Dostupni linkovi

Nova misija EU na Kosovu - za i protiv


Sjedište Evropske komisije u Prištini. Snimio Gezim Baxhaku

Pitanje uspostavljanja misije Evropske unije na Kosovu je političko pitanje, smatraju predstavnici institucija Kosova, ističući kako je činjenica da je generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun prihvatio predlog posrednika Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti za Kosovo otvorilo mogućnost zahteva EU da na Kosovo pošalje misiju.

Stručnjaci međunarodnog prava i međunarodnih odnosa i politički analitičari u Prištini ističu da je najbolje rešenje za legitimisanje misije EU na Kosovu rezolucija Saveta bezbednosti UN, ali pošto za to nema izgleda, onda je druga solucija poziv generalnog sekretara da EU uspostavi misiju na Kosovu.

Savetnik premijera Kosova Arben Qirezi u izjavi za naš program ističe kako se misija može uspostaviti u saradnji međunarodnih faktora.

“Generalni sekretar UN je prihvatio plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, čime je istovremeno prihvatio i međunarodno prisustvo Evropske unije na Kosovu. Međutim to nikako nije samo pravno pitanje, ne radi se samo o pravnom slučaju, već se u prvom redu radi o političkom rešenju koje je vezano za status Kosova”.

Qirezi ističe da Evropska unija treba da donese odluku kako o finalnom statusu, takođe i o svom budućem prisustvu na Kosovu, kao o dva pitanja koja su međusobno usko povezana.

Inače, politički analitičari i stručnjaci međunarodnog prava u Prištini smatraju kako bi najbolje rešenje koje će legitimisati buduću misiju EU na Kosovu bila rezolucija SB UN, ali zbog neslaganja zvanične Moskve, to je u ovom trenutku nemoguće. Druga alternativa tome je zahtev generalnog sekretara UN-a, Ban Ki Muna, Evropskoj uniji da uspostavi misiju na Kosovu, što je sve izglednije rešenje.

Profesorica međunarodnog prava i međunarodnih odnosa na Pravnom fakultetu u Prištinini Iliriana Islami kaže kako zbog neslaganja Rusije nije moguće obezbediti rezoluciju SB UN, a pošto su iscrpljene sve mogućnosti pregovora i postizanja konsenzusa, onda će najverovatnije rešenje biti jednostrano proglašenje nezavisnosti:

“Misija će se tako legitimisati da će EU zajedno sa SAD i nekim zapadnoevropskim zemljama treba da preuzmu zajedničku inicjativu koja će njima dati mandat, što znači da treba organizovati konferenciju evropskih zemalja o Kosovu, koja će legitimisati misiju EU”.

Politički analitičar Qerim Qerimi kaže da, iako najbolje, nova rezolucija SB UN nije jedino rešenje koje će legitimisati misiju EU na Kosovu:

“To sigurno nije jedini način za legitimisanje misije Evropske unije, drugi alternativni oblik, o tome se najviše raspravlja na Kosovu, je poziv generalnog sekretara UN-a. Jedno šire tumačenje rezolucije 1244 ovlašćuje generalnog sekretara UN-a da uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, koja nije obavezujuće da bude vođena od strane UN-a”.

On najavljuje i mogućnost da na Savetu bezbednosti UN bude doneta neutralna rezolucija koja se neće baviti pitanjem statusa Kosova, ali koja će ovlastiti stvaranje misije EU na Kosovu, što bi, prema njemu, dalo najbolji legitimitet toj misiji.

Inače, prema predlogu međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija na Kosovu nakon utvrđenog statusa – nadzirane nezavisnosti, kako je on predložio, treba da bude uspostavljena misija Evropske unije koja bi se bavila pitanjem vladavine prava, odnosno pitanjem policije i pravosuđa. Evropska unija je inače raspisala konkurs za prijem zvaničnika za misiju na Kosovu koja je najveća ikada ostvarena misija u istoriji EU.

Beograd insistira na UN rezoluciji

Nakon najava da bi UNMIK-ovu administraciju na Kosovu uskoro mogla zameniti nova administracija Evropke unije kroz izjave zvaničnika u Beogradu uglavnom se osporava mogućnost zamene misije bez nove rezolucije u Savetu bezbednosti UN. U tom kontekstu otvaraju se pre svega pitanja da li je za takav korak zaista neophodna nova rezolucija, kao i kako bi Srbija reagovala u slučaju promene adminsitracije bez formalne promene rezolucije.

Srbija ne može prihvatiti misiju Evropske unije na Kosovu koja nije rezultat rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kaže portparol vladajuće DSS Andreja Mladenović. On je ističe da je najvažnije da se pregovori o statusu Kosova završe, da se definiše status pokrajine u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i Poveljom UN, a tek onda da se razgovara o dolasku nove misije na Kosovo koja će zameniti UNMIK.

“Mi ne možemo prihvatiti bilo kakvu misiju EU, a da ona nije proizvod Odluke Saveta bezbednosti UN. Znači bilo kakvu misiju koja bi se pojavila bilo u civilnom ili vojnom obliku, a da nije rezultat rezolucije SB, Srbija sigurno ne može da prihvati”.

Rezolucija 1244 jedina u ovom trenutku reguliše institucionalne I bezbednosne odnose na Kosovu I legitimitet za bilo kakve promene, pa I promenu administracije može se postici samo kroz konsezus potvrdjen u SB UN, smatra ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremic.

“Ukoliko želimo da promenimo način administriranja pokrajinom , ukoliko želimo da promenimo medjunarodno vojno prisustvo, mislim da bi to moralo da bude učinjeno na način koji niko nece ni dnas ni sutra niti bilo kada dovoditi u pitanje. Mislim da je najbolji način I da je jedini način da se SB na jedan eksplicitan nacin izjasni kao što je to učinio prilikom donošenja Rezolucije 1244”.

Ostaje medjutim činjenica da je EU objavila konkurs za 1600 radnih mesta za buducu administraciju na Kosovu, koja bi trebalo da zameni postojecu UNMIK-ovu, iz čega proizilazi da se Unija uveliko sprema za preuzimanje administrativnih nadležnosti na Kosovu. Kordinator Foruma za medjuetničke odnose Dušan Janjic ističe da stavove Beograda treba tumačiti kao deo stratagije u pregovorima. Janjic, ipak naglašava da u u EU I Kontakt grupi postoji jasno definisan dogovor kada je reč o zameni misije na Kosovu.

“UNMIK se ne može zameniti nijednim drugim oblikom, pa ni Evropskom Unijom pre nego što se donese rezolucija I ako ičemu treba da dovedu 14 tačaka posredničke trojke to je upravo toj vrsti rezolucije makar ona bila I tehnička koja bi pozvala EU. Naravno EU ima svoje termine za planiranje I ako se proces oduži I posle 10. decmbra, to znači da ona ne može peuzeti Kosovo ni iduce godine. Treba sačekati nekoliko dana I videti da li je ovo početak osporavanja od strane bbeograda zapravo napretka u 14 tačaka”.

S druge strane, ostaje I pitanje kako bi Srbija reagovala u slučaju da do zamene administracija dodje bez rezolucije u SB. Portparol DŠ-a Andreja Mladenovic indirektno nagoveštava ta bi takav razvoj dogadjaja možda doveo u pitanje I saradnju Srbije sa buducom admnistracijom.

“Mislim da smo onda svi u ozbiljnom problemu. I EU koja ipak mora da donese odredjenu odluku da šalje misiju, a s druge strane I Srbija čija je to teritorija mora da se saglasi sa tim. To je jedan problem koji je moguce izbeci poštovanjem Rezolucije 1244 I trba sačekati rešavanje pitanja statusa I da se onda dogovori kako ce misija biti poslata na Kosovo. Svako drugo rešenje se može tumačiti na jedan potuno drugačiji način. A to ne bi bilo dobro u kontekstu odnosa I naše države I EU”.

Na posletku Dušan Janjić zaključuje da bi ukoliko stavovi Beograda nisu najava blokade predlozenog rešenja medjunarodne trojke u 14 tačaka, vec samo deo pregovaračke stragtegije, moglo relativno brzo doci I do izglasavanja rezolucije koja omogucava dolazak misije EU na Kosovo.

”Onda je dosta realno očekivati da bi trojka mogla 10. decembra da ima u rukama pored izveštaja o samom toku pregovora i razradjeni papir u 14 tačaka sto je u suštini osnova za rezoluciju. Onda je sasvim realno i moguće da dodje do zamene misije u junu naredne godine, odnosno do rezolucije u januaru”.

XS
SM
MD
LG