Dostupni linkovi

Da li je Kosovo "crvena linija" za Moskvu?


Srbiji ne bi išlo u prilog da vojno interveniše na Kosovu, kaže za Radio Slobodna Evropa Mark Almond, profesor na Univerzitetu Oksford. Istovremeno, on smatra da izostavljanje članstva u NATO-u kao cilj Srbije jeste posledica dubokog nezadovoljstva u zemlji ovom organizacijom, što domaći političari, pre svega Koštunica, itekako koriste i za jačanje svoje pozicije.


RFE:
Jedan od funkcionera Koštuničine partije, Proroković naveo je niz mera koje bi Srbija mogla da preduzme u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova uz priznanje zapadnih država – od slanja srpske armije na Kosovo, do blokade granice i trgovinskog embarga. Da li je to realno.

ALMOND: Svaka vojna akcija Srbije mislim da bi bila pogrešna i besmislena, jer bi se sukobila sa NATO snagama. To bi istovremeno izazvalo nasilje na samom Kosovu protiv preostalih Srba. Moguće je naravno blokirati granicu između Srbije i Kosova i uvesti trgovinsku blokadu, ali je pitanje kakvog je obima robna razmena između njih. Problem kosovske ekonomije je što ona uglavnom zavisi od međunarodne pomoći kao i novca koji šalje velika albanska zajednica koja živi u inostranstvu, tako da nema velike trgovine koja bi bila blokirana.
Da se vratim na eventualnu vojnu intervenciju. U tom slučaju sukobi se mogu preliti i na Preševsku dolinu i Makedoniju. NATO je zabrinut zbog mogućeg sukoba niskog intenziteta na Kosovu i u susedstvu.

RFE : Nema sumnje da će međunarodna zajednica reagovati u slučaju vojne akcije Srbije. Međutim, šta bi Zapad uradio ukoliko Srbija blokira granicu sa Kosovom zatim uvede trgovinski embargo, imajući u vidu da se nalazi na veoma važnom međunarodnom koridoru.

ALMOND : Međunarodna zajednica bi svakako reagovala u slučaju takvog poteza Srbije. Možemo pretpostaviti da bi članice NATO, koje su istovremeno uglavnom i u Evropskoj Uniji pretrpele štetu jer deo trgovine između zapadnih i centralno evropskih zemalja sa Grčkom, sada i Bugarskom, ide preko Srbije. U slučaju trgovinskog rata i Srbija bi bila itekako pogođena.

RFE: Šef srpske diplomatije Jeremić prezentirao je u sredu u Briselu dokument o ciljevima zemlje u Programu partnerstvo za mir. Međutim, u njemu se ne pominje članstvo u NATO-u kao krajnji cilj.
Partija premijera Koštunice protivi se članstvu u Severnoatlantskoj alijansi ukoliko njene članice priznaju nezavisnost Kosova. Istovremeno se naglašava da je cilj Beograda prijem u Evropsku Uniju. U Briselu je upozoreno da nije moguće članstvo u Evropskoj Uniji ukoliko određena zemlja nije prethodno primljenja u NATO.

ALMOND: Sve bivše komunističke zemlje su pre prijema u Evropsku Uniju postale članice NATO-a, tako da je ova organizacija bila odskočna daska za dalje evroatlantske integracije. U svakom slučaju, s obzirom da je većina članica Severnoatlantske alijanse istovremeno i u Evropskoj Uniji, one bi blokirale ulazak Srbije u Uniju a da pre toga nije postala članica NATO-a.

RFE: Ali u ovom trenutku kako komentarišete činjenicu da nije pomenuto članstvo u NATO-u kao cilj. Kao manevar, pritisak na drugu stranu u pregovorima o statusu Kosova, ili posledicu raspoloženja u zemlji da se većinska populacija protivi tome.

ALMOND: Mislim da postoji veliko nezadovoljstvo u Srbiji NATO-om i Evropskom Unijom. To Koštunica itekako koristi. Ako analiziramo unutrašnju političku scenu, u slučaju raspada sadašnje vladajuće koalicije, Koštunici će biti mnogo jednostavnije da pronađe nove saveznike, kao što su radikali sa kojima je nakratko bio u koaliciji, nego Tadiću. Dakle, postoji većina protiv NATO-a u narodu, ali i među političkom elitom koje vešto koriste nezadovoljstvo građana da mnoga obećanja i sedam godina nakon pada Miloševića nisu ispunjena. Stanovništvo u mnogim delovima Srbije i dalje je veoma siromašno. Postoji snažno nezadovoljstvo Zapadom, koji po mišljenju mnogih u Srbiji, nije pomogao u očekivanoj meri nakon pada Miloševića.

RFE: Šef diplomatije Jeremić je rekao da Srbija nikada neće zaboraviti tragične događaje iz 1999. tokom NATO intervencije. On je inače član Tadićeve Demokratske partije koja je u velikoj meri prozapadno orijentisana.

ALMOND: Mnogi cinici su očekivali da će Tadićeva partija biti sklonija kompromisu sa NATO-om i Zapadom u celini. Ali u poslednje vreme najviše iznenađuje odlučnost sa kojom Tadić i njegovi saradnici odbacuju nezavisnost Kosova. Zato je Zapadu teško da pronađe rešenje, jer politička klasa u Srbiji nije podeljena oko ovog pitanja, kao što se možda očekivalo. Tu je naravno i uloga Rusije.

RFE: Kakva se generalno reakcija NATO može očekivati prema poslednjim potezima Srbije.

ALMOND: Delovanje NATO je u mnogo čemu ograničeno jer su SAD veoma angažovane u Avganistanu i Iraku i zato ne želi novi rat na Balkanu. S druge strane, u Severnoatlantskoj alijansi su itekako nezadovoljni što pitanje Kosova još nije rešeno. Da ste američki komandant u Bondstilu i vi biste imali razloga za dvostruku zabrinutost. Najpre, da zbog nepopustljivosti Srba dođete u sukob sa njima, a i da se ne ponovi pobuna Albanaca iz 2004. godine. U oba slučaja međunarodne snage bile bi razvučene, jer osim američkih i britanske trupe su angažovane na drugim frontovima. Čak i sukob nižeg intenziteta predstavljao bi problem za NATO u smislu slanja dodatnih trupa.

RFE: Poslednje zaoštravanje retorike Beograda usledilo je nakon izjave šefa ruske diplomatije Lavrova da su američki protivraketni štit i Kosovo "crvene linije" za Moskvu. Najpre, kako komentarišete njegov stav.

ALMOND: Rusija je veoma nezadovoljna zbog namere SAD da instalira antiraketni štit. Istovremeno, ovo pitanje kao i Kosovo za Moskvu ima i simbolično značenje. Ona se više ne oseća inferiornom u odnosu na Zapad kao 1991. godine. Postoji veoma snažno antizapadno osećanje i u narodu i među političarima. Takođe, ne treba zaboraviti da su u decembru parlamentarni a u martu predsednički izbori i igranje na kartu ruskog nacionalizma biće značajan element u kampanji. Jedan od kandidata za šefa države Sergej Ivanov veoma je kritičan prema NATO-u i politici Zapada prema Kosovu.

RFE: Govorili smo o poziciji Beograda oko NATO članstva. Da li je u interesu Rusije da Srbija ostane van Severnoatlantske alijanse i Evropske Unije.

ALMOND: Svakako je interes Rusije da Srbija ne uđe u NATO. Sve što može usporiti njegovu ekspanziju čak i u zonama koje nisu strateški u blizini ruskih granica u interesu je Kremlja. Kada je reč o članstvu u Evropskoj Uniji, to na neki način ide u prilog ruskom biznisu. Rusija ima značajne investicije na prostoru bivše Jugoslavije. Ona je zainteresovana da zemlje poput Srbije, Bosne i Hercegovine, postanu članice Evropske Unije jer se time otupljuje oštrica, odnosno negativni stav u Briselu prema Kremlju. To bi po proceni u Moskvi moglo dalje da vodi podrivanju jedinstva Evropske Unije i NATO-a. Uzmimo na primer sporazum koji je Mađarska potpisala sa Rusijom oko snabdevanja energijom koji je u suprotnosti sa planom Sarkozi-Merkel. Rusija generalno koristi svoje bogate energetske izvore kao polugu ulazeći na tržišta pre svega novih članica EU, da podrije jedinstvo 27-orke. Dakle, članstvo Srbije u Evropskoj Uniji išlo bi u prilog Rusiji ali ne i u NATO-u.

RFE : Kako komentarišete izjavu šefa francuske diplomatije Kušnera da članice EU moraju da očuvaju jedinstvo oko budućnosti Kosova u slučaju da propadnu sadašnji pregovori. Generalno, mnogi smatraju da je uloga EU ključna za rešavanje ovog pitanja, a ne SAD i Rusije.

ALMOND: Pitanje je da li Evropska Unija može biti jedinstvena. Grčka ne gleda blagonaklono na stvaranje još jedne albanske države. Slična je i pozicija Slovačke, Ruminije, Bugarske. Zato je lakše govoriti o jedinstvu Evropske Unije nego ga postići u stvarnosti. U slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti verovatno će se ponoviti situacija iz 1991. godine kada su Austrija i Nemačka najpre priznale nezavisnost Slovenije i Hrvatske a tek kasnije Francuska i Britanija. Sada bi verovatno Francuska bila među prvima, imajući u vidu poziciju šefa diplomatije Kušnera.

RFE: Ponovo o situaciji u Srbiji. Da li je ova retorika samo manevrisanje da bi se u pregovorima o Kosovu dobilo što više ili znak dubljih procesa da se Srbija udaljava od evropskog puta.

ALMOND: Pozicija Srbije o Kosovu je veoma čvrsta i rigidna. Ona je, kao što sam rekao, posledica i razočarenja odnosom Zapada, tako da nisam siguran da je u pitanju taktiziranje. Kao jedno od rešenja pominje se i podela Kosova. Međutim, neka mesta važna istorijski i kulturno, kao što su Peć i Dečani, ostala bi u delu koji bi pripao Albancima. Dakle, kompromis bi podrazumevao, tako da kažem "mini Vatikan status" za pojedina mesta. O tome se međutim još nije ozbiljno pregovaralo u smislu policijske zaštite, finansiranja. Ovaj ćorsokak je veoma opasan jer i beznačajni incident može izazvati nasilje i sukobe između Srba i Albanaca.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG