Dostupni linkovi

Ustavni sud politički nepristrasan?


Iako Ustavni sud kontroliše sve nivoe vlasti i štiti ustavni poredak političkoj eliti izgleda kao da se ne žuri da omogući rad ove institucije. U međuvremenu teško je proceniti koliko toga čeka na rad ovog suda. Zoran Ivošević, profesor na Pravnom fakultetu univerziteta Union navodi samo neke od primera:

“Potpuno je izvesno da bi građani tražili zaštitu i od Ustavnog suda ukoliko nisu mogli da ostvare svoja prava pred redovnim sudovima i ukoliko nisu postojala pravna sredstva da ih ostvare. S druge strane, Ustavni sud ima pravo da ocenjuje ustavnost zakona pre nego što stupi na snagu, a verovatno je takvih prilika bilo. Ustavni sud nije rešio ni predmete koji su se kod njega već našli. Na primer, Zakon o radu – sećate se da je šef države pokrenuo postupak ustavnosti celog tog zakona.”

Iako je zbog važnosti Ustavnog suda, Ustavnim zakonom predviđeno njegovo ustanovljenje na prvoj sednici parlamenta konstituisanog nakon donošenja novog Ustava, za poslanike su bile važnije neke druge teme. Poput, recimo Zakona o državljanstvima kojima bi se nakon osamostaljenja Crne Gore njenim građanima koji žive u Srbiji, omogućilo dobijanje srpskog državljanstva. Dosadašnje konsultacije parlamentarnih stranaka oko predloga skupštine kandidata za sudije propale su, a o postojanju problema govori izjava predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića da će se ukoliko ne bude postignut dogovor ići na drugačiji vid donošenja odluka:

“Bilo bi idealno i bio bih jako zadovoljan ukoliko bi se poslaničke grupe dogovorile i stale na deset imena od kojih bi predsednik trebao da izabere pet. To bi bio jedan novi pomak i pokazatelj , možda, nekih novih odnosa koji vladaju u Skupštini Srbije – da li smo spremni na to videćemo.”

A ta dosadašnja nespremnost da se formira Ustavni sud našla je mesto i u izveštaju izvestioca Saveta Evrope za Srbiju Jelka Kacina, koji je upozorio da zbog toga u Srbiji nema garanta zaštite ustavnih i ljudskih prava. Svoju listu kandidata za članove Ustavnog suda predao je jedino predsednik države. No, ipak u iščekivanju spremnosti i dogovora parlamentarnih stranaka ima mišljenja da bi Ustavni sud mogao da donosi odluke i u postojećem, okrnjenom sastavu. Tako da su razlozi za nefunkcionisanje ovog suda za Zorana Ivoševića, koji je i nekadašnji sudija Vrhovnog suda, i politički i profesionlani:

“Dvojica sudija su bili stava da sud ne može da radi a četvoro stava da može da radi. Sada nailazimo na taj novi problem – došlo je do nekog nesporazuma među političkim strankama jer one verovatno imaju tu ideju da iskoriste trenutnu priliku i da tamo instaliraju ljude koji su simpatizeri određenih partija.”

Jedan od te dvojice sudija Svetozar Čiplić, pak, kaže da bi sudije, da su radili prekršili novi Ustav, koji predviđa suđenje sa najmanje osam a ne sešt sudija i da je jedino rešenje bilo izmena Ustavnog zakona. Zoran Ivošević, međutim, kaže da
u Ustavnom zakonu piše da svi državni organi koji su funkcionisali u Srbiji za vreme postojanja državne zajednice sa Crnom Gorom nastavljaju da rade. I da je na taj način nastavio da radi Vrhovni sud, čiju nadležnost novi Ustav proširuje i menja naziv u Vrhovni kasacioni sud. Osim toga Ivošević upozorava da i novi Ustavni sud neće biti kompletan:

“Zato što predsednik republike predlaže deset, Skupština deset a kao treća strana predlog utvrđuje Visoki savet sudstva zajedno sa Savetom javnih tužilaca – a ti organi ne postoje.”

Način i problemi oko konstituisanja Ustavnog suda za Biljanu Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava govore da taj sud i kad se formira neće moći da bude efikasan i politički nepristrasan:

“Dosadašnji rad ustavnog sudstva, govorim samo o periodu posle 5. oktobra, pokazao je da će nama trebati jako mnogo vremena dok se ne ustanovi Ustavni sud sa svim onim ovlašćenjima koje ima po Ustavu. Sud koji će moći da odlučuje o najbitnijim pitanjima za funkcionisanje sistema - ustavnosti ili neustavnosti pojedinih akata, zakona i ustavnih žalbi za pojedinačno kršenje ljudskih prava ako nema drugog pravnog sredstva. To će biti neka vrsta testa demokratičnosti kod nas.”
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG