Dostupni linkovi

Svađalačka politika Koštunicine vlade


Odluka Skupštine Srbije da izmijeni Zakon o državljanstvu i time bez sporazuma sa Crnom Gorom pokuša da uredi oblast sticanja dvojnog državljanstva, slučaj Filaret, izjava savjetnika srpskog premijera da je Crna Gora kvazi država, proteklih su dana potresle ionako zategnute odnose Crna Gora i Srbije. Funkcioner Liberalnodemokratske partije Vesna Pešić kaže da odnos Srbije prema Crnoj Gori treba posmatrati u kontekstu opšte svađalačke politike prema svijetu koju vodi Vlada Vojislava Koštunice.


RSE: Gospođo Pešić, Vaša stranka se u Skupštini Srbije usprotivila usvajanju zakona kojim se tretira dobijanje srpskog državljanstva za crnogorske državljane. Da li činjenica da se ovo pitanje pokušava riješiti bez prethodnog sporazuma sa Podgoricom šalje i jednu širu političku poruku?

PEŠIĆ:
Naša glavan poruka o promeni Zakona o državljanstvu je bila ta, ne da se mi protivimo što će crnogorski državljani koji su imali boravak u Srbiji 3. juna 2006. godine da dobiju po skraćenom postupku državljanstvo, problem je u tome što se ne traži reciprocitet. Poenta je bila u tome da bi bilo dobro da smo napravili jedan dogovor, jednom konvencijom sa Crnom Gorom se dogovorili kako će biti davano državljanstvo Srbije i Crne Gore, tako da se zaista može uspostaviti i određeni reciprocitet. Jer koliko smo mi čuli i koliko mi znamo biće veoma restriktivno da se dobije crnogorsko državljanstvo, tako da smo mislili da je bolje bilo da su se dve države dogovorile oko državljanstva, pa da onda idemo na izmene ovog zakona i da to bude u nekakvoj saglasnosti. To nije išlo tim putem zato što odavde još uvek imate kroz pola usta komunikaciju sa Crnom Gorom, zato što se želi preduhitriti ona druga strana, mada moram da dodam da je ova promena takođe bila u vezi s tim što su neki visoki funkcioneri, kako i možda sam ministar Jočić, ministar policije, da i on možda ima crnogorsko državljanstvo, a nema srpsko. Tako da su oni hteli tom brzinom i da pokriju neke funkcionerske položaje.

RSE: Ovih dana imali smo i čitav niz diplomatskih incidenata od Simićeve izjave o kvazi državi do Ilićevog nedolaska na već zakazane razgovore u Podgoricu, kako komentarišete to zaoštravanje, radikalizaciju odnosa nakon praktično jednogodišnjeg perioda mirovanja u kome istina nije bilo neke velike saradnje, ali nije bilo ni incidenata?

PEŠIĆ: Ja bih očekivala da naši odnosi budu idealni jer zaista, mi smo dve bliske republike, nismo imali nikakve ratove, nismo imali nekakve suštinske nesporazume. Znači, to su mogli biti odnosi dogovaranja, partnerstva i zajedničkog delovanja, da poslužimo kao nekakav primer u regionu kako treba dobro sarađivati. Međutim, ne samo što se ne ide ka toj jednoj dobroj saradnji sa Crnom Gorom, nego se izazivaju i sukobi tamo gde iz čovek najmanje očekuje. Nikakvog razloga nema da naši visoki funkcioneri, savetnici premijera vređaju Crnu Goru i kažu da je ona katastrofalna država ili da je kvazi država, da je lopovska država i tako dalje. To je jedno arogantno, jedno netaktično ponašanje, a ja to gledam u sklopu celokupnog našeg sukobljavanja koje danas vidimo. Mi se sukobljavamo i sa evroatlantskim integracijama, mi vodimo jednu ponovo izolacionu, jednu konfliktnu politiku. Naša vlast sa Koštunicom pokušava da Srbiju odvuče od zapadnih integracija, liberalnih vrednosti, tržišne ekonomije i da nas odvede u neke nove saveze koje formira predsednik Putin, da Srbija ode potpuno od evropskih integracija gde su svi naši susedi, da mi idemo u neku pravoslavnu alijansu koja se tu priprema. To je suština stvari i onda se sukobljavamo i tu i pokušavamo da izazovemo sukobe i da damo utisak da smo mi jedan nakostrešeni jež i da se ponovo vraćamo na jednu politiku sukobljavanja.

RSE: To praktično znači da bi odnosi sa Crnom Gorom mogli biti kolateralna šteta i nekih unutrašnjih odnosa u samoj Srbiji, s obzirom da vidimo razliku između ponašanja Demokratska stranke i Demokratske stranke Srbije od samog početka, od referenduma na ovamo, vide se ipak neke dvije različite politike prema Crnoj Gori?

PEŠIĆ:
Tu ste u pravu. Ova Vlada je sklepana, ona je nastala na osnovu ucena, tu je jedna stranka koja kao pojedinačna stranka nije dobija više od 11% u biračkom telu, a preuzela je premijersko mesto i naravno da taj mali broj glasova koje je dobila Koštunicina stranka stvara jednu tenziju iznutra, a naročito sad u toj koaliciji, ali mi kao Liberalno-demokratska partija imamo dosta kritika na popuštanje Borisa Tadića, počevši od Ustava koji je donet bez ijednog sata javne rasprave i gde je mogao da izađe Toma Nikolić i kaže šta je sve ugradila Srpska Radikalna Stranka u Ustav, ali Boris Tadić nije mogao da kaže ništa šta je on ugradio u taj Ustav. Kada govorite o Vladi ipak je Koštunica taj koji donosi odluke. A Demokratska Stranka izađe posle toga i Đelić se izvinjava. Izvinite, ali to nije odluka Vlade. On je mogao da se izvini kao Božidar Đelić i ja mogu da vam se izvinim kao Vesna Pešić, ali izvinjenje i odnos sa Crnom Gorom ide kao odluka Vlade, pa onda jedan ministar izađe pa se izvinjava, drugi ministar izađe i kaže da se ne izvinjava, na šta to liči. Sva ta pitanja moraju da prođu Vladu. I tako da mi sada u Srbiji ne znamo šta je naš stav Vlade, šta je zvaničan stav, a što su stavovi pojedinih ministara i u ime čega i koga oni uopšte zastupaju.

RSE: Kako kao neko ko je bio u diplomatiji komentarišete tu činjenicu da Srbija do dana današnjeg nije postavila ambasadora u Crnoj Gori?

PEŠIĆ: U prvom trenutku ja mislim da se nije razmišljalo da se pošalje ambasador normanom brzinom u Crnu Goru posle njene nazavisnosti zato što su ovde neke veoma velike i jake partije, kao što i je bila i Demokratska Stranka, bile za opstanak Srbije i Crne Gore, a naročito radikali i Koštunicina stranka smatraju takvu odluku antisrpskim interesom i onda to izgleda kao zatezanje odnosa da se u Crnu Goru ne pošalje ambasador. Verujte mi, mislim da veoma mnogo uticaja ima upravo ovaj razdor u koaliciji jer znam da je jedan od predloga bio za ambasadora u Crnoj Gori Zoran Lutovac, međutim, ni on sam ne zna kada će se to dogoditi. Tako da je nešto deo ovoga što smo govorili oko odnosa Srbije prema Crnoj Gori, a jedan deo je „rastimovanog orkestra“ gde mi ne znano ni ko pije ni ko plaća.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG