Dostupni linkovi

U Bosni i Hercegovini drastično se krše odredbe ustava i zakona koje se tiču obavezne nacionalne zastupljenosti u organima izvršne vlasti i javnim preduzećima, čime je narušena konstitutivnost tri naroda u BiH.

To je zaključak jednogodišnjeg istraživanja u sklopu projekta Antiksenofobija, koji su realizovali Centar za promociju civilnog društva, Helsinški odbor za ljudska prava RS-a i organizacija Kjodo. Narušeni balans nacionalne ravnopravnosti građana BiH zadržan je i poslije rata, zaključuje se u istraživanju i navodi da se etnička diskriminacija jasno manifestuje u pravu pristupa javnim funkcijama i pravu na zapošljavanje u državnim organima ili javnim preduzećima.

Direktor Centra za promociju civilnog društva Fadil Šero kaže da je istraživanje potvrdilo da su etničke manjine, siromašni i žene potpuno maginalizovane društvene grupe u BiH:

„Sve sfere bh. društva prožimaju različiti oblici diskrimancije. Nije više riječ do ljudi, nego je riječ do sistema koji fukcionira i producira različite oblike diskrimancije i održava ih.“

Izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava RS-a Branko Todorović:

„Očigledna je i prisutna jedna sistematska diskrimnacija povratnika, ili možemo reći - manjinskih etničkih grupa. Očigledno je da lokalne vlasti prećutno i dogovorno krše svoje obaveze i ne poštuju ih. Međunarodna zajednica takođe najčešće ćuti vezano za ta pitanja, ne insitira na poštovanju obaveza lokalnih vlasti. I kao rezultat toga imamo, dakle, jedno trajno cementiranje etničkog čišćenja, imamo lokalne vlasti koje predstavljaju svojim etničkim sastavom rezultat onoga što je u BiH počinjeno tokom rata, a, nažalost, i nakon rata.“

Fadil Šero objašnjava šta je istraživanjem još utvrđeno:

„Svi nivoi vlasti koje smo mi istraživali - dakle, išli smo do nivoa kantona - ne poštuju Ustavni sud ove zemlje. Iako postoji odluka Ustavnog suda u vezi s tim, postoje zakoni u vezi s tim, na koje smo se mi oslanjali, koji bi trebalo da garantuju jednakost pristupa javnim službama u našoj zemlji, pokazuje se ustvari da ti zakoni nisu dovoljni, jer u suštini ne postoje provedbeni akti.“

Projekat Antiksenofobija pokazao je da su vlasti tek deklarativno prihvatile ustavne garancije o proporcionalnoj nacionalnoj zastupljenosti u organima izvršne vlasti i javnim preduzećima, a da je praksa daleko od poštivanja zakona i međunarodnih konvencija o ljudskim pravima. Ilustracije radi, u opštini Ključ, koja je prije rata imala 49.49 posto Srba u opštinskim strukturama, danas ih je 0 posto. Istovremeno, od predratnih 51,32 posto Bošnjaka u opštinskim strukturama u Foči, danas ih je svega 2,9 odsto. Zbog toga je u nizu mjera koje predlažu nosioci projekta Antiksenofobija predviđeno i razmatranje postojećih ili izgradnja novih mehanizama kontrole ponašanja vlasti, koji će obezbijediti eliminisanje diskriminacije i osigurati primjenu ustava, zakona i međunarodnih konvencija o ljudskim pravima.

  • 16x9 Image

    Maja Bjelajac

    U skoro dvije decenije novinarske karijere, izvještavala i istraživala o temama iz kulture, politike i društva za najveće medije u Republici Srpskoj o od 2006. radi kao dopisnik RSE iz Banjaluke.

XS
SM
MD
LG