Dostupni linkovi

Da li vlast čuje glas javnosti?


Panorama Beograda, arhivski snimak

Koliki su dometi javnog pritiska na predstavnike vlasti u Srbiji? Odgovor na ovo pitanje potražio je Nebojša BUGARINOVIĆ

Nekadašnji heroj petooktobarskih promena, a sadašnji ministar za infrastrukturu i lider Nove Srbije Velimir Ilić, osoba oko čijeg se imena najviše lome koplja u javnosti i od čijih 14 poslanika zavisi opstanak vladajuće koalicije, poslednjih dana je ustuknuo na dva fronta. Izvori iz Vlade Srbije kažu da je on u četvrtak demonstrativno napustio sednicu, nezadovoljan oklevanjem većine ostalih ministara da bez detaljne provere prihvate njegov predlog da koncesionar budućeg autoputa Horgoš-Požega španska firma FCC u konzorcijum uvrsti i austrijsku kompaniju PORR. U isto vreme, ministar poznat po sklonosti psovkama, uvredama, pa i fizičkim nasrtajima dešperatno je medijima izjavio da će spaliti gradilište kardiovaskularne klinike u selu Kačulice, zbog neprestanih prozivki u medijima.
Javni pritisak je glavni razlog zbog kojeg se u Vladi sa povećanom opreznošću tretira pitanje dodatnog koncesionara za autoput Horgoš-Požega, kaže za RFE Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbije. On je ubeđen da toga ne bi bilo da se o ugovoru i samoj koncesiji nije tokom avgusta i septembra vodila žestoka debata u javnosti i medijima:

„Generalno gledano može se govoriti o tome da pritisak javnosti može da da rezultate. Međutim, pitanje je koliki je domet tih rezultata. Neke stvari se mogu isterati na čistac, neke stvari se mogu dobiti, ali je zato potrebno uložiti silnu energiju i ja ne verujem da ta energija može postojati za svaki slučaj kada je potrebna. Mi moramo naći neka rešenja da nam se stvari, poput onih koje smo mogli da čujemo i vidimo u vezi sa objavljivanjem ugovora o koncesiji, ne bi dešavale ponovo. Znači, nije dovoljno da se objavi taj konkretan ugovor ako ćemo morati svaki put, kada se desi neka koncesija, privatizacija, nabavka ili bilo koji proces u kojem se raspolaže javnim sredstvima, ponovo da bistrimo u štampi tu temu. Moja najveća nada je upravo u tome da će se naći dovoljno razuma i svesti u samoj Vladi, da će se stvari kod budućih ugovora takve vrste regulisati na drugi način.“

Javno mnjenje u Srbiji i domete njegovog uticaja, sociolog Ratko Božović poredi sa olujnim vetrom - dođe, pa prođe:

“Javnost ovde, sa stanovišta javne reči i uticaja, deluje kao iznenadni vetrovi koji se brzo nalaze na ovom tlu - ponešto pomere pa zatim utihnu. Voleo bih da imamo političku javnost i javnu reč kao fizičku korekciju vlasti neprekidno i stalno i da to ne bude prazna i uzaludna priča koja utiče na ishode političkih odluka. Moram da kažem da imam utisak da se, da ne budem pesimista kao što jesam oko onog što se dešava ovde, ponešto u toj sferi menja i da se promene mogu očekivati i dalje. Ovde teško nešto otpočinje a kada otpočne onda imamo sizifov posao da se kamen odgura do vrha brda – bojim se da se taj kamen ponekad zna vratiti sa vrha do podnožja. Dakle, opet Jovo nanovo.“

Šta je to što čini da izlivi javne reči i nepristajanja u Srbiji kratko traju? Sociolog Ratko Božović odgovor pronalazi u zaglušujućoj buci usmerenoj na one koji postavljaju pitanja:

“Ovde imamo olujne i surove reči koje su preglasne za razumnu i razložnu umnu reč. Voleo bih da stalno imamo promaju, da ona dolazi kao normalnost političkog i javnog života u kojem bi trebalo da bude malo više moralnog u odnosu prema onome šta se čini u politici – uz svu transparetnost nezavisno od uvida javnosti.”

XS
SM
MD
LG