Dostupni linkovi

Organizovani kriminal ima političku zaštitu


U okviru ciklusa intervjua «Crna Gora i region», sa profesorom doktorom Dobrivojem Radovanovićem, kriminologom iz Beograda, razgovarali smo o uticaju političkih prilika ka saradnju crnogorske i srpske policije.


RSE:
Gospodine Radovanoviću, u kolikoj mjeri su strukture organizovanog kriminala na teritoriji Srbije i Crne Gore ostale povezane, to jest, da li bolje sarađuju nego policija, s obzirom da o aktuelnom hapšenju crnogorskog građanina Antona Stanaja, koga srpska policija sumnjiči kao vođu duvanske švercerske grupe, crnogorska policja nije imala nikakvih informacija?

RADOVANOVIĆ: Teorijski gledano, organizovani kriminal sarađuje među sobom mnogo bolje od svih mogućih saradnji državnih organa. Tako je i ovde. Organizovani kriminal Srba, Muslimana i Hrvata za vreme rata je funkcionisao fantastično dobro. Ne znam da li je slušaocima poznato da su jedni drugima rentirali oružje za borbu protiv treće strane. I dan danas organizovani kriminal Srbije jako dobro sarađuje sa organizovanim kriminalom Crne Gore, organizovanim kriminalom Hrvatske naročito, a onda i narko bande sa Bugarima i sa Makedoncima. Za razliku od njih policja se ne može pohvaliti time, iako na nekim zvaničnim nivoima postoje potpisivanja deklaracija, protokola, dogovora, postoje i javne izjave o širenju te saradnje, ali kada su konkretne stvari u pitanju to ide značajno drugačije. Nije samo slučaj Stanaj pokazatelj toga, nego imamo i drugih pokazatelja. Verovatno da se radi i o pomalo političkoj zaštiti ovih ljudi koji su sada hapšeni od strane nekih policajaca iz pojedinih zemalja, ali činjenica da policija Crne Gore nije znala za akciju srpske policije zaista je za zabrinjavanje.

RSE: Imaju li političke prilike na relaciji Podgorica Beograd uticaj i na saradnju policija čak i kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala koji je i u Srbiji i u Crnoj Gori problem?

RADOVANOVIĆ: Organizovani kriminal ima političku zaštitu po prirodi stvari, čim ima zaštitu države ili državnih organa ima i političku, jer ne bi državni organi mogli biti u sprezi sa njim, a da nema političke saglasnosti za to. Ono što ljude koji analiziraju ili prate organizovani kriminal naročito zabrinjava to je mogućnost političke zaštite i u današnje vreme. Kao da postoji neki prećutni dogovor političkih partija da jedni drugima ne smetaju, da jedni druge ne gone, ne istažuju, te tako mega političke afere ili događaji koji izazivaju sumnju da su deo organizovanog kriminala recimo u korupcionaškoj aferi ili u privatizaciji ostaju neotvorene, nealalizirane ili nisu predmet gonjenja.

RSE: Srbiju, Crnu Goru i šverc duvana je prije par mjeseci povezao i slučaj Stanka Subotića. Šta je suština tog slučaja u kome je Subotić u Srbiji lice sa potjernice, a u Crnoj Gori poslovan čovjek sa jakim političkim vezama?

RADOVANOVIĆ: To je jedan primer o kome sam pokušao malo pre da govorim na malo uopšteniji način. Ako imate jednoga uglednog vođu nekih ilegalnih poslova, doduše, to je pod sumnjom i ne možemo još govoriti da je to apsolutno dokazano, ali pretpostavimo da se radi o nečemu što će se dobro dokazati, pa tako imate jednog uglednog vođu podzemlja, pri tom čoveka koji je osumnjičen za rad u više država i jedna ga država štiti, on čak postaje saradnik na nekim humanitarnim akcijama, postaje poslovni partner u nekim poslovima sa ljudima koji su bliski vlasti ili čak sa ljudima iz same vlasti, a druga ga država krivično goni, odnosno postoje poternice za njim, onda je jasno da nešto jako, jako smrdi u celom tom odnosu između policija dve zemlje u odnosu politike dve zemlje ili možda u nekim odnosima u samim državnim vrhovima. Prosto je neverovatno da se recimo takvi ljudi kao što su Subotić, pa zatim Stanaj, pa zatim mnogi drugi slučajevi koji će isplivati u bliskoj budućnosti na scenu, ne gone od strane jedne države, nego se u jednoj državi mirno šetaju, mirno žive i rade svoje poslove, a u drugoj državi se traže da budu na poternicama.

RSE: Koliko generalno i u Crnoj Gori i u Srbiji krupni kapitalisti koji su najčešće nelegalno i uz pomoć vlasti stekli enormno bogatstvo danas kontrolišu te iste vlasti, ko koga kontroliše?

RADOVANOVIĆ: U periodu liberalnog kapitalizma to je skoro normalna pojava, zgrtanje na brzinu ogromnih količina zarađenih para koje su ilegalne, koje su prljave. Te pare se peru različitim načinima, između ostalog, privatizacijom i ulaganjem u neke legalne projekte, ali je činjenica da su to ljudi koji su zaradili taj imetak na nelegalne načine, pljačkanjem, krađom i sad je pitanje šta sa tim kapitalom. Nijedana država ne može da izađe na kraj da kontroliše kretanje tog kapitala i on će za kraće ili duže vreme biti opran. Budući da će on biti plasiran u kupovinu nekih preduzeća mi ćemo vrlo brzo imati situaciju da taj mafijaški kapital kontroliše privredu. A ako dođe kapital velikih mafija, kao što je recimo ruska, a postoji značajno indicija da će on doći u Srbiju, onda ćemo imati situciju da taj krupni mafijaški kapital Rusije kontroliše ekonomiju Srbije. Od kontrole ekonomije, privrede do kontrole političkih prilika nije daleko.Svaki organizovani kriminal ima tendenciju da se širi u političke sfere i da određuje političke norme i zakone.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG