Dostupni linkovi

Kosovske opštine ne ohrabruju povratak


Arhivski snimak

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu, OEBS, kritikovala je danas opštine što nisu dovoljno uradile za povratak raseljenih lica.

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu, OEBS, kritikovala je danas opštine što nisu dovoljno uradile na sprovodjenju strategije za povratak raseljenih lica. U izveštaju o sprovodjenju strategije povratka raseljenih lica u opštine, OEBS je zaključio da su nedostatak fondova, pristup javnim službama i nekoordinacija činioca zaduženih za povratak, glavni faktori koji ometaju proces povratka.

Kosovske opštine nisu uradile dovoljno u procesu povratka raseljenih lica, konkretno na izradi i sprovodjenju strategije za povratak, ocenila je misija OEBS-a na Kosovu. U izveštaju, sastavljenom na osnovu istraživanja sprovedenog tokom aprila i maja ove godine, ističe se da nisu sve opštine izradile stategije za povratak raseljenih lica, a one opštine koje imaju takvu strategiju sprovele su je samo delimično.

“U izveštaju se navodi da su nedostak političke volje i privrženost vlasti na svim nivoima ključni faktori koji ometaju efikasno planiranje i sprovodjenje strategije za povratak raseljenih u opštine”, izjavio je zamenik šefa misije OEBS-a Marku Lamanen.

U izveštaju se navodi da su prepreke u procesu povratka brojne – nedostaju fondovi za projekte, politička situacija nije povoljna, nedovoljna sigurnost za povratnike, nemogućnost pristupa javnim opštinskim službama, obrazovanju, zaposlenju.

Istovremeno, u izveštaju se ističe da je nekoliko opština uspelo da delimično sprovede strategiju povratka, ali prema rečima zvaničnika OEBS-a Henrija MekGoena (Henry McGowen), glavni problemi su nedostatak koordinacije izmedju zvaničnika za povratak i nejasnoće oko finansijskih izvora.

“Finasijski i sugurnosni aspekti su ključni izazovi koje je potrebno rešavati”, kaže MekGoen, direktor Odeljenja za demokratizaciju, ljudska prava i zajednice pri OEBS-u.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Branislav Grbić priznaje da nije uradjeno dovoljno na povratku raseljenih lica, što opravdava činjenicom da se na Kosovu još uvek osećaju posledice konflikta te da je potrebno vreme za stvaranje uslova za povratak.

“Povratak je skup proces i sigurno da traži znatna ulaganja. Nije lako dovesti čoveka i ostaviti ga i reći – e, sad si došao i sada možeš da ideš, ipak treba videti smisao njegovog povratka, znači dozvoliti mu da se na dostojanstven način vrati i omogućiti mu i stvoriti uslove za dalji opstanak, ne samo njegov lični nego i njegove porodice”.

Prema rečima Grbića, kosovsko Ministarstvo za povratak je od 2005. godine do danas potrošilo više do 15 miliona evra za povratak raseljenih lica, uglavnom Srba. Grbić je naglasio važnost postojanja bolje koordinacije izmedju ministarstva za povratak i predstavnika opština.

OEBS preporučuje da je u cilju odrzivog povratka potrebno uspostaviti veći nivo transparencije, te omogućiti konsultacije i angažovanje svih strana.

Na osnovu podataka kosovskog Ministarstva za povratak i medjunarodnih organizacija, od 1999. godine na Kosovo se vratilo oko 17 hiljada raseljenih lica, a procenjuje se da je oko 100 hiljada kosovskih Srba još uvek van svojih domova.

XS
SM
MD
LG