Dragan Štavljanin: U Londonu su pre neki dan održani odvojeni pripremni sastanci međunarodne trojke sa delegacijama Beograda i Prištine za njihove predstojeće direktne razgovore u Njujorku 28. septembra. Imajući u vidu dosadašnju blokadu, može li se uopšte očekivati saglasnost čak i o dnevnom redu ovog skupa s obzirom da Beograd predlaže pet suštinskih tema za razgovore, dok Priština smatra da je status Kosova neupitan i da se može razgovarati samo o tehničkim pitanjima?
Dušan Proroković: Ja mislim da direktni pregovori nemaju alternativu i da mi moramo zajedno sa našim albanskim kolegama pronaći pravi put za stabilnost u regionu. Ja sam svestan da otpora puno ima, svestan sam i da predstojeća predizborna kampanja na Kosovu i Metohiji može dodatno radikalizovati tamošnje javno mnenje, ali bitno je da ostanemo posvećeni pregovorima i igramo konstruktivnu ulogu predlažući rešenja.
Škeljzen Malići: Mislim da direktni razgovori neće ništa doneti. Stavovi su toliko udaljeni da tu skoro ne može da se nađe ni tračak nade za bilo kakav kompromis. Pitanje Kosova se uopšte neće ni rešiti u direktnim pregovorima, nego je to stvar dogovora ili kompromisa na najvišem nivou u međunarodnim forumima.
Dragan Štavljanin: Kažete direktni pregovori neće doneti ništa. A o čemu se, zapravo, može razgovarati?
Škeljzen Malići: Ja sam i one prethodne pregovore ocenjivao kao više fingirane. Znači da i nema pravih pregovora. Međunarodna zajednica, Kontakt grupa, pre svega zapadne velike sile su na neki način unapred dale okvir, dinamiku i pravac rešavanja statusa Kosova u onom smislu u kojem je to onda Ahtisari samo realizovao - dao je predlog za nadgledanje nezavisnosti. Mislim da taj predlog još uvek nema nikakvu ozbiljnu alternativu i da je ovaj nastavak pregovora samo kupovanje vremena.
Dušan Proroković: Ja moram da se složim u jednoj stvari sa gospodinom Malićijem - ja takođe mislim da mi nismo imali ozbiljnih pregovora, jer za vreme posredovanja Martija Ahtisarija bila je nekakva simulacija pregovora, ali on nije imao ozbiljnu želju da se uspostavi iskren i sadržajan razgovor između dve strane. On je već unapred napisao rešenje i onda smo izgubili 18 meseci zato što je te pregovore privodio svom već unapred napisanom rešenju. U tom procesu pregovaranja čini mi se da je sam Marti Ahtisari mnogo više insistirao na različitostima srpske i albanske strane. Jedini međunarodni forum na kojem odluka o budućem statusu Kosova i Metohije može biti doneta je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međutim, svedoci smo da u Savetu bezbednosti nema jedinstvenog stava. Te saglasnosti neće biti uskoro i onda je jedina alternativa direktan dijalog između srpske i albanske strane. Ja ne gajim uopšte iluziju da će taj dijalog ići glatko i lako. Biće nam potrebno godinu dana, možda i više od toga, da se saglasimo oko nekakvog prihvatljivog okvira za obe strane. Mislim da je u obostranom interesu da do rešenja dođemo sporazumno i to što je pre moguće. Mi smo napisali alternativu na Ahtisarijev plan samim tim što smo podneli više stotinua amandmana, alternativna rešenja su data skoro na svaki pasos, ali nažalost mi do danas, osim stava „ili ćemo biti nezavisni ili neće biti ništa“, nismo dobili nikakav odgovor s albanske strane o tim našim ponuđenim rešenjima. Ali, ako odgovora nije bilo do sada, to ne znači da ga neće biti ubuduće.
Dragan Štavljanin: Gospodin Malići je rekao da su pregovori samo kupovina vremena, da su razlike velike - tu ste se obojica složili - da su bili do sada često fingirani razgovori, da će uglavnom odluka zavisiti od stava ključnih međunarodnih igrača. Međutim, stiče se utisak da pošto s jedne strane Evropska unija, ili deo EU i SAD su obećale Albancima, odnosno Kosovu nezavisnost, a, s druge, Rusija čvrsto podržava poziciju Srbije i samim tim ona može da računa sa vetom Moskve u Savetu bezbednosti, to zapravo na neki način udaljava i jednu i drugu stranu od mogućeg dogovora.
Škeljzen Malići: Ja mislim da je i Ahtisari radio kao deo tog organizma koji se zove Savet bezbednosti - on je bio predstavnik UN-a. I nije on izmislio ovu platformu - ona je njemu data. Pregovora je bilo u onom prethodnom mandatu, ali ne o statusu nego o statusu Srba u tom nezavisnom Kosovu. I taj Ahtisarijev paket uglavnom 95 posto se odnosi na status Srba. Ja ne vidim da je ruska blokada nešto bitno promenila u odnosu ostalih međunarodnih faktora prema Kosovu. Rusija nije toliko zainteresovana da brani srpski interes, ona brani neke svoje interese. Gospodin Proroković govori da je Srbija imala neke ponude, amandmane itd., ali to su sve zakasneli komentari i Srbija na neki način ne shvata da je od 1999. godine pa do danas situacija na Kosovu radikalno promenjena i da je ona samo po jednom vrlo tankom osnovu, vrlo papirnatom, vlasnik Kosova ili da ima nekakva suverena prava na njemu. To, naravno, može da se kapitalizuje zato što Rusija preti vetom, da uslovi rešenje za Kosovo. Ali mislim da Srbija treba da shvati da je ovde već stvorena nova realnost, da je Kosovo praktički na putu za nezavisnost, da je to sada više stvar formalizacije, na koji će se način rešiti. Naravno, pre 10. decembra niko baš neće da otvori do kraja karte, ali imamo vrlo jake izjave od strane Stejt Dipartmenta, pa i nekih evropskih zemalja i Brisela da je 10. decembar ipak nekakav deadline i da će se morati ići dalje. Ne može da se stoji, ruska blokada rešavanja statusa ne može biti posljednja reč.
Dušan Proroković: Ja bih se opet složio sa mojim sagovornikom da Ahtisarijev paln jeste plan NATO-a i verovatno mu je dat mnogo pre početka razgovora. Zato je on u ovom trenutku potpuno odbačen, ne samo od strane Srbije, Rusije, ostalih naših saveznika koje imamo, nego bogami i Evropske unije. Vi ste u svom pitanju pomenuli obećanje. Obećanja nikoga ne obavezuju. Ono što nas obavezuje jeste međunarodno pravo, poredak na kojem savremeni svet počiva, nekakva pravila, koja su definisana od 1992. do 1999. godine, odnosno s Ohridskim sporazumom do 2001. godine, kako će Balkan u budućnosti funkcionisati. Nova realnost, kako se to često spominje, postoji na puno mesta u drugim državama, pa ne vidim da su te države rasturane i da međunarodno pravo nije poštovano. Mi naše odnose moramo regulisati između ostalog i zato što je nova realnost koja je usledila posle 1999. godine na Kosovu i Metohiji - da danas u Prištini više nema struje nego što je ima, više nema vide nego što je ima, da na teritoriji Kosova i Metohije imamo preko 65 posto nezaposlenih, a da je stopa onih koji žele da emigriraju sa te teritorije u neke druge države, najveća u Evropi. Mi te stvari moramo dogovorom da rešavamo, jer bez učešća Srbije i povlačenjem jednostranih poteza nećemo nikako popraviti niti socijalne niti ekonomske prilike na Kosovu i Metohiji.
Dragan Štavljanin: Govori se o 10. decembru kao o kraju ovog kruga pregovora i prema stavu Evropske unije i SAD-a, posle toga bi trebalo da usledi rešenje. Rusija s druge strane, pak, smatra da pregovore treba voditi sve dok se ne postigne sporazum. Gospodin Čeku je rekao da će kosovsko rukovodstvo, kosovske institucije posle 10. decembra proglasiti nezavisnost, bez obzira na konsekvence. Gospodine Malići, da li vi mislite da će se to zaista i desiti?
Škeljzen Malići: Ja smatram da će to umnogome zavisiti od napretka u pregovorima unutar Kontakt grupe, unutar velikih sila. Ja uopšte ne verujem da će za ovih dva meseca, koliko je još ostalo, Srbija i Kosovo da se dogovore. Možda ni u narednih 10 godina, ako bi se razgovaralo, neće biti rešenja. Kad sam ja govorio o novoj realnosti - Srbija više ne kontroliše ništa na Kosovu. Mi imamo i novu realnost da su tu NATO trupe koje su zapravo garant bezbednosti i Srbija ne može ni da računa ozbiljno da može da se vrati, da uspostavi državnu kontrolu nad Kosovom. Ona ima suverenitet na papiru, ali je on potpuno izbledeo i sad kad Beograd govori da ima po međunarodnom pravu suverenitet nad Kosovom, to su na neki način prazne priče. Svi projekti koji su sad velikodušni, idu dotle da Kosovu nude i nekakvu uniju sa Srbijom, to su samo nekavi prazni, probni baloni. Srbija nije mogla da se dogovori ni sa Crnom Gorom, niti sa drugim bivšim jugoslavenskim republikama i još manje ima izgleda da se postigne nekakav normalan, racionalan, ili bilo kakav sporazum o Kosovu.
Dragan Štavljanin: Ali da preciziramo, dakle, ukoliko ne bude dogovora 10. decembra, da li će kosovske institucije čekati, da vide da li imaju podršku pre svega SAD-a i dela evropskih zemalja ili će jednostvano, bez obzira, ići u varijantu jednostranog proglašenja nezavisnosti?
Škeljzen Malići: Većina, ozbiljnija struja je ipak u koordinaciji sa Zapadom, sa Sjedinjenim Državama, i ona uvek kaže da će na tu odluku proglašenja nezavisnosti, ići samo u dogovoru sa Zapadom. Ali ima i onih, poput premijera Čekua i još nekih drugih, koji ponekad kažu da će Kosovo ići ka nezavisnosti. Mislim da je ova prva varijanta verovatnija i da možda neće odmah sledećeg dana Kosovo da proglasi nezavisnost, ali će biti ozbiljne koordinacije sa Sjedinjenim Državama. Nju je najavio i Buš kad je bio posljednji put na Balkanu. U Sofiji i Tirani je pomenuo da Sjedinjene Države podržavaju nezavisnost Kosova - i mislim da će se to desiti. Da li će baš odmah posle 10. decembra ili za nekoliko nedelja ili meseci kasnije, to je irelevantno.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokoviću, vi ste nedavno naveli niz mera koje bi Srbija mogla da preduzme u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova uz priznanje zapadnih država, od slanja srpske armije na Kosovo, do blokade granice i trgovinskog embarga. Ako sam vas dobro citirao, šta ste pod tim mislili?
Dušan Proroković: Mislim da se radi o jako, jako lošoj interpretaciji nekih mojih stavova. Hajde da ostavimo po strani ta bezbednosna pitanja. Šta god da kažem, plašim se da će biti loše protumačeno. Ali, hajde da govorimo o trgovini. Shodno Rezoluciji 12 44 UNMIK je imao pravo da za entitet Kosova i Metohije potpisuje međunarodne sporazume u domenu trgovine. Ukoliko Skupština Kosova i Metohije proglasi nezavisnost, onda više nema UNMIK-a, niti tog organa međunarodne misije koji može prema Rezoluciji 12 44 da potpisuje međunarodne sporazume za entitet Kosova i Metohije i to znači da regionalni sporazum CEFTA ne važi za ovu teritoriju. Pošto mi u takvoj situaciji ne možemo priznati tu državu, onda ne možemo potpisivati ni bilateralne sporazume. Ne radi se ovde ni o kakvoj pretnji embargom, nego ne bismo imali pravni okvir za bilo kakvu trgovinu između subjekata sa Kosova i Metohija i sa teritorije centralne Srbije - i to će imati katastrofalan efekat. Mislim da to nije u interesu ni nama niti Albancima. Kada govorimo o 10. decembru kao nekom deadline, ja bih morao da podsetim da ne postoji niti jedan dokument koji govori o tome da se sve završava 10. decembra. Postoji samo saopštenje generalnog sekretara UN-a, gospodina Ban Ki-Moona, da će se posle 10. decembra izvršiti evaulacija, i nakon toga odlučivati šta dalje vezano za budući status Kosova i Metohije.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokviću, da li vlasti u Srbiji imaju već razrađeni rezervni scenario koje bi sve mere mogle, osim ove koju ste pomenuli, da preduzmu u slučaju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova?
Dušan Proroković: Kako će Beograd da reaguje u jednom takvom slučaju, nemam mandat da govorim o tome, niti želim da otkrivam naše pozicije, mada ja sam i dalje ubeđen da do nečega takvog jednostavno ne može doći.
Dragan Štavljanin: Prištinski list „Koha ditore“ piše da je dobio potvrdu, uprkos demantijima iz Beograda, da premijer Srbije navodno kod članica Evropske unije agituje za podelu Kosova – tačnije, da preko biznismena Vojina Lazarevića agituje za podelu Kosova. Dakle, nevezano da li je ta informacija tačna ili ne, ali činjenica je da poslednjih meseci ne samo u regionu nego čak i pojedini strani eksperti i političari smatraju da bi podela bila moguća opcija imajući u vidu da severni deo Kosova kosovske institucije, pa i međunarodne, ne kontrolišu i da bi to bila najbolja varijanta da se i Srbi delimično namire, a i da Albanci ispune u dobroj meri svoje težnje za nezavisnošću Kosova. Na zvaničnom nivou, naravno, obe strane negiraju tu varijantu. Gospodine Malići, da li vi mislite da bi podela Kosova u bilo kojoj varijanti bila neko realistično rešenje?
Škeljzen Malići: Mislim da nije realistično rešenje i nije ni u skladu sa principima kojima se rukovodi međunarodna zajednica u rešavanju ovog problema. Znači, ona tri poznata principa koja su pre dve godine formulisana isključuju mogućnost da se podeli Kosovo, zatim da se pridruži bilo kojoj susednoj zemlji - tu se misli na ujedinjenje s Albanijom, i isključuju mogućnost da se vratimo nazad - to znači da opet idemo u nekakav status unutar Srbije. Ne vidim da se o tome uopšte na neki način pregovara ni javno, a ni tajno, tako da bih ja to isključio, naročito u ovom preiodu do decembra kada, zapravo, još uvek je u igri i Ahtisarijev plan. Ja se uopšte ne slažem sa tim što je rekao sagovornik - da je taj plan mrtav. Ja mislim da on nema alternative, da je suština predloga onoga što se tamo nudi srpskoj zajednici na Kosovu vrlo pozitivna. I može se razgovarati još o nekim detaljima da se popravi to onim amandanima koje je pomenuo, samo ako bi Srbija onda prihvatila to da Kosovo ide ka nezavisnosti.
Dušan Proroković: Prvo, ta informacija koju je „Koha ditore“ objavila je neopevana glupost koje nema nikakvo utemeljenje. A drugo, Srbija ne može da se deli. Kosovo i Metohija je po Rezoluciji 12 44 sastavni deo Srbije. Mi možemo govoriti o stepenu autonomije koji ćemo dati Albancima, pravu na samostalno predstavljanje u nekim institucijama, o korišćenju resursa, kako će oni urediti sami svoj život, kako će potpuno autonomno u odnosu na Beograd donositi odluke, ali ne možemo govoriti o menjanju granice. Ako se spomenu tri principa Kontakt grupe, onda se moraju spomenuti i Povelja UN-a i završni Helsinški akt, završni principi Banditerove komisije kojom je praktično počeo raspad bivše SFR Jugoslavije. Osnovni Banditerov pristup jeste da su republičke granice, granice republika koje su postojale u okviru SFRJ, nepromenjive. Ne može međunarodno pravo da se poštuje na parče. Nema razloga da mi govorimo o blokadi Srbije bilo čega prema Kosovu i Metohiji jer nam to nije u interesu, niti o blokadi pregovaračkog procesa.
Dragan Štavljanin: Pojedini zvaničnici u Srbiji upozoravaju da ukoliko Kosovo postane nezavisno, Srbija može da okrene leđa Evropi. Tako je premijer Koštunica predložio nedavno da u slučaju unilateralno proglašene nezavisnosti Kosova i ako je priznaju neke članice NATO-a Srbija ne uđe u Severno-atlantsku alijansu. Da li na Kosovu, gospodine Malići, uzimaju u obzir razvoj događaja u Srbiji tako da bi iako dobiju nezavisnot to bila neka vrsta Pirove pobede jer bi u susedstvu Kosovo imalo veliku, van evroatlantskih tokova, i prema Kosovu, moglo bi se reći, neprijateljski nastrojenu Srbiju?
Škeljzen Malići: Kosovska delegacija je sad išla na nastavak pregovora sa jednim futurističkim predlogom o dobrosusedskim odnosima sa Srbijom u budućnosti. Znači, Kosovo na neki način nudi dobrosusedske odnose i zainteresovano je da ima dobre odnose sa srpskom manjinom, da ispuni sve ove zahteve koje je međunarodna zajednica zapisala u Ahtisarijev plan...
Dragan Štavljanin: Izvinjavam se, ali ako recimo dođe do situacije u kojoj Kosovo postane nezavisno na način da to nije verifikovano u Savetu bezbednosti i u Srbiji dođu na vlast snage koje su protiv kako članstva u NATO-u tako i u Evropskoj uniji, okrenu se, kako se to obično kaže, ka Istoku, tada bi ta politika prema Kosovu bila mnogo oštrija i odlučnija i na neki način, moglo bi se reći, čak i neprijateljska. Da li bi Kosovo na taj način imalo mnogo koristi od takve vrste nezavisnosti?
Škeljzen Malići: Zašto bi bila ta nezavisnost, kako ste rekli, nekorisna, ako bi onda samo granica sa Srbijom bila zatvorena? Kosovo se ne graniči samo sa Srbijom, tako da Srbija ne može od Kosova da napravi bilo kakvu enklavu. Imaju izlazi prema Evropi i preko Makedonije i preko Albanije i preko Crne Gore. Mislim - nije kraj sveta. Tad će biti više problem za Srbiju nego za Kosovo, jer Kosovo neće ostati nezavisno u smislu Severnog Kipra koji priznaje samo Turska. Ako Kosovo postane nezavisno, odmah će ga priličan broj zemalja priznati.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokoviću, kao što sam već pomenuo, predsednik vaše stranke i premijer Koštunica je predložio da u slučaju unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova Srbija ne uđe u NATO nego da ostane u Partnerstvu za mir. Da li je stav gospodina Koštunice zapravo samo pregovarački manevar ili je to suštinsko opredeljenje vaše stranke u varijanti nezavisnosti Kosova po principu jednostranog proglašenja?
Dušan Proroković: Ja moram da istaknem da sam lično protivnik ulaska Srbije u NATO. Mislim da je dovoljna mera ulazak Srbije u Partnerstvo za mir. O tome da li će Srbija ući u NATO ili ne, naravno da će se odlučivati pre svega na referendumu na kojem moraju da se izjasne naši građani.
Dragan Štavljanin: Ali činjenica je da je ta ideja o neulasku u NATO pominjana tek nedavno, u jednom kontekstu kada se sve više nagoveštava mogućnost da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost, da bi neke zapadne zemlje mogle da je priznaju, pa su to mnogi proglasili kao taktički potez. Recimo, kada je prošle godine Srbija primljena u program Partnerstvo za mir, uopšte se nije pominjala ta opcija da eventualno ne ulazi u NATO.
Dušan Proroković: Znate kako, to se spominjalo često i tokom skupštinskih zasedanja i naših internih rasprava u stranci. Ponavljam, sa moje strane nema nikakvih taktičkih razloga. Postoji jedan principijelan stav za koji se zalažem već duže godina. Ja mislim da strateški cilj Srbije jeste ulazak u Evropsku uniju, da jesu dalje evropske integracije. I pitanje rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije jeste pitanje evropskih pricipa. Evropska unija se u svom osnivačkom aktu upravo poziva na Povelju UN-a koja garantuje teritorijalni integritet svih država članica i ja ne vidim kako bi mogla Evropske unije da jednostrano prizna Kosovo i Metohiju, jer je to duboko u neskladu sa osnivačkim aktom same Evropske unije.
Škeljzen Malići: I intervencija na Kosovu je izvršena na osnovu Povelje UN-a. Treba malo bolje da vidite član koji omogućava humanitarnu intervenciju. Znači, nije tu NATO došao proizvoljno, nego je Srbija kažnjena zbog represivne, agresivne politike prema svojim građanima. I to je isto deo međunarodnog prava, novi instrument u međunarodnom pravu - da zemlje koje ne poštuju svoje građane mogu da izgube deo teritorije, i to se faktički i desilo.
Dušan Proroković: Ja moram da vas podsetim da humanitarna intervencija nije usledila na osnovu tog člana Povelje UN-a nego jednostrane odluke NATO-a. I u tom slučaju je drastično prekršeno međunarodno pravo.
Dragan Štavljanin: Vlasti u Srbiji su pozvale kosovske Srbe da ne učestvuju na predstojećim izborima u novembru. Istovremeno, ministar Slobodan Samardžić predlaže, odnosno smatra da lokalni izbori u većinskim srpskim opštinama na Kosovu treba da se organizuju u isto vreme kada i u Srbiji. Dakle, reč je o paralelnim izborima. Gospodine Malići, kakav je vaš stav o pozivu vlasti iz Beograda Srbima da ne učestvuju na izborima, a i o ideji da se održe paralelni izbori?
Škeljzen Malići: To je nastavak pogrešne politike instruiranja kosovskih Srba protiv toga da uspostave normalne odnose u okviru Kosova. Oni će svakako tu živeti. Ako žele da žive, oni treba da učestvuju u kosovskim institucijama. U svakom rešenju kosovski Srbi treba da budu deo kosovskog parlamenta i da učestvuju u političkog života ovde. Beograd vodi sada, kao što je manipulisao i sa Srbima u krajinama i u Bosni, istu politiku i ona će se katastrofalno odraziti baš po kosovske Srbe.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokoviću, šta bi praktično bila svrha paralelnih izbora na Kosovu?
Dušan Proroković: Ja sam bio jedan od zagovornika izlaska Srba na izbore 2001. godine, aktivno sam učestvovao u predizbornoj kampanji tadašnje Koalicije „Povratak“, imali smo izlaznost preko 70 posto - i umesto ostvarivanja standarda, bezbednijeg i sigurnijeg života na Kosovu i Metohiji, mi smo dobili 17. mart 2004. godine. Da li je potrebno reći da danas postoji, prema informacijama UNMIK-a, 57 lokacija na teritoriji Kosova i Metohije na kojima se nalaze potencijalne masovne grobnice, a da se vrše nikakve ekshumacije zato što ne postoji politička volja? Da li je potrebno reći da od preko 3.000 tužbi koje su Srbi sa Kosova i Metohije podneli UNMIK pravosuđu zbog uzurpacije imovine, paljenja i rušenja imovine 17. marta 2004., samo sedam je otpočelo sa nekakvim procesuiranjem. Da li treba reći da u nekim enklavama Srbi imaju radijus kretanja svega od nekoliko kilometara, ili da se svega sedam posto interno raseljenih lica vratilo na Kosovo i Metohiju? Sve su to argumenti koji ne govore u prilog izlaska na izbore. Ja se još od ranije zalažem kod međunarodnih zvaničnika da mi organizujemo nekakvu vrstu srpskih izbora na Kosovu i Metohiji upravo da bismo saznali ko su njihovi legitimni predstavnici jer smo do sada imali strašne manipulacije. Imali smo situaciju da srpski etnički korpus predstavljaju ljudi koji su dobili 200 ili 300 glasova, što je nedopustivo.
Dragan Štavljanin: Imajući u vidu situaciju u kojoj je, da pojednostavim, sve manje od nezavisnosti za Albance gubitak i, s druge strane, za Srbiju je gubitak svaka vrsta nezavisnosti Kosova, da li je moguće dogovor, odnosno sporazum kojim bi obe strane bile zadovoljne, tako da se nijedna ne oseća niti aposlutnim pobednikom niti gubitnikom, jer jedino takvo rešenje može biti održivo na duže staze?
Škeljzen Malići: Može biti samo nekakvo nametnuto rešenje koje će onda na neki način da preseče stvar, ovaj Gordijev čvor. Kako će ono izgledati, sad ne mogu da zamislim, ali više verujem da će se Ahtisarijev plan da se realizuje sa nekim, možda, modifikacijama, ili sa nekavim odlaganjima.
Dušan Proroković: Dogovor mora biti moguć. Direktni razgovor i srpsko - albanski dogovor nema nikakvu alternativu. Ja ne shvatam zašto albanska strana beži od direktnih razgovora sa Srbijom, čega se to toliko plaši i zašto preovlađuje jedna vrsta kukavičluka. Što pre zajedno sednemo za sto, pre ćemo doći do rešenja.
Dragan Štavljanin: Čega su spremne da se odreknu albanska i srpska strana da bi se postigao taj toliko željeni sporazum?
Škeljzen Malići: Mogla bi jedino da prihvati nekakvi kondicioniranje, da se vremenski uspostavi nekakav novi tampon – period, slično kako se to desilo sa Crnom Gorom, da se napravi nekakav dogovor da proglašenje nezavisnosti ide u nekim fazama, da se Kosovo, recimo, ne učlani odmah u Ujedinjene nacije nego za godinu, dve dana. Možda bi Rusija pristala na ovakav kompromis.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokoviću, čega bi se srpska strana mogla sve odreći da bi se postiglo rešenje koje bi zadovoljilo obe strane i koje bi bilo održivo?
Dušan Proroković: Mi smo već izašli sa našim predlogom. Nažalost, nismo dobili odgovor s albanske strane. Ne mislim da je sve to idealno. Naravno da će Albanci imati puno zamerki na naše predloge, rešenja i upravo zbog toga prvo moramo da sednemo i da razgovaramo i sačekamo objašnjenje albanske strane šta je za nju prihvatljivo, a šta ne od onoga što smo ponudili od preko 300 stavki na koje gledamo kao na kompromisno rešenje.
Dušan Proroković: Ja mislim da direktni pregovori nemaju alternativu i da mi moramo zajedno sa našim albanskim kolegama pronaći pravi put za stabilnost u regionu. Ja sam svestan da otpora puno ima, svestan sam i da predstojeća predizborna kampanja na Kosovu i Metohiji može dodatno radikalizovati tamošnje javno mnenje, ali bitno je da ostanemo posvećeni pregovorima i igramo konstruktivnu ulogu predlažući rešenja.
Škeljzen Malići: Mislim da direktni razgovori neće ništa doneti. Stavovi su toliko udaljeni da tu skoro ne može da se nađe ni tračak nade za bilo kakav kompromis. Pitanje Kosova se uopšte neće ni rešiti u direktnim pregovorima, nego je to stvar dogovora ili kompromisa na najvišem nivou u međunarodnim forumima.
Dragan Štavljanin: Kažete direktni pregovori neće doneti ništa. A o čemu se, zapravo, može razgovarati?
Škeljzen Malići: Ja sam i one prethodne pregovore ocenjivao kao više fingirane. Znači da i nema pravih pregovora. Međunarodna zajednica, Kontakt grupa, pre svega zapadne velike sile su na neki način unapred dale okvir, dinamiku i pravac rešavanja statusa Kosova u onom smislu u kojem je to onda Ahtisari samo realizovao - dao je predlog za nadgledanje nezavisnosti. Mislim da taj predlog još uvek nema nikakvu ozbiljnu alternativu i da je ovaj nastavak pregovora samo kupovanje vremena.
Dušan Proroković: Ja moram da se složim u jednoj stvari sa gospodinom Malićijem - ja takođe mislim da mi nismo imali ozbiljnih pregovora, jer za vreme posredovanja Martija Ahtisarija bila je nekakva simulacija pregovora, ali on nije imao ozbiljnu želju da se uspostavi iskren i sadržajan razgovor između dve strane. On je već unapred napisao rešenje i onda smo izgubili 18 meseci zato što je te pregovore privodio svom već unapred napisanom rešenju. U tom procesu pregovaranja čini mi se da je sam Marti Ahtisari mnogo više insistirao na različitostima srpske i albanske strane. Jedini međunarodni forum na kojem odluka o budućem statusu Kosova i Metohije može biti doneta je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međutim, svedoci smo da u Savetu bezbednosti nema jedinstvenog stava. Te saglasnosti neće biti uskoro i onda je jedina alternativa direktan dijalog između srpske i albanske strane. Ja ne gajim uopšte iluziju da će taj dijalog ići glatko i lako. Biće nam potrebno godinu dana, možda i više od toga, da se saglasimo oko nekakvog prihvatljivog okvira za obe strane. Mislim da je u obostranom interesu da do rešenja dođemo sporazumno i to što je pre moguće. Mi smo napisali alternativu na Ahtisarijev plan samim tim što smo podneli više stotinua amandmana, alternativna rešenja su data skoro na svaki pasos, ali nažalost mi do danas, osim stava „ili ćemo biti nezavisni ili neće biti ništa“, nismo dobili nikakav odgovor s albanske strane o tim našim ponuđenim rešenjima. Ali, ako odgovora nije bilo do sada, to ne znači da ga neće biti ubuduće.
Dragan Štavljanin: Gospodin Malići je rekao da su pregovori samo kupovina vremena, da su razlike velike - tu ste se obojica složili - da su bili do sada često fingirani razgovori, da će uglavnom odluka zavisiti od stava ključnih međunarodnih igrača. Međutim, stiče se utisak da pošto s jedne strane Evropska unija, ili deo EU i SAD su obećale Albancima, odnosno Kosovu nezavisnost, a, s druge, Rusija čvrsto podržava poziciju Srbije i samim tim ona može da računa sa vetom Moskve u Savetu bezbednosti, to zapravo na neki način udaljava i jednu i drugu stranu od mogućeg dogovora.
Škeljzen Malići: Ja mislim da je i Ahtisari radio kao deo tog organizma koji se zove Savet bezbednosti - on je bio predstavnik UN-a. I nije on izmislio ovu platformu - ona je njemu data. Pregovora je bilo u onom prethodnom mandatu, ali ne o statusu nego o statusu Srba u tom nezavisnom Kosovu. I taj Ahtisarijev paket uglavnom 95 posto se odnosi na status Srba. Ja ne vidim da je ruska blokada nešto bitno promenila u odnosu ostalih međunarodnih faktora prema Kosovu. Rusija nije toliko zainteresovana da brani srpski interes, ona brani neke svoje interese. Gospodin Proroković govori da je Srbija imala neke ponude, amandmane itd., ali to su sve zakasneli komentari i Srbija na neki način ne shvata da je od 1999. godine pa do danas situacija na Kosovu radikalno promenjena i da je ona samo po jednom vrlo tankom osnovu, vrlo papirnatom, vlasnik Kosova ili da ima nekakva suverena prava na njemu. To, naravno, može da se kapitalizuje zato što Rusija preti vetom, da uslovi rešenje za Kosovo. Ali mislim da Srbija treba da shvati da je ovde već stvorena nova realnost, da je Kosovo praktički na putu za nezavisnost, da je to sada više stvar formalizacije, na koji će se način rešiti. Naravno, pre 10. decembra niko baš neće da otvori do kraja karte, ali imamo vrlo jake izjave od strane Stejt Dipartmenta, pa i nekih evropskih zemalja i Brisela da je 10. decembar ipak nekakav deadline i da će se morati ići dalje. Ne može da se stoji, ruska blokada rešavanja statusa ne može biti posljednja reč.
Dušan Proroković: Ja bih se opet složio sa mojim sagovornikom da Ahtisarijev paln jeste plan NATO-a i verovatno mu je dat mnogo pre početka razgovora. Zato je on u ovom trenutku potpuno odbačen, ne samo od strane Srbije, Rusije, ostalih naših saveznika koje imamo, nego bogami i Evropske unije. Vi ste u svom pitanju pomenuli obećanje. Obećanja nikoga ne obavezuju. Ono što nas obavezuje jeste međunarodno pravo, poredak na kojem savremeni svet počiva, nekakva pravila, koja su definisana od 1992. do 1999. godine, odnosno s Ohridskim sporazumom do 2001. godine, kako će Balkan u budućnosti funkcionisati. Nova realnost, kako se to često spominje, postoji na puno mesta u drugim državama, pa ne vidim da su te države rasturane i da međunarodno pravo nije poštovano. Mi naše odnose moramo regulisati između ostalog i zato što je nova realnost koja je usledila posle 1999. godine na Kosovu i Metohiji - da danas u Prištini više nema struje nego što je ima, više nema vide nego što je ima, da na teritoriji Kosova i Metohije imamo preko 65 posto nezaposlenih, a da je stopa onih koji žele da emigriraju sa te teritorije u neke druge države, najveća u Evropi. Mi te stvari moramo dogovorom da rešavamo, jer bez učešća Srbije i povlačenjem jednostranih poteza nećemo nikako popraviti niti socijalne niti ekonomske prilike na Kosovu i Metohiji.
Dragan Štavljanin: Govori se o 10. decembru kao o kraju ovog kruga pregovora i prema stavu Evropske unije i SAD-a, posle toga bi trebalo da usledi rešenje. Rusija s druge strane, pak, smatra da pregovore treba voditi sve dok se ne postigne sporazum. Gospodin Čeku je rekao da će kosovsko rukovodstvo, kosovske institucije posle 10. decembra proglasiti nezavisnost, bez obzira na konsekvence. Gospodine Malići, da li vi mislite da će se to zaista i desiti?
Škeljzen Malići: Ja smatram da će to umnogome zavisiti od napretka u pregovorima unutar Kontakt grupe, unutar velikih sila. Ja uopšte ne verujem da će za ovih dva meseca, koliko je još ostalo, Srbija i Kosovo da se dogovore. Možda ni u narednih 10 godina, ako bi se razgovaralo, neće biti rešenja. Kad sam ja govorio o novoj realnosti - Srbija više ne kontroliše ništa na Kosovu. Mi imamo i novu realnost da su tu NATO trupe koje su zapravo garant bezbednosti i Srbija ne može ni da računa ozbiljno da može da se vrati, da uspostavi državnu kontrolu nad Kosovom. Ona ima suverenitet na papiru, ali je on potpuno izbledeo i sad kad Beograd govori da ima po međunarodnom pravu suverenitet nad Kosovom, to su na neki način prazne priče. Svi projekti koji su sad velikodušni, idu dotle da Kosovu nude i nekakvu uniju sa Srbijom, to su samo nekavi prazni, probni baloni. Srbija nije mogla da se dogovori ni sa Crnom Gorom, niti sa drugim bivšim jugoslavenskim republikama i još manje ima izgleda da se postigne nekakav normalan, racionalan, ili bilo kakav sporazum o Kosovu.
Dragan Štavljanin: Ali da preciziramo, dakle, ukoliko ne bude dogovora 10. decembra, da li će kosovske institucije čekati, da vide da li imaju podršku pre svega SAD-a i dela evropskih zemalja ili će jednostvano, bez obzira, ići u varijantu jednostranog proglašenja nezavisnosti?
Škeljzen Malići: Većina, ozbiljnija struja je ipak u koordinaciji sa Zapadom, sa Sjedinjenim Državama, i ona uvek kaže da će na tu odluku proglašenja nezavisnosti, ići samo u dogovoru sa Zapadom. Ali ima i onih, poput premijera Čekua i još nekih drugih, koji ponekad kažu da će Kosovo ići ka nezavisnosti. Mislim da je ova prva varijanta verovatnija i da možda neće odmah sledećeg dana Kosovo da proglasi nezavisnost, ali će biti ozbiljne koordinacije sa Sjedinjenim Državama. Nju je najavio i Buš kad je bio posljednji put na Balkanu. U Sofiji i Tirani je pomenuo da Sjedinjene Države podržavaju nezavisnost Kosova - i mislim da će se to desiti. Da li će baš odmah posle 10. decembra ili za nekoliko nedelja ili meseci kasnije, to je irelevantno.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokoviću, vi ste nedavno naveli niz mera koje bi Srbija mogla da preduzme u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova uz priznanje zapadnih država, od slanja srpske armije na Kosovo, do blokade granice i trgovinskog embarga. Ako sam vas dobro citirao, šta ste pod tim mislili?
Dušan Proroković: Mislim da se radi o jako, jako lošoj interpretaciji nekih mojih stavova. Hajde da ostavimo po strani ta bezbednosna pitanja. Šta god da kažem, plašim se da će biti loše protumačeno. Ali, hajde da govorimo o trgovini. Shodno Rezoluciji 12 44 UNMIK je imao pravo da za entitet Kosova i Metohije potpisuje međunarodne sporazume u domenu trgovine. Ukoliko Skupština Kosova i Metohije proglasi nezavisnost, onda više nema UNMIK-a, niti tog organa međunarodne misije koji može prema Rezoluciji 12 44 da potpisuje međunarodne sporazume za entitet Kosova i Metohije i to znači da regionalni sporazum CEFTA ne važi za ovu teritoriju. Pošto mi u takvoj situaciji ne možemo priznati tu državu, onda ne možemo potpisivati ni bilateralne sporazume. Ne radi se ovde ni o kakvoj pretnji embargom, nego ne bismo imali pravni okvir za bilo kakvu trgovinu između subjekata sa Kosova i Metohija i sa teritorije centralne Srbije - i to će imati katastrofalan efekat. Mislim da to nije u interesu ni nama niti Albancima. Kada govorimo o 10. decembru kao nekom deadline, ja bih morao da podsetim da ne postoji niti jedan dokument koji govori o tome da se sve završava 10. decembra. Postoji samo saopštenje generalnog sekretara UN-a, gospodina Ban Ki-Moona, da će se posle 10. decembra izvršiti evaulacija, i nakon toga odlučivati šta dalje vezano za budući status Kosova i Metohije.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokviću, da li vlasti u Srbiji imaju već razrađeni rezervni scenario koje bi sve mere mogle, osim ove koju ste pomenuli, da preduzmu u slučaju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova?
Dušan Proroković: Kako će Beograd da reaguje u jednom takvom slučaju, nemam mandat da govorim o tome, niti želim da otkrivam naše pozicije, mada ja sam i dalje ubeđen da do nečega takvog jednostavno ne može doći.
Dragan Štavljanin: Prištinski list „Koha ditore“ piše da je dobio potvrdu, uprkos demantijima iz Beograda, da premijer Srbije navodno kod članica Evropske unije agituje za podelu Kosova – tačnije, da preko biznismena Vojina Lazarevića agituje za podelu Kosova. Dakle, nevezano da li je ta informacija tačna ili ne, ali činjenica je da poslednjih meseci ne samo u regionu nego čak i pojedini strani eksperti i političari smatraju da bi podela bila moguća opcija imajući u vidu da severni deo Kosova kosovske institucije, pa i međunarodne, ne kontrolišu i da bi to bila najbolja varijanta da se i Srbi delimično namire, a i da Albanci ispune u dobroj meri svoje težnje za nezavisnošću Kosova. Na zvaničnom nivou, naravno, obe strane negiraju tu varijantu. Gospodine Malići, da li vi mislite da bi podela Kosova u bilo kojoj varijanti bila neko realistično rešenje?
Škeljzen Malići: Mislim da nije realistično rešenje i nije ni u skladu sa principima kojima se rukovodi međunarodna zajednica u rešavanju ovog problema. Znači, ona tri poznata principa koja su pre dve godine formulisana isključuju mogućnost da se podeli Kosovo, zatim da se pridruži bilo kojoj susednoj zemlji - tu se misli na ujedinjenje s Albanijom, i isključuju mogućnost da se vratimo nazad - to znači da opet idemo u nekakav status unutar Srbije. Ne vidim da se o tome uopšte na neki način pregovara ni javno, a ni tajno, tako da bih ja to isključio, naročito u ovom preiodu do decembra kada, zapravo, još uvek je u igri i Ahtisarijev plan. Ja se uopšte ne slažem sa tim što je rekao sagovornik - da je taj plan mrtav. Ja mislim da on nema alternative, da je suština predloga onoga što se tamo nudi srpskoj zajednici na Kosovu vrlo pozitivna. I može se razgovarati još o nekim detaljima da se popravi to onim amandanima koje je pomenuo, samo ako bi Srbija onda prihvatila to da Kosovo ide ka nezavisnosti.
Dušan Proroković: Prvo, ta informacija koju je „Koha ditore“ objavila je neopevana glupost koje nema nikakvo utemeljenje. A drugo, Srbija ne može da se deli. Kosovo i Metohija je po Rezoluciji 12 44 sastavni deo Srbije. Mi možemo govoriti o stepenu autonomije koji ćemo dati Albancima, pravu na samostalno predstavljanje u nekim institucijama, o korišćenju resursa, kako će oni urediti sami svoj život, kako će potpuno autonomno u odnosu na Beograd donositi odluke, ali ne možemo govoriti o menjanju granice. Ako se spomenu tri principa Kontakt grupe, onda se moraju spomenuti i Povelja UN-a i završni Helsinški akt, završni principi Banditerove komisije kojom je praktično počeo raspad bivše SFR Jugoslavije. Osnovni Banditerov pristup jeste da su republičke granice, granice republika koje su postojale u okviru SFRJ, nepromenjive. Ne može međunarodno pravo da se poštuje na parče. Nema razloga da mi govorimo o blokadi Srbije bilo čega prema Kosovu i Metohiji jer nam to nije u interesu, niti o blokadi pregovaračkog procesa.
Dragan Štavljanin: Pojedini zvaničnici u Srbiji upozoravaju da ukoliko Kosovo postane nezavisno, Srbija može da okrene leđa Evropi. Tako je premijer Koštunica predložio nedavno da u slučaju unilateralno proglašene nezavisnosti Kosova i ako je priznaju neke članice NATO-a Srbija ne uđe u Severno-atlantsku alijansu. Da li na Kosovu, gospodine Malići, uzimaju u obzir razvoj događaja u Srbiji tako da bi iako dobiju nezavisnot to bila neka vrsta Pirove pobede jer bi u susedstvu Kosovo imalo veliku, van evroatlantskih tokova, i prema Kosovu, moglo bi se reći, neprijateljski nastrojenu Srbiju?
Škeljzen Malići: Kosovska delegacija je sad išla na nastavak pregovora sa jednim futurističkim predlogom o dobrosusedskim odnosima sa Srbijom u budućnosti. Znači, Kosovo na neki način nudi dobrosusedske odnose i zainteresovano je da ima dobre odnose sa srpskom manjinom, da ispuni sve ove zahteve koje je međunarodna zajednica zapisala u Ahtisarijev plan...
Dragan Štavljanin: Izvinjavam se, ali ako recimo dođe do situacije u kojoj Kosovo postane nezavisno na način da to nije verifikovano u Savetu bezbednosti i u Srbiji dođu na vlast snage koje su protiv kako članstva u NATO-u tako i u Evropskoj uniji, okrenu se, kako se to obično kaže, ka Istoku, tada bi ta politika prema Kosovu bila mnogo oštrija i odlučnija i na neki način, moglo bi se reći, čak i neprijateljska. Da li bi Kosovo na taj način imalo mnogo koristi od takve vrste nezavisnosti?
Škeljzen Malići: Zašto bi bila ta nezavisnost, kako ste rekli, nekorisna, ako bi onda samo granica sa Srbijom bila zatvorena? Kosovo se ne graniči samo sa Srbijom, tako da Srbija ne može od Kosova da napravi bilo kakvu enklavu. Imaju izlazi prema Evropi i preko Makedonije i preko Albanije i preko Crne Gore. Mislim - nije kraj sveta. Tad će biti više problem za Srbiju nego za Kosovo, jer Kosovo neće ostati nezavisno u smislu Severnog Kipra koji priznaje samo Turska. Ako Kosovo postane nezavisno, odmah će ga priličan broj zemalja priznati.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokoviću, kao što sam već pomenuo, predsednik vaše stranke i premijer Koštunica je predložio da u slučaju unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova Srbija ne uđe u NATO nego da ostane u Partnerstvu za mir. Da li je stav gospodina Koštunice zapravo samo pregovarački manevar ili je to suštinsko opredeljenje vaše stranke u varijanti nezavisnosti Kosova po principu jednostranog proglašenja?
Dušan Proroković: Ja moram da istaknem da sam lično protivnik ulaska Srbije u NATO. Mislim da je dovoljna mera ulazak Srbije u Partnerstvo za mir. O tome da li će Srbija ući u NATO ili ne, naravno da će se odlučivati pre svega na referendumu na kojem moraju da se izjasne naši građani.
Dragan Štavljanin: Ali činjenica je da je ta ideja o neulasku u NATO pominjana tek nedavno, u jednom kontekstu kada se sve više nagoveštava mogućnost da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost, da bi neke zapadne zemlje mogle da je priznaju, pa su to mnogi proglasili kao taktički potez. Recimo, kada je prošle godine Srbija primljena u program Partnerstvo za mir, uopšte se nije pominjala ta opcija da eventualno ne ulazi u NATO.
Dušan Proroković: Znate kako, to se spominjalo često i tokom skupštinskih zasedanja i naših internih rasprava u stranci. Ponavljam, sa moje strane nema nikakvih taktičkih razloga. Postoji jedan principijelan stav za koji se zalažem već duže godina. Ja mislim da strateški cilj Srbije jeste ulazak u Evropsku uniju, da jesu dalje evropske integracije. I pitanje rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije jeste pitanje evropskih pricipa. Evropska unija se u svom osnivačkom aktu upravo poziva na Povelju UN-a koja garantuje teritorijalni integritet svih država članica i ja ne vidim kako bi mogla Evropske unije da jednostrano prizna Kosovo i Metohiju, jer je to duboko u neskladu sa osnivačkim aktom same Evropske unije.
Škeljzen Malići: I intervencija na Kosovu je izvršena na osnovu Povelje UN-a. Treba malo bolje da vidite član koji omogućava humanitarnu intervenciju. Znači, nije tu NATO došao proizvoljno, nego je Srbija kažnjena zbog represivne, agresivne politike prema svojim građanima. I to je isto deo međunarodnog prava, novi instrument u međunarodnom pravu - da zemlje koje ne poštuju svoje građane mogu da izgube deo teritorije, i to se faktički i desilo.
Dušan Proroković: Ja moram da vas podsetim da humanitarna intervencija nije usledila na osnovu tog člana Povelje UN-a nego jednostrane odluke NATO-a. I u tom slučaju je drastično prekršeno međunarodno pravo.
Dragan Štavljanin: Vlasti u Srbiji su pozvale kosovske Srbe da ne učestvuju na predstojećim izborima u novembru. Istovremeno, ministar Slobodan Samardžić predlaže, odnosno smatra da lokalni izbori u većinskim srpskim opštinama na Kosovu treba da se organizuju u isto vreme kada i u Srbiji. Dakle, reč je o paralelnim izborima. Gospodine Malići, kakav je vaš stav o pozivu vlasti iz Beograda Srbima da ne učestvuju na izborima, a i o ideji da se održe paralelni izbori?
Škeljzen Malići: To je nastavak pogrešne politike instruiranja kosovskih Srba protiv toga da uspostave normalne odnose u okviru Kosova. Oni će svakako tu živeti. Ako žele da žive, oni treba da učestvuju u kosovskim institucijama. U svakom rešenju kosovski Srbi treba da budu deo kosovskog parlamenta i da učestvuju u političkog života ovde. Beograd vodi sada, kao što je manipulisao i sa Srbima u krajinama i u Bosni, istu politiku i ona će se katastrofalno odraziti baš po kosovske Srbe.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokoviću, šta bi praktično bila svrha paralelnih izbora na Kosovu?
Dušan Proroković: Ja sam bio jedan od zagovornika izlaska Srba na izbore 2001. godine, aktivno sam učestvovao u predizbornoj kampanji tadašnje Koalicije „Povratak“, imali smo izlaznost preko 70 posto - i umesto ostvarivanja standarda, bezbednijeg i sigurnijeg života na Kosovu i Metohiji, mi smo dobili 17. mart 2004. godine. Da li je potrebno reći da danas postoji, prema informacijama UNMIK-a, 57 lokacija na teritoriji Kosova i Metohije na kojima se nalaze potencijalne masovne grobnice, a da se vrše nikakve ekshumacije zato što ne postoji politička volja? Da li je potrebno reći da od preko 3.000 tužbi koje su Srbi sa Kosova i Metohije podneli UNMIK pravosuđu zbog uzurpacije imovine, paljenja i rušenja imovine 17. marta 2004., samo sedam je otpočelo sa nekakvim procesuiranjem. Da li treba reći da u nekim enklavama Srbi imaju radijus kretanja svega od nekoliko kilometara, ili da se svega sedam posto interno raseljenih lica vratilo na Kosovo i Metohiju? Sve su to argumenti koji ne govore u prilog izlaska na izbore. Ja se još od ranije zalažem kod međunarodnih zvaničnika da mi organizujemo nekakvu vrstu srpskih izbora na Kosovu i Metohiji upravo da bismo saznali ko su njihovi legitimni predstavnici jer smo do sada imali strašne manipulacije. Imali smo situaciju da srpski etnički korpus predstavljaju ljudi koji su dobili 200 ili 300 glasova, što je nedopustivo.
Dragan Štavljanin: Imajući u vidu situaciju u kojoj je, da pojednostavim, sve manje od nezavisnosti za Albance gubitak i, s druge strane, za Srbiju je gubitak svaka vrsta nezavisnosti Kosova, da li je moguće dogovor, odnosno sporazum kojim bi obe strane bile zadovoljne, tako da se nijedna ne oseća niti aposlutnim pobednikom niti gubitnikom, jer jedino takvo rešenje može biti održivo na duže staze?
Škeljzen Malići: Može biti samo nekakvo nametnuto rešenje koje će onda na neki način da preseče stvar, ovaj Gordijev čvor. Kako će ono izgledati, sad ne mogu da zamislim, ali više verujem da će se Ahtisarijev plan da se realizuje sa nekim, možda, modifikacijama, ili sa nekavim odlaganjima.
Dušan Proroković: Dogovor mora biti moguć. Direktni razgovor i srpsko - albanski dogovor nema nikakvu alternativu. Ja ne shvatam zašto albanska strana beži od direktnih razgovora sa Srbijom, čega se to toliko plaši i zašto preovlađuje jedna vrsta kukavičluka. Što pre zajedno sednemo za sto, pre ćemo doći do rešenja.
Dragan Štavljanin: Čega su spremne da se odreknu albanska i srpska strana da bi se postigao taj toliko željeni sporazum?
Škeljzen Malići: Mogla bi jedino da prihvati nekakvi kondicioniranje, da se vremenski uspostavi nekakav novi tampon – period, slično kako se to desilo sa Crnom Gorom, da se napravi nekakav dogovor da proglašenje nezavisnosti ide u nekim fazama, da se Kosovo, recimo, ne učlani odmah u Ujedinjene nacije nego za godinu, dve dana. Možda bi Rusija pristala na ovakav kompromis.
Dragan Štavljanin: Gospodine Prorokoviću, čega bi se srpska strana mogla sve odreći da bi se postiglo rešenje koje bi zadovoljilo obe strane i koje bi bilo održivo?
Dušan Proroković: Mi smo već izašli sa našim predlogom. Nažalost, nismo dobili odgovor s albanske strane. Ne mislim da je sve to idealno. Naravno da će Albanci imati puno zamerki na naše predloge, rešenja i upravo zbog toga prvo moramo da sednemo i da razgovaramo i sačekamo objašnjenje albanske strane šta je za nju prihvatljivo, a šta ne od onoga što smo ponudili od preko 300 stavki na koje gledamo kao na kompromisno rešenje.
