Dostupni linkovi

Otplata duga neovisno o statusu Kosova


novčanice američkog dolara

Svetska banka spremna je da prihvati svaki dogovor Beograda i Prištine o načinu otplate duga Kosova ovoj finansijskoj instituciji, potvrđeno nam je u Kancelariji Svetske banke u Srbiji.

Vesna Kostić, savetnik za odnose sa javnošću u beogradskoj Kancelariji Svetske banke, rekla je za naš radio da je ta finansijska institucija primila k znanju predlog Beograda da se Srbiji na neki način vrati novac koji je platila na ime kosovskog duga, kao i da svoja dugovanja Priština sama otplaćuje nakon odluke o statusu Kosova. Ona je objasnila da se radi o dugu kojim su finansirani projekti na Kosovu, a koji je nastao u doba SFRJ do 1992. godine:

"Srbija je tada registrovana kao zajmoprimac ovog duga. Bez obzira kakav bude ishod razgovora o konačnom statusu Kosova Svetska banka je spremna da sprovede bilo kakvo uređeno rešenje zasnovano na dogovoru dve strane, odobreno od akcionara Svetske banke, a koje obezbeđuje da se dug servisira bez štete po kreditni rejting Srbije."

Božidar Đelić, potpredsednik srpske Vlade, ovih dana u razgovoru sa čelnicima Svetske banke zatražio je da se Srbiji refundira 215 miliona dolara koje je platila na ime kosovskog duga, i saopštio da toj finansijskoj instituciji Kosovo duguje još 580 miliona dolara:

"Dogovoreno je i u prethodnim pregovorima između Beograda i Prištine da od momenta rešenja statusa Kosovo preuzme servisiranje tog duga. Kada kombinujete te dve cifre ispada 800 miliona dolara manje dugova za našu zemlju. Veoma sam zadovoljan time što je vrh Svetske banke shvatio problem i što se pripremaju se za to. Na taj način ćemo stvoriti dodatni prostor za razvoj naše zemlje."

Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan spoljni dug Kosova i Metohije je 1.160.000.000 dolara, a osim Svetskoj banci najveća dugovanja su prema Londonskom i Pariskom klubu. Ekonomista Mlađen Kovačević, iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, rekao je za naš program da je sa ekonomsko-političkog aspekta najnoviji zahtev Svetskoj banci čudan jer, kako je ocenio, Srbija u isto vreme želi Kosovo u svom sastavu i da ono samo plaća svoje dugove:

"Srbija bi htela i jedno i drugo. Osnovni problem kod Kosova je što ima užasno tešku deviznu situaciju – odnos izvoza i uvoza je 10 prema 1, uvoz je deset puta veće od izvoza. Dobijaju priličnu pomoć iz inostranstva ali se sve to potroši za neke egzistencijalne potrebe. Kosovo sada objektivno nije u mogućnosti da vraća neke kredite."

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić tvrdi da da zahtev Svetskoj banci da Kosovo samo vraća svoj dug, ne znači da se Srbija odriče Kosova.

U čitavoj priči, Kovačević vidi još jednu dimenziju:

"Ako se borimo svim sredstvima da Kosovo ostane u sastavu, a Narodna banka je garant za taj dug, sa stanovišta onog koji daje pare, na onog ko je garant u trenutku kada su pare uzete se vrši pritisak. Verovatno je taktika da ako Kosovo postane samostalno mi već imamo pripremljen teren, Svetskoj banci smo rekli da taj dug ionako bezveze plaćamo iako nemamo prihode sa Kosova – od tog momenta ne priznajemo više dug Kosova."

Međutim, Božidar Đelić objasnio je da zahtev Svetskoj banci ne znači da se Srbija odriče Kosova:

"To nije pitanje da li će biti nezavisno ili ne – mi znamo koja je naša pozicija. To nije vezano za status jer kao što Beograd i Vojvodina imaju dugove koje vraćaju isto tako i Kosovo kao deo Srbije ima dugove ali ih ne vraća. To su značajne cifre."

Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da tek predstoje mukotrpni pregovori dve strane, jer Kosovo ne priznaje zvanične podatke Beograda o visini duga:

"Kažu da je to naduvano i da neke stvari nisu stigle na njihovu teritoriju. Biće natezanja oko toga i pregovora da se pokaže koliko je stvarno došlo od Svetske banke, koliko je otišlo za Trepču itd. Dakle, niko nikome ne veruje."

Za sada nema zvaničnih informacija iz Svetske banke šta će biti ukoliko se Beograd i Priština ne dogovore, ali Mlađen Kovačevič zaključuje da ne treba očekivati ništa spektakularno:

"U Svetskoj banci dominantnu ulogu imaju SAD. Ljudi u Svetskoj banci će gledati da se prilagode stavovima SAD i verovatno neće reagovati sve dok ne vide šta će SAD učiniti posle 10. decembra."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG