Dostupni linkovi

Kako zaustaviti trgovinu ljudima?


Ukraijnsko-ruska granica: kako spriječiti trgovinu ljudima?

Broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji smanjen je u odnosu na prošlu godinu, ali zabrinjava činjenica da je među njima sve više maloletnih osoba.

Broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji smanjen je u odnosu na prošlu godinu, ali zabrinjava činjenica da je među njima sve više maloletnih osoba. Postavlja se pitanje koje su to konretne mere koje nadležni u Srbiji sprovode u borbi protiv trgovine ljudima i pomoći žrtama. O ovom problemu raspravljalo se i na seminaru koji su, povodom Dana borbe protiv trgovine ljudima, u Beogradu organizovali Savet Evrope i MUP Srbije.

Na prinudnom radu ili u seksualnom ropstvu u ovom trenutku nalazi se više od 12 miliona ljudi u svetu. Godišnje se ilegalno preko granice preveze 600.000 ljudi, a žrtve trgovine su u 80 odsto slučajeva žene i deca. 70 odsto žrtava uključeno je u prostituciju, a ostatak odlazi na ilegalnu trgovinu ljudskim organima, prinudni rad i ilegalno usvajanje dece.

Kada je reč o Srbiji tokom 2007. registrovano je ukupno 36 žrtava trgovine - 28 srpskih i osam stranih državljanki. Prema podacima Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine, broj je znatno manji u odnosu na isti period prošle godine, ali je povećan kada je reč o maloletnim osobama. Vesna Stanojević koordinator savetovališta protiv nasilja navodi da je u skloništima u Srbiji do sada zbrinuto skoro 250 devojaka:

“Od čega je 88 devojaka sa ovih naših prostora. Vrlo je bitno da se kaže da su te devojke odavde, da to više nisu Moldavke, Ukrajinke, Rumunke kao što je to bilo ranije – ima i drugih ali u neuporedivo manjem broju.”

Srbija je donela strategiju za borbu protiv trgovine ljudima koja predviđa

niz mera u cilju rešavanja ovog problema. Navodeći da je Vlada oktobar proglasila mesecom borbe protiv trgovine ljudima, ministar policije Dragan Jočić kaže da je do sada preduzet veliki broj sistemskih mera i operativnih aktivnosti koje sprovodi policija:

“U okviru MUP-a Republike Srbije formirani su specijalni policijski timovi za borbu protiv trgovine ljudima, kao i specijalne jedinice u okviru uprave Kriminalističke policije. Samo za prvih devet meseci 2007. godine policijski službenici našeg ministarstva podneli su ukupno 26 krivičnih prijava zbog vršenja krivičnih dela trgovine ljudima kojim je obuhvaćeno 57 izvršilaca a oštećeno 83 lica.”

Ističući da država može da uradi više u borbi protiv trgovine ljudima, Sanja Kljaijić iz republičkog Zavoda za socijalnu zaštitu navodi da je ipak načinjen određen pomak i da je u rešavanju ovog problema angažovan veliki broj društvenih institucija:

“Mislim da je jako puno urađeno kada je u pitanju podizanje svesti stručne javnosti - policija, pravosuđe, zdravstvo i sistem socijalne zaštite. Uložili su puno napora i mislim da su stručnjaci zaista upoznati sa ovom pojavom i ne samo to već i pronalaze načine da se nose sa njom. Ali, moguće je mnogo više uraditi na planu podizanja svesti šire javnosti.”

S ovom ocenom slaže se i Vesna Stanojević iz savetovališta za žrtve nasilja i navodi da društvena svest o ovom problemu u Srbiji nije na visokom nivou. Isto tako, ona ističe da Srbija nije učinila dovoljno na poboljšanju položaja žrtava, te da se na njih još uvek gleda kao na ilegalne imigrante, kriminalce ili prostitutke:

“Tim devojkama bi morali da omogućimo da nastave normalan život posle određene terapije koja im se pruža. Mora da postoji jedna velika akcija šire društvene zajednice da bi se o ovom problemu progovorilo na adekvatan način, da svakog čoveka u Srbiji upoznamo šta to znači. Angažovanje društva znači da se njima pomogne da mogu da rade i žive samostalno a da se pri tome ne zna, ako to njima ne odgovara, čime su se bavile.”

I na kraju, organizator dvodnevnog seminara u Beogradu, zamenica generalnog sekretara Saveta Evrope Mod de Boer Bukikio poručuje da je jedini način za efikasnu borbu protiv trgovine ljudima sveobuhvatna međunarodna saradnja:

“Zemlje Jugoistočne Evrope bi trebale da se sistemski bore protiv ovog problema i očekujem da će one uskoro početi da primenju konvenciju Saveta Evropa o borbi protiv trgovine ljudima.”

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG