Dostupni linkovi

Srbiji bi mogla da budu otvorena dva fonda EU


Božidar Đelić, Boris Tadić i Oli Ren u sjedištu EU Briselu, 7. novembra 2007, kada je Srbija parafirala Sporazum sa EU o Stabilizaciji i pridruživanju

Ako Srbija sa Evropskom unijom i potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je u sredu parafirala – a ključni uslov za to je potpuna saradnja sa Haškim tribunalom - otvaraju joj se dva predpristupna fonda Evropske unije.

Razume se, sporazum treba i da ratifikuje 27 članica Evropske unije. To se teoretski može dogoditi i za mesec dana, ali do sada sa svim drugim zemljama to nije trajalo kraće od dve godine, a u slučaju Hrvatske čekalo se čak četiri godine zbog uslovljavanja isporukom generala Gotovine.

Međutim, bez obzira na to koliko bi trajao proces ratifikacije sporazuma, njegovim potpisivanjem Srbija se automatski kandiduje za subvencije Evropske unije koje se odnose na trgovačke odnose. Drugim rečima, otvaraju joj se dva od pet fondova takozvanog programa IPA, kaže Vladimir Gligorov, naučni saradnik u bečkom Institutu za komparativna ekonomska istraživanja:

"To je na jedan ili drugi način budžetska podrška Srbiji uglavnom za gradnju institucija i za makro-ekonomsko prilagođavanje. To je do trenutka dok Srbija ne postane zemlja kandidat."

Srbija bi mogla da postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pre nego što se ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, ali to bi bio izuzetan slučaj pošto se tako nešto do sada nije dogodilo. Kada Unija donese odluku o kandidaturi Srbije, zemlji se otvaraju još tri fonda namenjena za strukturalno prilagođavanje koji se uglavnom odnose na poljoprivredu, regionalni razvoj i infrastrukturne potrebe. Ti fondovi su decentralizovani, kaže Gligorov:

"To znači da mogu da se prijavljuju projekti na lokalnom nivou, pa i verovatno od pojedinih lokalnih zajednica, pa čak i privrednih i nekih drugih firmi ili preduzeća. Tu je u stvari najveći novac i njime se potpomaže, naročito kada je reč o poljoprivredi – to budu i važna i značajna sredstva."

Kako je Evropska unija otvarala svoje fondove razvijenijem susedu Hrvatskoj kada je ta zemlja dobila status kandidata 2004. godine? Analitičar Damir Grubiša:

"Dobili smo pristup u tri fonda, ISPA, SAPARD i PHARE, što je pomalo dovelo do eskalacije novčane pomoći koja je prošle godine iznosila ukupno 140 miliona eura. To je uglavnom pomoć za restruktuiranje privrede, najviše malim i srednjim preduzećima – to je trebalo omogućiti stvaranje veće konkurencije hrvatske privrede u trenutku kada joj se otvaraju evropska tržišta. Druga stvar koja je veoma bitna, ona je donela slobodan pristup evropskom tržištu. To znači da su ukinute carine na uvoz, da je automatski za sve proizvode EU ukinuta carina – svi ti prozvodi EU su postali jeftiniji za 10%-20%."

Od 2001. godine kada je potpisala Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, do kraja 2006., Hrvatska je od Evropske unije dobila 514 miliona evra, od kojih je 262 miliona evra išlo u CARDS a 252 za programe PHARE I SAPARD.

Prednosti, podseća Damir Grubiša, nisu bile samo ekonomske:

"Naravno, imamo i one elemente koji spadaju u set političkih prednosti koje dobija Hrvatska saradnjom sa EU – postavljaju se zajednička konsultativna tela EU i Hrvatske. Hrvatska dobija pristup u sve institucije EU, tretirana je, manje-više, kao budući kandidat. To se ostvarilo 2004. kada je Hrvatska i dobila, na osnovu tog sporazuma, status kandidata, što je jako važno."

Pod uslovom da se sve odvija idealno, zahtev za status kandidata Srbija najranije može podneti u martu 2008. godine. Ako haška prepreka bude savladana i Brisel donese odluku da krene u postupak, Evropska komisija Srbiji šalje upitnik od tri-četiri hiljade pitanja, koja su zapravo rentgenski snimak činjenica o zemlji. Tek u jesen bi mogli stići odgovori na upitnik, a onda slede primedbe Komisije, nakon čega to telo počinje da pravi precizni screening spremnosti zemlje. Zatim priprema izveštaj, što je etapa koja ne može trajati kraće od 3 do 6 meseci. Proces se ne može pogurati, kaže Gligorov, pa bi u idelanom slučaju, pri najvećoj procesnoj brzini, odluka EU o tome da Srbija može postati kandidat mogla da se nađe na stolu Evropske komisije u martu 2009. godine:

"Istovremeno, ne mora se doneti odluka o tome kada će početi pregovaranje, kao u slučaju Hrvatske, to je odloženo, i sada Makedonije – ona je kandidat ali još nema datum početka pregovora. To je obično zbog toga što se donese ocena sa nekim uslovima koje treba ispuniti da bi se krenulo u pregovaranje. Kod Makedonije uslovi su dugački a kod Hrvatske je u pitanju bio Gotovina. Kada se donese odluka da je zemlja kandidat tog trenutka se fondovi otvaraju, nezavisno da li počinju pregovori ili ne. Dakle, Srbija bi mogla najranije marta 2009. godine da postane kandidat i da konkuriše za ta sredstva."

Srpski funkcioneri pokušavaju da nađu prečicu, stvarajući tako utisak kod građana da se može brže preći put do članstva u Evropskoj uniji, ali Vladimir Gligorov objašnjava da je proces sticanja kandidature i, konačno, prijema u Evropsku uniju, tehnički strogo formalizovan, pa se trajanje njegovih etapa ne može skratiti:

"Oni stvaraju utisak, Đelić i Tadić i Koštunica, kao da je to pitanje dobre volje EU da, na primer, sutra proglasi Srbiju zemljom kandidatom. U stvari taj tehnički proces je takav kakav je za svaku zemlju - ja ne vidim mogućnost skraćivanja čak i kada bi to oni hteli."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG