Dostupni linkovi

Ko ne želi u Evropu?


U Omladinskom kulturnom centru Abrašević iz Mostara smatraju da je djelovanje političara daleko od proevropskog. Husein Oručević:

„Lideri bh. politički pokušavaju na terenu da realiziraju svoje osobne, vlastite, geotiozirane, nacionalne, zatvorene politike, dok u njihovom rječniku figuriraju samo određene riječi koje se odnose na evropske vrijednosti i evropski pluralni prostor. Dakle, mi iz Omladinskog kulturnog centra Abrašević vrlo često govorimo o različitostima, različitostima koje su, ustvari, osnovne vrijednosti Evropske unije danas kada više od 20 država zajedno surađuju i kada se u Evropskom parlamentu govori na više od 20 jezika.“

Umjesto da građanima daju prave informacije o uslovima potrebnim za evropske integracije, političari nastoje dobiti poene i napraviti famu, kao što je to učinjeno i sa reformom policije, kaže Aleksandar Živanović iz Helsinškog parlamenta građana iz Banja Luke:

„Smatram da niko o tome ne može zauzeti bilo kakav racionalan stav, jer jednostavno ljudi nisu sigurni u čemu je sama suština reforme policije. Ono što svi znaju i kako se ona u javnosti predstavlja je zapravo pitanje svih pitanje - da li se radi o opstanku RS-a ili o jačanju i izgradnji BiH, i to je jedini parametar na osnovu kojeg javnost uopšte sudi sada trenutno o evropskim integracijama.“

Pitali smo i građane Banje Luke šta misle zašto Bosna i Hercegovina još nije pristupila evropskim integracijama:

„Mislim da još nismo po stepenu razvoja ekonomije i privrede ni dorasli čak da pristupimo Evropskoj uniji. A, ko je kriv? Vjerovatno onaj ko odlučuje u državi o svemu tome, tj. političari koji vode ovu državu.“
„Političari su dosta kumovali tome. Svako vuče na svoju stranu. Mislim da to nije u redu.“
„Nisu naši političari složni.“
„Možda ne želimo mi dovoljno da uđemo u Evropu. Možda ne žele oni. Možda treba puno reformi naših zakona da se usklade s evropskim zakonima.“

Slično misle i građani Sarajeva:

„Zato što je vode loši političari. Ne mogu se dogovoriti. Džaba, mi možemo imati izbore i sve, dok se ne dovedu pametni ljudi koji stvarno znaju koji su ciljevi i razlozi jedne državi - da ljudi bolje žive, da nas ovako ne šutaju i ne tražimo tolike vize.“

Kako je politika uveliko usporila evropski kurs, tako pojedine nevladine organizacije pokušavaju da implementiraju evropske standarde, bilo u oblasti ljudskih prava mladih ili nečem drugom. Naprimjer, u ACIPS-u, Asocijaciji za postdiplomske studije, najavljuju skori početak projekta kojim će pokušati deblokirati proces stabilizacije i pridruživanja Evropi. Predsjednik Asocijacije Ivan Barbalić kaže da cilj projekta upoznati građane sa prednostima evropskih integracija i animirati ih da vrše pritisak na lidere za njihovo ubrzavanje:

„Sad ulazimo u ugovorne odnose s Evropskom unijom, prema tome to zahtijeva viši nivo odgovornosti naših političara. Također, to znači da će Bosni i Hercegovini biti dostupna veća količina sredstava koja može biti uložena u izgradnju infrastrukture u zemlji, sređivanje politike u vezi poljoprivrede, koja je očito trenutno u krizi, i nizu drugih aktuelnih pitanja u zemlji.“

Aleksandar Živanović uvjeren je, ipak, da će politički lideri potpisati i sporazum o reformi policije, kao i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. No, problem je, ističe Živanović, što postoji opasnost da se to sve desi na uštrb građana:

„Pod kakvim uslovima ćemo mi tamo ući i da li političari koji nisu opredijeljeni za razvoj ove zemlje i za koje, pa možemo reći otvoreno, i nismo sigurni da li vole ovu zemlju, mogu zapravo zastupati nju u tim pregovorima i izvući iz pregovora s Evropskom unijom ono što bi za nju bilo korisno.“
XS
SM
MD
LG