Kabinet predsednika Srbije odgovorio je na zahtev premijera Koštunice za održavanjem sednice skupštinskog Odbora za ustavna pitanja da predsednički izbori moraju biti raspisani najkasnije do 31. decembra i bez donošenja zakona koji se navode u Ustavnom zakonu a po važećem Zakonu o izboru predsednika. Koštunica je pak, tražio da Ustavni odbor mora da potvrdi stav da je za raspisivanje izbora neophodno da se donesu zakoni predviđeni Ustavnim zakonom. Da je rasplet ovakve situacije moguć i drugačijim odnosom snaga nagovestila je šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija:
"Postoji opasnost da DSS u tom slučaju potraži drugog koalicionog partnera. To ne znači trenutno raspisivanje parlamentarnih izbora, možda će se opredeliti za drugu opciju – da izaberu drugog koalicionog partnera."
U međuvremenu Skupština Srbije je nakon jučerašnje okončane rasprave po dnevnom redu na pauzi u iščekivanju dana za glasanje. Predsednik Skupštine Oliver Dulić apelovao je na sve poslaničke grupe da je neophodno da se što pre pristupi danu za glasanje u kome bi se poslanici izjasnili o zakonskim predlozima razmatranim tokom prethodnih mesec dana a zbog odbijanja poslanika DSS da učestvuju u parlamentarnoj većini i glasanju za 32 tačke dnevnog reda sednice parlamenta dok ne bude postignut konačan dogovor o datumu raspisivanja i održavanja izbora. Takvu odluku DSS međutim demantuje šef poslaničke grupe Miloš Aligrudić ali iz njegovog objašnjenja nije jasno kako ta informacija nije tačna:
"Mi nemamo ništa protiv toga da se završi sednica koja je započeta, da se glasa za 32 tačke – potpuno je bespredmetno o tome raspravljati. Ono što smo mi tražili i zamolili je da nas puste da raspravimo o odboru za ustavna pitanja. Nakon toga, kada otkačimo tu stvar sa dnevnog reda, imaćemo sednicu Narodne skupštine, nastavak sednice, glasanje po tačkama dnevnog reda, početak nove sednice i ubrzani rad."
S obzirom da zbog nedostatka političke volje još uvek nije formiran Ustavni sud, što je po Ustavnom zakonu bila obaveza jos na prvoj sednici nakon formiranja parlamenta različita su i tumačenja pravnih eksperata Ustavnog zakona oko načina održavanja predsedničkih izbora. A iza sadašnje glavne argumentacije strane koja zagovara odlaganje izbora, a koja se odnosi na neusvajanje paketa zakona, stoji zapravo zahtev da se ne mogu održavati izbori dok se ne reši status Kosova što su mnogi pravni eksperti ocenili besmislicom.
Međutim, za političkog analitičara i direktora Transparentnosti Srbije Vladimira Goatija Kosovo je samo izgovor jer su ključne parlamentarne stranke pokazale zadivljujući stepen jedinstva oko tog pitanja dok je ključni razlog zapravo sukob interesa dve partije u vladajućoj koaliciji:
"DSS niti ima svog kandidata niti ima načina da ga nađe, ali i previše prestiža i podrške koalicionom partneru koji je ionako bio ubedljivo bolji na parlamentarnim izborima – ako još bude izabran predsednik iz DS onda će legitimitet i poštovanje Vlade biti manji. To je jedna ogorčena borba opadajuće, klizeće, DSS da uprkos malom izbornom uticaju doživi veliku političku moć. Kosovo nije razlog da bi se to opravdalo."
Boris Tadić i njegova Demokratska stranka do sada su učinili više ustupaka Koštunici i njegovoj Demokratskoj stranci Srbije. Najveći je svakako premijersko mesto. No, da li razmere sadašnjeg spora mogu dovesti i do raspada vladajuće koalicije na čiji se koalicioni sporazum inače čekalo više meseci. Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, kaže da postoji mogućnost da se iz ove situacije razvije i tako temeljan sukob da se koalicija razbije ali da bi to značilo da se DSS konačno opredeljuje da ide sa radikalima i SPS-om:
"Ako bi krenulo na loše onda bi to značilo da su gospodin Koštunica i DSS odlučili da, u svetlu onoga što će se najverovatnije desiti sa Kosovom, idu u koaliciju sa radikalima i SPS. To bi se već na predsedničkim izborima pokazalo jer se zna da odlaganje izbora donosi Tomislavu Nikoliću veliku prednost. Jer, ako se održe posle rešavanja statusa Kosova građani će biti ogorčeni na zapadne zemlje i to će se delimično preneti i na partije koje su prozapadne i proevropske, pre svega na DS."
Prema Ustavnom zakonu, izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Skupštine do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti. Nijedan od ovih zakona nije još ušao u skupštinsku proceduru.
