Dostupni linkovi

Da li će izbori čekati odluku o Kosovu?


Iako nema zvaničnih potvrda da se među partnerima u srpskoj vlasti vode pregovori o tome kada će biti održani izbori, iz javnih nastupa zvaničnika može se zaključiti da obe strane još uvek čvrsto stoje na početnim pozicijama. Stav da predsednika Srbije ne treba birati u momentu dok se rešava budućnost Kosova, pre svega u svetlu opasnosti da nezavisnost južne pokrajine bude jednostrano prihvaćena od strane nekih ključnih međunarodnih faktora, formulisao je šef policije Dragan Jočić. Ovaj ministar iz redova Koštuničine Demokratske stranke Srbije kaže:


„Dok traje operacija ne ide se na igranku – to je odgovor. Kad rešimo fundamentalna državna i nacionalna pitanja onda idu na izbore. Ovo je period kad još važi legimitet izabranih državnih organa.“


Demokratska stranka se, s druge strane, zalaže da termini održavanja predsedničkih i lokalnih izbora budu razdvojeni, kako bi Srbija već ove jeseni dobila novog predsednika. Ministar za državnu upravu Milan Marković:


„Ustavni zakon je potpuno jasan, izbori se moraju održati i ne postoji nikakvo opravdanje da se, po ne znam kakvim izgovorom, suspenduje naš ustavni poredak. Mi u ministarstvu smatramo da je napokon došlo vreme da lokalne izbore odvojimo od te političke utakmice stranaka i da moramo da dobijemo kvalitetne lokalne političare. Ukoliko izbori idu zajedno svi će da se kriju iza svog lidera.“


Ustavnim zakonom za sprovođenje ustava je propisano da izbori za predsednika Srbije budu raspisani, ali ne i održani, do kraja ove kalendarske godine, precizira doskorašnji predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić:


„S obzirom da prema važećim zakonima, verovatno i prema budućim, između dana raspisivanja i dana održavanja izbora ne može proći manje od 30 dana niti više od 90 dana. Sasvim je legalno i u skladu sa ustavnim zakonom da se izbori održe iduće godine ali u rasponu od najduže 90 dana od 31. decembra, ako bi tada bili raspisani izbori za predsednika.“

RSE: Ustav, znači, ne predviđa nikakve vanredne uslove, poput konkretnog kosovskog problema, koji bi mogli da odlože te rokove?

„To nema nikakve veze sa ustavnog stanovišta – ima sa političkog. Ustavni zakon niti ustav to ne regulišu, ali ustavni zakon, kao što rekoh, nalaže da se najkasnije do 31. decembra ove godine raspišu predsednički izbori. Samo kosovsko pitanje je čisto političko pitanje i s obzirom na njegov ogroman politički značaj za državu Srbiju logično je što se oko toga vode ili najavljuju pregovori kao o razlogu za kasnije održavanje izbora. Kada bude rešeno pitanje Kosova, njegovog statusa, kako se ne bi usred završne faze rešavanja o Kosovu glavne političke stranke, koje imaju jedinstvene stavove o Kosovu, gložile oko raznih pitanja, kao što to obično kod nas biva.“


U javnosti se može čuti da je ključni razlog zbog kojeg demokrate insistiraju na izborima ove jeseni – strah od toga da bi po Srbiju moguće nepovoljno kosovsko rešenje krajem godine umanjilo šanse Borisa Tadića da osvoji novi predsednički mandat. Politički analitičar Zoran Stoiljković smatra da je ovaj argument precenjen, ali da ipak ne isključuje veće šanse kandidata radikala:

“To je nešto što jeste neka vrsta dvoseklog mača nad dogovorom između stranaka vlasti ali onda u drugom krugu ostaje razmišljanje ko ima kandidata koji može odneti pobedu. To će na neki način staviti i druge stranke vlasti, pre svega DSS, u dilemu da li da to podrži, da ide na svog kandidata ili da u ključnom trenutku menja svoju ukupnu orijentaciju, pa i ono što jeste ključna orijentacija Srbije ka evropskim integracijama.Ukoliko se ne podrži zajednički kandidat i tu bude osporavanja to je jasan signal da nema dogovora u strankama Vlade. Mislim da taj rizik, u ovoj situaciji, neće prihvatiti nijedna od stranaka vlasti.“

Drugačijeg mišljenja je profesor Ljubiša Rajić koji u potezanju kosovskog pitanja kao argumenta za odlaganje izbora u Srbiji, vidi jasan signal da se deo vladajuće koalicije oko premijera Koštunice približava srpskim radikalima:

“Naš uobičajeni postupak nepoštovanja zakona koji se ovaj put koristi za politički obračun između DSS i dela narodnjačke koalicije s jedne strane i svih drugih demokratskih stranaka sa druge strane. To je verovatno pokušaj da se, na neki način, približe DSS i SRS kao eventualni budući koalicioni partneri u Vladi. Vrlo je karakteristično u ovoj priči da svi izbegavaju da odgovore na pitanje – a šta ako Kosovo ostane u Srbiji, odnosno ako ga dobijemo sutra pre podne šta ćemo raditi sutra popodne. Mislim da je to velika unutar politička stvar i da sve manje ima veze sa Kosovom. Vidi se i po tome što se intezivno finansira onih dvadesetak hiljada ljudi, još od ’99.godine, koji su izbegli u Srbiju i žive od toga da su Srbi sa Kosova koji rade u nekoj državnoj instituciji, a da se sve manje podržavaju oni koji se nalaze unutar Kosova. Bojim se da je to jedna velika politička igra čiji cilj ima sve manje veze sa Kosovom.“
XS
SM
MD
LG