Dostupni linkovi

Da li i ko traži Ratka i Radovana?


Ratko Mladić i Radovan Karadžić na Palama, 5 avgusta. 1993.

Vlast u Beogradu pojačava pretrese vojnih objekata u Srbiji. Sve se dovodi u vezu sa Ratkom Mladićem. Istovremeno, crnogorska policija je tokom proteklog vikenda pretraživala područje Žabljaka u potrazi za Radovanom Karadžićem.

Poslednji pretres objekata Vojske Srbije u potrazi za haškim optuženicima urađen je u Beloj Crkvi, gde su specijalne vojne jedinice nenajavljeno prekontrolisale garnizon i Dom vojske u tom gradu. Kontrola je trajala nekoliko sati, a onda je istog dana predveče akcija preseljena na objekte u Deliblatskoj peščari, petnaestak kilometara od Bele Crkve. Novinar Stefan Cvetković, glavni urednik Televizije TNT iz Bele Crkve, došao je na lice mesta i, kako je izjavio za naš program, video da je jedna osoba uhapšena:

"Dolazimo do tih objekata unutar šume i u tom trenutku pojavile su se osobe koje su privodile neko lice sa kapuljačom na glavi. Posle petnaestak minuta su se pojavila nova vozila i neka civilna lica koja su ubrzanim hodom i uz požurivanje uveli to lice u vozilo - napustili su to mesto u 22.40h u pravcu Kovina."

Po saznanjima Cvetkovića, objekti koji su pretreseni u peščari i kod kojih se sve ovo dešavalo pripadaju Srbijašumama, a sredinom devedesetih koristila ih je Državna bezbednost.

Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, izjavio je da nema informacije da je neko priveden prilikom potrage za haškim optuženicima:

"U svakom slučaju ćemo sve navode proveriti. Opet bih vas zamolio da nam date detalje – bolje da policija prva zna detalje kojima raspolažete nego da oni odu neprovereni u javnost. Za sada taj događaj ne postoji, verovatno je policijski službenik na putu ka Beloj Crkvi da vidi šta se desilo."

Iako je Jočić najavio da će policija posebno porazgovarati sa novinarom koji je bio na licu mesta, Cvetković je dvadesetak sati nakon događaja, kada smo razgovarali sa njim, rekao da ga do tada niko iz MUP-a nije kontaktirao:

"Mogu lako da dođu do mene, svakog trenutka sam dostupan – 24 časa. Postavljam pitanje ko je zatvarao put ka Kovinu, ko je hapsio i ko je uhapšen."

Pre ovoga pretresena je i kasarna u Pančevu. Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, potvrdio je da je kontrola vojnih objekata česta i da se radi o akciji potrage za haškim optuženicima.

"Potreba da se Karli del Ponte prezentira kako je Srbija željna da se suoči sa rešavanjem slučaja Ratka Mladića podrazumeva i neke akcije pretresa" - Radić

Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da je u potrazi za haškim beguncima od maja 2007. pregledano više od stotinu vojnih objekata različitih tipova i namene na celoj teritoriji države , kao i da će provere biti nastavljene.

Ivica Dačić, predsednik Odbora za bezbednost Skup štine Srbije, izjavio je za naš program da učestale kontrole vojnih objekata ne znače i da bi delovi vojske mogli da kriju optužene :

„Da li vi mislite da su Karadžić i Mladić toliko glupi da se kriju u kasarnama Vojske Srbije – za pet minuta bi ih izručili Haškom tribunalu. Mislim da su u pitanju dojave pojedinih izvora koji stalno 'dojavljuju' ko se gde nalazi. Te dojave se onda javljaju Karli del Ponte i onda Tužilaštvo Haškog tribunala traži od naših pravosudnih i vojno bezbednosnih organa da se to istraži. Dakle, reč je o, čini mi se, proverama raznih informacija koje dolaze od raznih doušnika. Mislim da je u pitanju želja da se pred dolazak Karle del Ponte napravi predstava kako postoje neki rezultati."

Vojni analitičar Aleksandar Radić, urednik biltena Defence and security, ocenio je za naš program da Ministarstvo odbrane želi da pokaž e spremnost na saradnju i oslobodi se tereta prošlosti, jer je dokazano da su ranijih godina upravo ljudi iz vojske štitili Ratka Mladića, ali sumnja da pretresi vojnih objekata mogu doneti nešto novo:

„Potreba da se Karli del Ponte prezentira kako je Srbija željna da se suoči sa rešavanjem slučaja Ratka Mladića podrazumeva i neke akcije pretresa za koje ne verujem da bi mogle dovesti do rezultata jer je mnogo kadrova prošlo kroz Generalštab i Ministarstvo odbrane od trenutka kada su se u tim institucijama nalazili ljudi spremni da rizikuju autoritet vojske da bi zaštitili Ratka Mladića."

Ne postoji ozbiljna potraga za Karadžićem?

Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte nedavno je ponovila svoju pretpostavku da se Radovan Karadžić krije na tromeđi BiH - Srbija - Crna Gora. Prema pisanju podgoričkih medija, crnogorska policija je tokom proteklog vikenda pretraživala područje Žabljaka u potrazi za Karadžićem, ali akcija nije dala nikakve rezultate. Policija RS-a uporno ponavlja da nema saznanja o prisustvu lica sa haške liste na prostoru tog entiteta. A analitičari se pitaju koliko su potrage za najtraženijim haškim optuženicima uopšte ozbiljne.

Ministar unutrašnjih poslova RS-a Stanislav Čađo uvjerava da entitetska policija kontinuirano radi na pronalaženju i hapšenju osumnjičenih za ratne zločine. On, međutim, ističe da ovlaštenja Ministarstva nisu apsolutna:

„To ne podrazumijeva samo, u krajnjoj liniji, i odgovornost Ministarstva unutrašnjih poslova. Da - za onaj segment i onaj dio u kom mi, u skladu sa zakonom i preuzetim obavezama, jesmo odgovorni - i nemamo namjeru da izbjegavamo odgovornost. Ali postoje i druge institucije i agencije koje se bave ovim pitanjima i u BiH, a koje imaju i zakonske nadležnosti i mogućnosti, a samim tim i odgovornost da zajedno, a mi ne bježimo od toga, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova provode te aktivnosti. Kada je konkretno riječ o mogućnostima određenih lica da prelaze državnu granicu, pa postoji državna granična služba čija je to prevashodna nadležnost. Dakle, to isto pitanje treba uputiti i državnoj graničnoj službi.“

Načelnik Kabineta direktora Granične policije BiH Radiša Samardžija kaže da nema indicija za tvrdnje Karle del Ponte da se Karadžić krije na tromeđi BiH - Srbija - Crna Gora:

„Granična policija BiH još od 2004. godine je zavela posebnu operaciju hvatanja lica optuženih za ratne zločine. U tom smislu postoji i nastoji se obezbijediti efikasnija kontrola na svim graničnim prijelazima, a naročito u graničnom pojasu koji su u nadležnosti Granične policije, a koji gravitiraju prema granici sa Republikom Srbijom i Crnom Gorom.“

Načelnik Kabineta direktora Granične policije BiH Radiša Samardžija kaže da nema indicija da se Karadžić krije na tromeđi BiH - Srbija - Crna Gora.

Samardžija objašnjava da je u toku prošle i ove godine izveden niz akcija tokom kojih je otkriven veći broj lica za kojima se traga, a koja se dovode u vezu sa mrežom podrške haškim bjeguncima.

A predsjednik tzv. međunarodnog komiteta za istinu o Karadžiću Kosta Čavoški tvrdi da Karadžić nije na ovim prostorima, kao i da je međunarodna zajednica upoznata s tom činjenicom. Svoj stav tremelji na tvrdnji da su strani mediji prije dvije godine objavili apel Ljiljane Zelen - Karadžić upućen suprugu da se preda - na srpskom jeziku:

„Kako su strani mediji i urednici, verovatno s valjanim razlogom, pretpostavili da se doktor Radovan Karadžić nalazi vrlo daleko i da je u stanju da prati jedino preko satelita televizijske programe iz Evrope, oni su ovu njenu izjavu pustili na izvornom, srpskom jeziku da bi Radovan Karadžić osetio ne samo ton i boju glasa nego i patnju svoje supruge.“

Gdje je Radovan Karadžić odavno nije pitanje za milion već pet miliona dolara, koliko je vlada SAD-a svojevremeno ponudila za pomoć u njegovom hapšenju. Direktor banjalučkog magazina Reporter Igor Gajić smatra, ipak, da ne postoji ozbiljna potraga za Radovanom Karadžićem:

„Obavještajne službe u svijetu tačno znaju gdje je on lociran i mislim da ga one i štite. Nikome zaista nije u interesu da se on pojavi sa tom nekom svojom ispoviješću sa kim je pravio dogovore, kako je pravio dogovore - nikome nije definitivno u interesu da se on pojavi pred sudom.“

U policiji RS-a, kao i državnoj graničnoj policiji, ipak uvjeravaju da će se potraga za haškim optuženicima nastaviti istim intenzitetom. Analitičari ističu da, s obzirom na dosadašnje rezultate, nije teško pretpostaviti kakvi će biti i budući.

  • 16x9 Image

    Maja Bjelajac

    U skoro dvije decenije novinarske karijere, izvještavala i istraživala o temama iz kulture, politike i društva za najveće medije u Republici Srpskoj o od 2006. radi kao dopisnik RSE iz Banjaluke.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG