Dostupni linkovi

Država mora pružiti obeštećenje


O tužbi koju je protiv države Crne Gore podnio Fond za humanitarno pravo iz Beograda, a za naknadu štete zbog kršenja ljudskih prava Bošnjaka u Bukovici, razgovarali smo sa advokatom Fonda za humanitrano paravo Sandrom Orlović.

Fond za humanitarno pravo iz Beograda je protiv države Crne Gore podnio tužbe za naknadu štete zbog kršenja ljudskh prava Bošnjaka u Bukovici. Tužbe su podnijete u ime tri člana pokojnih Himze Stovraga i Hilme Drkende. Podsjetimo, u periodu od 1992. do 1995. godine na području Bukovice kod Pljevalja ubijeno je šest civila, samoubistvo su izvršile dvije osobe, oteto je 11 ljudi, 70 doživjelo fizičku torturu, zapaljeno osam kuća, kao i seoska džamija. Protjerano je 95 porodica sa 270 članova. Proces povratka do danas je neuspješan. Tužbe Fonda za humanitarno pravo u ime bukovičnih Bošnjaka podnijete su u okviru programa o ostvarivanju prava na reparaciju.

RSE: Gospođice Orlović, Fond za humanitarno pravo je prošle sedmice podnio dvije tužbe protiv države Crne Gore za nadoknadu štete za kršenje ljudskih prava protiv Bošnjaka u Bukovici. Za šta se konkretno tereti država Crna Gora u ova dva slučaja?

ORLOVIĆ: Kao što ste mogli da vidite iz opisa ova dva slučaja radi se o kršenjima ljudskih prava za koja su odgovorni policajci SUP-a Pljevlja i vojnici rezervnog sastava tadašnje Vojske Jugoslavije, ali koji su sa prostora Crne Gore. Odgovornost države Crne Gore leži u tome što je država po svim zakonima i Ustavu, ona odgovorna za nezakonite akte njenih državnih organa.

RSE: Šta je sa pravima ostalih porodica bukovičkih žrtava, znamo da ih je bilo šest?

ORLOVIĆ: Da. Fond za humanitarno pravo je do sad pokrenuo pet slučajeva. Naša namera je da se kroz ove slučajeve javnost upozna i da se državne institucije na neki način motivišu i aktiviraju na ovom problemu jer nevladine organizacije ne mogu da iznesu sav teret i da podnesu sve tužbe. Mi svakako imamo dosta izjava bukovičkih Bošnjaka i imamo kontakte sa nekima od njih. Oni su danas raseljeni u Bosni, u Crnoj Gori i oni žive zaista ispod nivoa jedne ljudskosti i zaista, čini mi se, da na ovim prostorima su zločini u Bukovici ostali neprimećeni, u zapećku u odnosu na zločine koji su počinjeni u Bosni i Hrvatskoj.

RSE. Oko stotinjak porodica je i protjerano u tom periodu iz bukovičkih sela, hoće li se Fond baviti njima?

ORLOVIĆ: Proterivanje je svakako jedan generalni pojam. Mi se moramo koncentrisati na konkretne slučajeve kršenja ljudskih prava. Mi smo do sad pokrenuli dva slučaja torture nad bukovičkim Bošnjacima, jedan slučaj uništavanja imovine i ovo su dva ubistva. Hteli smo da pokrijemo sva ta tipična kršenja ljudskih prava koja su se desila na teritoriji Bukovice. Bukovica se možda može uporediti sa Sandžakom u Srbiji u kome je takođe došlo do etničkog čišćenja Bošnjaka za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Nekih dvadesetak sela je takođe etnički očišćeno. I ukoliko državni organi Crne Gore, ali i u ovom slučaju o kome sam govorila i Srbije, ne učine nešto ubrzo, zaista će ostati jedna velika mrlja u istorijama ove dve zemlje.

RSE: Koliki su zahtjevi koje bi Crna Gora morala da plati ukoliko sud presudi u korist porodica koje zastupa Fond?

ORLOVIĆ: Mi nismo specificirali zahtev u smislu iznosa novca koji smo tražili. Mi ćemo nakon sprovedenog postupka, nakon saslušanja svedoka na osnovu tih dokaza koji budu izvedeni pred sudom specificirati u toku postupka sam iznos. Kada razgovarate s tim ljudima njima nije toliko bitan iznos, naravno bitan je jer oni danas žive ispod svakog egzistencijalnog minimuma, ali je bitnija jedna situacija za njih u kojoj su apsolutno obespravljeni i nadamo se da će im kroz pozitivne presude u ovim slučajevima, država pružiti neku pomoć i podršku. Na kraju krajeva, omogućiti svim tim ljudima da se vrate u svoje domove.

RSE: Kakva su Vaša očekivanja u ovom procesu, s obzirom na dosadašnje slučajeve koji su se vodili ili se još uvijek vode pred crnogorskim sudovima u slučajevima kršenja ljudskih prava?

ORLOVIĆ: Koliko ja mogu da ispratim ono što se dešava u Crnoj Gori, a pogotovo vezano za slučajeve u kojima su porodice deportovanih Bošnjaka tužile državu Crnu Goru, čini mi se da to dosta zavisi od sudije koji sudi, od specifičnog slučaja. Apelujem da se ne dozvoli da ovi ljudi moraju da tuže Crnu Goru, da se ne dozvoli da slučaj zavisi od toga kod kog će sudije da dođe i kako će taj sudija da proceni neka pravna pitanja, već da sama država Crna Gora kroz jedan program reparacija, kroz sistemsko obeštećenje ovim ljudima pruži obeštećenje.

RSE: Pošto Fond za humanitarno pravo prati u čitavom regionu procese koji se tiču kršenja ljudskih prava da li je tu situacija svugdje ista ili gdje biste smjestili Crnu Goru u region u odnosu na kakav je odnos države prema kršenjima ljudskih prava, prema ratnim zločinima i slično?

ORLOVIĆ: Ne bih mogla sada da dam jedan uopšten odgovor jer kao što vidite da se taj jedan proces suočavanja sa prošlošću sastoji iz veoma mnogo manjih, užih procesa, mogu samo da ukažem na ovaj deo koji se tiče nadoknađivanja štete. Te naknade štete koji dosuđuju crnogorski sudovi su veće nego u regionu. Ja bih istakla jedan od najpozitivnijih primera u regionu i zapravo vezan je za Crnu Goru, a to je slučaj Danilovgrad, gdje su danilovgradski Romi bili proterani iz svojih kuća, imovina uništena i Komitet Ujedinjenih Nacija protiv torture je doneo odluku u kome je i utvrđena povreda Konvencije protiv torture i nakon toga su danilovgradski Romi pokrenuli postupak protiv države Crne Gore da ih obešteti na osnovu te odluke Komiteta protiv torture. Tadašnja vlast Crne Gore je ne čekajući okončanje tog sudskog postupka danilovgradskim Romima isplatila skoro milion eura nadoknade. Ja bih to istakla kao jedan možda model rešavanja slučajeva kršenja ljudskih prava. Ne dopustiti žrtvama još jednom novu torturu i novo gubljenje dostojanstva kroz sudske postupke, već rešiti problem na taj način što država isplati ili sklopi poravnanje sa tim ljudima.

  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG