Dostupni linkovi

Srbija parafirala Sporazum sa EU


Božidar Đelić, Boris Tadić i Olli Rehn na potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, 7. novembar 2007

Sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju predstavlja ulazna vrata za status kandidata, rekao je evropski komesar za poširenje Oli Rehn nakon parafiranja ovog sporazuma.

Rehn je naveo da je uveren da će Srbija ojačati saradnju sa Haškim tribunalom, kako bi se omogućilo potpisivanje ovog sporazuma. Boris Tadić je naglasio da se nada da će Srbija potpisati ovaj sporazum u narednim nedeljama, I najavio da namerava da podnese zahtev za status kandidata krajem naredne godine. Akcioni plan o sticanju ovog statusa Oli Renu je predstavio potpredsednik srpske Vade Božidar Đelić.

“Ciljevi srpske Vlade su veoma ambiciozni ali jesu u granicama mogućeg”, ocenio je komesar Rehn.

Parafiranje je tehnički deo posla, ali je predsednik Tadić naveo da je došao u evropsku prestonicu kako bi dokazao da je Srbija na pravom putu – na putu ka potpunom članstvu u Evropskoj uniji.

"Misija ove generacije političara u Srbiji jeste da zemlju donese u Evropskoj uniji”, kazao je Tadić.

...Misija ove generacije političara u Srbiji jeste da zemlju donese u Evropskoj uniji...

Oli Rehn je ponovio da je Evropska unija spremna za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, kad god zemlja bude spremna za to, što podrzaumeva potpunu saradnju sa Haškim sudom, koja bi vodila ka lociranju i hapšenju optuženog generala Ratka Mladića.

Ključni uslov za potpisivanje sporazuma bila je ocena glavne tužiteljke Haškog tribunala Carle del Ponte da je Srbija ostvarila zadovoljavajuću saradnju sa Haškim sudom.

“Lopta je sada u dvorištu Srbije”, rekao je Žosep Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, dodavši da će odluka o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom biti doneta na osnovu procene saradnje Srbije sa tribunalom koju će dati glavna tužiteljka Haškog tribunala Carla del Ponte.

Žosep Ljoveras je naglasio da u Srbiji još postoje političke podele i da je nacionalna retorika i dalje snažna, da nema konsenzusa o evropskoj budućnosti zemlje, da je reforma pravosuđa spora, a korupcija i dalje ozbiljan problem, ali je ocenio da Srbija ima ima velike administrativne kapaciteta. 2008. godina ključna je za njen proces tranzicije, a najsudbonosnije pitanje biće pitanje Kosova.

Isti uslov ostaje i za potpisivanje ovog sporazuma. O tome šta tačno znači formulacija “puna saradnja sa Haškim tribunalom”, za Radio Slobodna Evropa govori portparol Tužilaštva ovog suda Olga Kavran:

"Jasno je šta se traži kada se kaže 'puna saradnja' – u svakom slučaju to znači da se Mladić nađe u Hagu. Da bi se dala pozitivna ocena o punoj saradnji Mladić se mora naći u Hagu, ali to nije jedini element pune saradnje budući da se sve vreme radi, naravno, i o pristupu dokumentima, arhivama itd. U svakom slučaju već više puta je rečeno da se pozitivna ocena od strane Tužilaštva o punoj saradnji može dati tek pošto se Mladić nađe u Hagu."

Od svih zemalja zapadnog Balkana jedino Srbija i Bosna i Hercegovina nisu potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Podsetimo, Hrvatska ga je potpisala jos 2001. godine, a 2004. dobila i status kandidata. Makedonija je ovaj dokument potpisala u aprilu 2001, a kandidaturu za članstvo podnela 2004. godine, iako još nije dobila datum početka pregovora sa Evropskom unijom. Albanija je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala juna 2006, a Crna Gora oktobra ove godine.

Uslov da ga Bosna i Hercegovina potpiše je reforma policije, a Srbija bi mogla dokument potpisati već iduće godine - uz ispunjavanje haškog uslova.

Ovaj prvi opšti ugovorni odnos sa Evropskom unijom ulazi u “internu proceduru” u okviru priprema za njegovo potpisivanje i proces ratifikovanja - u Srbiji i EU - koji može da traje i dve godine.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je na početku ovog veka verovao da će Sporazum o asocijaciji mnogo ranije biti potpisan, zbog čega se plaši prevelikog optimizma u pogledu daljih koraka Srbije:

"Prvi problem je taj što treba potpisati Sporazum. S druge strane, treba i da ga ratifikuju sve zemlje, što znači da i dalje moramo pokazivati znake da smo zaista opredeljeni za članstvo u EU. Mene brine što smo najavili da nećemo u Atlanski pakt, a nas niti su zvali niti smo bili blizu ulasku. Dakle, bojim se da ne bude još nekih novih začkoljica koje bi odlagale i pomerale našu mogućnost da postanemo kandidat, a naročito da se učlanimo u EU."

O tome kakve će ekonomske efekte Srbija imati nakon potpisivanja Sporazuma, ako do potpisivanja dođe, Kovačević kaže:

"Tada bi imali pristup mnogim novim izvorima finansiranja jer bi se posle toga verovatno prijavili zvanično za kandidata EU. Kandidat ima pristup mnogim izvorima finansiranja koje do sada nismo imali – dok nismo počeli sa Sporazumom nismo imali nikakav aranžman sa EU. Imali bi neke pogodnosti, prilaze izvorima finansiranja što bi bilo izuzetno važno jer su naše kamate mnogo veće nego u EU – zaista nam treba dosta investiranja bilo koje vrste da bismo imali brži rast i bolje zapošljavanje. Takođe je vrlo važno što se proširuje lista proizvoda koji su u slobodnoj trgovini, bez nameta, između nacija EU."

Ako se sporazum potpise, istog dana potpisuje se i “prelazni sporazum”. Vladimir Međak, koordinator pregovora pri Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, objašnjava da će on obuhvatiti najvažnije – ekonomske aspekte Sporazuma, koji se odnose na stvaranje zone slobodne trgovine Evropska unija - Srbija i odredbe o usaglašavanju srpskog zakonodavstva sa evropskom.

On naglašava da status kandidata za članstvo nije vezan za ratifikaciju Sporazuma i da može da se dobije i pre njegove ratifikacije.

Dobijanje statusa kandidata, međutim, ne znači da da će istovremeno biti određen datum za početak pregovora o članstvu. Ipak, status kandidata posebno je važan kako bi se dobio veći pristup IPA fondovima, odnosno instrumentima Evropske unije za predpristupnu pomoć.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

XS
SM
MD
LG