Dostupni linkovi

Ko su najbogatiji Srbi?


Nebojša BUGARINOVIĆ Na najnovijoj listi stotinu najbogatijih ljudi Srednje i Istočne Evrope poljskog magazina “Vprost” nalaze se trojica biznismena iz Srbije – Filip Cepter sa 4,4 milijarde dolara na 23. mestu, vlasnik kompanije “Delta” Miroslav Miškovic na 41. mestu sa dve milijarde i trgovac cigaretama Stanko – Cane Subotic, čiji se kapital procenjuje na 600 miliona dolara i koji se nalazi pri dnu liste, na 96. mestu. Ko su srpski bogataši i kako su dospeli u ekskluzivni klub finansijski najmoćnijih ljudi u ovom delu Starog Kontinenta?

Filip Cepter, nekada Milan Janković, vlasnik je poslovne imperije sa sedištem u Monte Karlu, svoj poslovni uspon je započeo pre dvadesetak godina, proizvodnjom visokokvalitetnog posuđa. Sada se pod firmom Zepter u više od 40 zemalja proizvode i prodaju kućni aparati i kozmetika, dok se vlasnik u Srbiji bavio i finansijama i poslovima u osiguranju. Poslednja akvizicija se očekuje u obliku kupovine šecerane u Zrenjaninu. Svojevremeno su ga za pomoć Miloševiću i internacionalni šverc oružja sumnjičili Srpski pokret obnove i Međunarodna krizna grupa, Cepter je na to odgovarao tužbama, a u domaćoj javnosti je bio najprisutniji nakon 2000. godine, kao lični prijatelj premijera Zorana Đinđića.

Za razliku od Filipa Ceptera, Miroslav Mišković nije morao da menja ime, jer je najveći deo kapitala sticao na domaćem tržištu. Nekadašnji direktor hemijske industrije “Župa” i potpredsednik socijalističke vlade s početka devedesetih, brzo je otkrio prednosti kapitalizma i povlašćenog položaja u uslovima sankcija i međunarodne izolacije. Njegova “Delta” je vrlo brzo postala jedan od najvećih uvoznika brojnih svetskih brendova. “Nike”, “Fiat”, “Nestle”, samo su neke od njih. Tokom devedesetih šuškalo se o tome da je do ekstraprofita dolazio šticovanjem, a kao jedan od najblistavijih poslovnih poteza diskretnog Kruševljanina ističu se prodaje “Delta banke” i “Delta osiguranja” italijanskim džinovima “Intezi” i “Đeneraliju”, koje su mu donele blizu pola milijarde evra. Mišković se, za razliku od već pomalo zaboravljene “Braće Karić”, nije libio da kupuje proizvodne firme i desetine hiljada hektara zemlje. Svoj trgovački lanac počeo je da širi u regionu, a za potrebe Univerzijade 2009, na Novom Beogradu zida 2000 stanova koje će posle igara ponuditi tržištu.

Od sve trojice srpskih bogataša najmanje se zna o Stanku Subotiću, trgovcu cigaretama čije se ime vezuje za bivšeg premijera Crne Gore Mila Đukanovića i ubijenog predsednika srpske vlade Zorana Đinđića. Subotićeva kompanija “Bonareks” osumnjičena je da je švercom duvana oštetila Srbiju za najmanje je 40 miliona evra, a dvadesetak bliskih saradnika već se nalazi u zatvoru. Vlasnik, koji je kupovinom niza firmi u Srbiji, već obezbedio disperziju kapitala, za sada se se nalazi na sigurnom – u Švajcarskoj.

Ekonomski analitičari zapažaju da je, za razliku od većine ruskih i ukrajinskih tajkuna koji, zahvaljujući vlasništvu nad ogromnim sirovinskim resursima, zauzimaju sam vrh liste najbogatijih, uglavnom reč o ljudima koji su se u mutna tranziciona vremena pozicionirali kao vodeći igrači u sferi trgovine i usluga. To je slučaj i kod trojice srpskih biznismena, kaže u razgovoru za RFE ekonomski komentator nedeljnika NIN Ruža Ćirković:

“Koliko mi znamo, iz njihovih oficijelnih priznanja, gospodin Cepter se obogatio trgujući šerpama, gospodin Mišković i dan danas trguje uvoznom robom široke potrošnje, i gospodin Cane Subotić je, kao što je poznato, trgovac cigaretama. To je jedna od stvari koja mi dovoljno govori a to je da su svi oni obogatili trgovinom u uslovima sankcija i tranzicije. Naša država je propustila da uradi nešto kako bi zaštitila opšte državno i narodno bogatstvo i da je, za razliku od bogatijih država u regionu, dopustila da se pojedinci obogate preko svake mere. Bruto društveni proizvod Slovenije po stanovniku je 2004. godine iznosio oko 14.000 eura, veći 4-5 puta od bruto društvenog proizvoda Srbije - i vaši slušaoci i moji čitaoci mogu da provere da li ispred ovih naših bogataša ima ijednog tako visoko plasiranog Slovenca, sa tako velikim bogatstvom. Moramo da zaključimo da je naša država privilegovala i stvorila privilegovane uslove trgovcima ovoga tipa. Moram i da napomenem da je država, po našim saznanjima, napravila i mnogo teže propuste što se toga tiče - obogatili su se ljudi koji su bogatstvo stekli i krivičnim delima.”

Urednik časopisa “Preduzeće” Vojislav Stevanović ne spori da su srpski bogataši do kapitala došli u vreme kada se zakon nije mnogo poštovao, ali upozorava da ne treba smetnuti s uma ni izuzetan poslovni nerv koji poseduju ovi ljudi:

“Očigledno je da su oni uspeli da u određenom vremenu iskoriste sve moguće prilike koje su im se ukazale i da na taj način neki početni kapital koji su imali uvećaju. Bez obzira na sve što se priča mislim da ne treba isključiti mogućnost da su oni uspeli da se dokažu i kao dobri menadžeri. Nisu oni jedini koji su imali poslovne prilike koje su im se ukazale, ali su, eto, jedini koji su isplivali između ostalih.”

RSE: Pretpostavljate da je moguće za života doći od nule do milijardu dolara na računu?

“Da, to se događalo. Jeste da je teško, to je kombinacija raznih okolnosti – umeća i društvenih okolnosti pa i možda nekih moralnih osobina. Više puta je pokazano u svetu da je moguće, za čak i kraće vreme doći do jako velikog bogatstva.”

S prostora bivše Jugoslavije, i to pri dnu liste, su još trojica biznismena iz Hrvatske, ali njihov kapital još uvek nije dosegao prvu milijardju dolara. Vlasnik “Agrokora” Ivica Todorić je sa 830 miliona dolara kapitala na 81, Ante Vlahovć iz “Adris Grup-a” na 92. mestu sa 650 miliona, dok je 99, sa 540 miliona dolara poljoprivredni magnat Enver Moralić.
XS
SM
MD
LG