Dostupni linkovi

Srbija je prekasno ukazala na probleme u BiH


Bosnia-Hezegovina, Banjaluka, Milos Solaja, undated

Koliko će najnovija zategnutost na relaciji Republika Srpska – visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini uticati na stabilnost regiona. Dešava li se još jedno, kako se to kaže, „događanje srpskog naroda“ neka su od pitanja na koja odgovara naš gost – direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja.

RSE: Gospodine Šolaja, koliko su posljednji događaji u Banja Luci provokativni za stabilnost regiona?

ŠOLAJA: Sasvim je sigurno da su poslednje odulke visokog predstavnika u velikoj mjeri unijele neizvjesnost i nestabilnost jer su dodirnule nešto što je 12 godina bilo praktično nedirano. To su neki elementarni ustavni principi koji govore o odnosima među narodima. Ta tri principa su u suštini paritet, koncenzus i rotacija. Narušavanjem takvih stvari poremetila se i Bosna i Hercegovina kao osjetljiva tronacionalna država u kojoj svaki poremećaj nacionalnih odnosa mora dovesti do toga da se to osjeti i izvan njenih granica. Sve one države koje nisu potpuno jasno definisale unutarnacionalne odnose imale bi od toga sasvim određene posledice. Odnosi se to i na problem Srbije, Kosova i Metohije i na Makedoniju, pa i na Crnu Goru, Hrvatsku. Prema tome, svaki potres u Bosni i Hercegovini bi se prelio preko njenih granica.

RSE: Da li Vas čitava stvar podsjeća na „događanje naroda“ s početka devedesetih godina, osim mitinga tu je došla i podrška Srbije,odnosno Koštunice, pa se opet Beograd nekako postavlja kao zaštitnik interesa svih Srba u regionu?

ŠOLAJA: Nije se baš to od Beograda na taj način reflektovalo. Pre svega Srbija je, otkad je Crna Gora proglasila nezavisnost, ostala garant Dejtonskog sporazuma, kao što je s druge strane i Hrvatska garant Dejtonskog sporazuma, prema tome oni imaju i određenu obavezu. Ja mislim čak da je možda Srbija u tim svojim taktiziranjima i kalkulacijama čak i prekasno ukazala na neke probleme. Što se tiče „događanja naroda“ jedan miting je više podsjećanje na to da je to nekad bilo, nego što je to u suštini način vođenja politike. Kao što vidimo, već dvadesetak dana između Republike Srpske i kancelarije Visokog predstavnika stvorena određena napetost, čak su i službeni organi Republike Srpske rekli da će, ako treba otići u opoziciju, a rečeno je isto tako da će bit otpora mirnim sredstvima. Prema tome, te vrste politike teško da će ovde ponovo biti, politika se ipak u suštini mora preseliti u parlament i u diskusione tribine, a ne one što je bilo nekad.

RSE: Zanimljivo, bile su tu i slike Putina. Da li je to zbog uloge Rusije u slučaju Kosova?

ŠOLAJA: To je apsolutno tako, ali isto tako i poslednji događaj kada je u pitanju Savet za implementaciju mira govori da Rusija ima drugačiji glas od ostalih članova Saveta za implementaciju mira, praktično Kontakt grupe i još nekih, tako da je to otprilike se našla na istoj strani gde je i Republika Srpska. S druge strane, ne samo preko Kosova, nego vidimo i preko Crne Gore, kroz kupovinu nekretnina, investicija i isto preko investicija u Republici Srpskoj, kupili su možda najveću investiciju posle „Telekom“-a to je Rafinerija nafte u Bosanskom Brodu i kroz još neke oseća se sve snažnije prisustvo Rusije u regionu i onda se to ogledalo kroz te slike. Naravno, sve je to bilo iznenađenje, ali tumačenje postoji. To ne treba zanemariti kao činjenicu. Očigledno je da će i Rusija pojačati svoje prisustvo u regionu, a ovo je jedan od načina.

RSE: Kako tumačite činjenicu da su srpske stranke iz Crne Gore podržale Dodika u ovim aktuelnim događanjima, iako je, podsjetimo, Dodik prilično otvoreno podržao referendum o nezavisnosti Crne Gore, a da se s druge strane crnogorske vlasti nijesu oglašavale?

ŠOLAJA: Vjerovatno se radi o dvije stvari. Isuviše je možda i njihova sama pozicija kritična u međunarodnim odnosima jer se teži i prema NATO-u , potpisan je Sporazum o asocijaciji i pridruživanju tako da vjerovatno je važno šta je uputnije. To što ih je Dodik podržao, a oni njega nisu onda može da govori o neiskrenoj politici mislim obostranoj ili može da govori da nema nekog razloga da zasad podržava. To što su podržale srpske stranke jasno je kao što se već vidjelo iz Srbije sa dovođenjem u vezu Rezolucije 12 44 Dejtonskog sporazuma, da se govori o jednoj određenoj nacionalnoj politici u regionu. Takve stvari su vođene unazad 150, 200 godina, praktično od početka XIX vijeka, tako da nije ni nelogično što su srpske stranke iz Crne Gore to podržale.

RSE: U sukobima sa Lajčakom pominje se i njegova uloga u Crnoj Gori i to uglavnom u negativnom kontekstu, iako je neposredno poslije referenduma njegova uloga ovdje ocijenjena pozitivnom, s obzirom da je sve mirno završeno.

ŠOLAJA: Lajčak je u Crnoj Gori radio jedan posao, a ovde radi sasvim drugi. Vjerovatno mu je taj posao u Crnoj Gori bio preporuka za ovo ovde i ne mislim da je to nešto više od toga. Veza može da se potraži na drugoj strani. Naime, samostalnost i nezavisnost Crne Gore su bile snažan impuls vrlo snažnoj predizbornoj retorici gospodina Dodika koji je pozivao i najavljivao mogućnost referenduma za samostalnost u Republici Srpskoj i sada iz tih predizbornih obećanja on ne bi ni smeo da pređe u neku drugu postizbornu priču.

  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG