dana posle izbora naglašavaju i potsećaju nas na nju."
