Dostupni linkovi

Ne mora biti ekskluzivno, neka bude kako treba


Budva

Iako se država deklarativno zalaže za razvoj turizma, nema konkretnih koraka koji bi crnogorsku turističku ponudu učinili atraktivnijom. Kako to izgleda iz ugla jednog arhitekte?

Rekordne brojke ovogodišnje sezone u drugi plan stavljaju temeljne probleme crnogorskog turizma, lošu infrastrukturu i neplansku prekomjernu izgadnu. I dalje koristimo pojmove poput „metropola turizma“ ili „ekskluzivna destinacija“, iako teško odgovaraju realnosti. Evo primjera kako to može izgledati iz druge perspektive, obrađivača Prostornog plana Budve Miodraga Vujoševića:

„Prenaglašavanje značaja ekskluzivnog turizma u odnosu na sve druge oblike turizma je naprosto jedna fantazmogorija, jedna fikcija. Turističko tržište za ovaj deo crnogorske obale će biti u velikom delu i za veliki broj decenija neekskluzivan. To ne znači da ćete dobijati divlje, primitivne i ne znam kakve turiste, nego turiste koji će na uljudan način da letuju, na način da se ne harči ova sredina više, i da se smanji takozvana antroprogresija. «Neekskluzivni» oblici turizma, kojih ima mnogo vrsta, mogu se raditi na uljuđen način, da bude svima dobro, i da lokalne vlasti od toga ubira prihode, i da centralne vlasti imaju već šta imaju od toga, i da svima bude dobro“.

Profesor Vujošević smatra da u Crnoj Gori postoji takozvana opsjednutost ekskluzivnim turizmom, pri čemu se baš i ne shvata što je to tačno:

„Ekskluzivni turizam je danas posmatranje ptica u Kuljačama. Ekskluzivni turizam nije sedenje u „Splendidu“uz ogroman novac i harčenje one plaže tamo. To se više ne smatra ekskluzivnim turizmom. Pođite bilo kuda po Evropi, udjite na internet i uzmite nove statistike, i kao što rekoh posmatrajte šta se investira i u kojim oblastima turizma“.

Statistički podaci pokazuju da se najviše investira, ali i najveći profit bilježi, u onome što je danas za moderan turizam netipična, takozvana ekskluzivna ponuda, kaže Vujošević: „Najviše se investira, i najveći porast proizvoda se vrši, u netipičnim oblicima, u alternativnim oblicima: u trekingu, u splavarenu, u ekološkom turizmu, u posmatranju ptica - kojem se mi toliko smejemo možda ovde u Crnoj Gori. Naćićete na meži da kvadratni metar aktiviranog prostora za posmatranje ptica donosi mnogo više stotina eura nego kvadratni metar prostora aktiviranog za „prženje“ na vrućoj plaži, na obali. Biblioteke su napisane o ovome, i rasprava o ovome ne trpi tako, baš da kažem, olako komentarisanje, a pogotovo ne trpi debilizovanje argumenta“.

  • 16x9 Image

    Jasna Vukićević

    Dopisnica RSE od 1999. godine. Sarađivala sa više crnogorskih i regionalnih medija. Po obrazovanju profesorica engleskog jezika i književnosti.

XS
SM
MD
LG