Dostupni linkovi

U Srbiji štrajkuju radnici, poljoprivrednici, taksisti, državni službenici. Iako se svakog septembra i oktobra sindikalci kao po pravilu sele na ulice, ova radnička jesen u Srbiji baš je vruća jer je protesta sve više.

"Uslovi su užasni, stalno imamo problema sa strankama koje nas maltretiraju za platu od 13.800 dinara."

"Crnački. Ogroman broj predmeta koji pristižu svakodnevno."

"Problemi, problemi."

"Radimo na normu a nemamo ni za čarape."

"Loša organizacija, plate katastrofalne."

"Posao više nije siguran kao što je bio."

"Ne može da se preživi od prvog do prvog. 35 godina smo bili državni službenici a sada smo nameštenici – mogu sutra da nas šutnu."

Ovo je samo poslednji u nizu protesta u Srbiji, kada su na ulice Beograda izašli zaposleni u pravosuđu. Glavna tema svih okupljanja koje predvode sindikati najčešće su veće plate, u slučaju vojnih rezervista u pitanju je takođe novac-neisplaćene dnevnice, radnici traže i poštovanje ili potpisivanje kolektivnih ugovora, dok na primer poljoprivrednici večito muku muče sa subvencijama i niskim cenama proizvoda.

Razlog za učestale proteste Zoran Stojiljković, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka i dugogodišnji aktivista nezavisnog sindikata, u razgovoru za naš program najpre vidi u tranziciji:

"Protesti su po prirodi stvari vezani za krizne periode u tranziciji. To podrazumeva i tranziciju vrednosti organizacijskih obrazaca i tu zaista nema ničeg novog. Protesti i štrajkovi su rezultat toga što nemate mogućnost da blagovremeno, kroz transparentne i propusne kanale, komunikacijom sa vlašću, kroz socijalno politički dijalog, razrešite svoje probleme – ti problemi su indikacija da ta komunikacija nije u redu."

Nezadovoljstvo trenutnim materijalnim i socijalnim položajem uvek su glavni razlozi za proteste kaže za naš program Darko Marinkovic, profesor na Beogradskom univerzitetu i sindikalni teoretičar, ali ukazuje i na pitanje perspektive:

"Jedan od ključnih problema, koji je u stvari slika stanja i posledica ukupnog stanja u ovom društvu dugi niz godina, jeste taj nedostatak perspektive, odnosno činjenica da se ljudi ne nadaju boljem sutra. Vrlo često do dve trećine ispitanika odgovara da se ne nada boljitku, odnosno poboljšanju standarda i kvaliteta života. Taj nedostatak perspektive jednostavno demotiviše ljude na neku eventualnu sadašnju žrtvu, pogotovo što te žrtve u protekle dve decenije nisu urodile plodom."

A kada se govori o uzrocima, napominje Marinković, ne treba zaboraviti na još jednu stvar:

"Očigledno je da nam stižu negativne kamate za sve ono što nije rešavano na pravi način. Srbija se po mnogim tačkama nalazi u početnoj fazi tranzicije. Mnoga pitanja, koja su zemlje tranzicije uspešno rešile na samom početku i tako izgradile temelj kvalitetnih, efikasnih i celishodnih ekonomskih, socijalnih i političkih reformi, ovde nisu rešena – ne samo da nisu rešena nego je očigledno da postoji nedostatak političke volje da se to učini."

Profesor Zoran Stojiljković ukazuje na to da protesti jesu učestali, ali da nisu masovni:

"Kriza je vreme kada je resurs solidarnosti veoma ograničen, skup resurs. Uglavnom su protesti i štrajkovi iz veoma različitih razloga koji su uglavnom malobrojni i locirani na određenu granu delatnosti ili specifičnu interesnu grupu. Proteste prosto ne raspoznajemo, oni su u ritmu koji se jako brzo smenjuje i ne ostavlja gotovo nikakav trag."

Dakle, smatra Darko Marinković, već godinama protesti pokazuju slabost i neorganizovanost sindikata:

"Pogledajte te skupove, liče kao jaje jajetu - skupimo se, nosimo neke transparente, izgalamimo se, dobijemo neki sendvič, popijemo sokić i idemo kući. To okupljanje samo za sebe, ako nije praćeno kvalitetnom i efikasnom pregovaračkom pozicijom sindikata, ne može da da efekte.""

Protesti i štrajkovi često su najkraći put do prava radnika i zato jesu opravdani, smatra Zoran Stojiljković:

"Šta reći o vladama i političkim elitama kada je u Srbiji ritam izbora vlade otprilike na dve godine. Očito je da je kraj kupovini vremena u kome vi hoćete da pregovarate sa vašim resornim ministarstvom - on kupuje vreme i kada konačno dođete do nekog dogovora, tada treba da idete do ministra finansija da se vidi imali novca za to."

Na kraju, Darko Marinković zaključuje da vlast jednostavno mora imati veću odgovornost i kompetentnost za rešavanje problema:

"Nisam optimista i ako stanje ostane ovakvo možemo se nadati porastu intenziteta radničkih i socijalnih protesta i nezadovoljstva i još dubljim i oštrijim podelama i sukobima."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG