Dostupni linkovi

Hoće li se država odreći ulaska u NATO?


Demokratska stranka Srbije saopštila je da su počeli razgovori političkih partija o tome kako će se reagovati u slučaju da nezavisnost Kosova bude jednostrano proglašena. Branislav Ristivojević, portparol DSS-a, izjavio je danas da ta stranka – na čijem čelu je premijer Vojislav Koštunica, ima dva predloga: prvi - ako kosovski Albanci proglase nezavisnost, da je srpska skupština proglasi za ništavnu, dok je drugi da parlament donese odluku da Srbija ne može biti članica NATO-a, ako ta Alijansa podrži jednostranu nezavisnost:

„Smatramo da bi ovo bila politika koja bi uspela, da bismo jednu određenu vrstu preventivnog delovanja mogli da ostvarimo na SAD i one članice NATO pakta koje bi se eventualno usudile da priznaju nezavisnost KiM nakon takve odluke kosovskih Albanaca i njihovih privremenih institucija.“

Ovakva politika, zaključio je Ristivojević, bila bi izbalansirana i ne bi vodila Srbiju u izolaciju. Nakon ove najave, Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije i bivši savetnik predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića, odmah je upozorio da se Srbija nalazi u delikatnoj fazi pregovora i podsetio da su većina ključnih zemalja koje će donositi odluku o statusu Kosova – članice NATO-a:

“Mislim da bi bilo u direktnom interesu Srbije da se na najbolji mogući način, u diplomatskom smislu, odnosi prema svima čiji će glas imati presudan značaj u određivanju budućeg statusa. Bez podrške svih neće biti rešenja za budući status Kosova.”

Zvanična ideja da Srbija ne uđe u NATO u slučaju jednostane nezavisnosti Kosova je nova pa se zatečeni tim predlogom koalicioni parteri DSS-a, Demokratska stranka i G17 plus, nisu odmah najkonkretnije izjasnili. Jelena Marković, portparol Demokratske stranke, rekla je da ne treba izlaziti sa ishitrenim reakcijama na moguće nepovoljno rešenje problema Kosova, već samo diplomatskim aktivnostima pridobiti međunarodne činioce kako bi se dobila politička bitka:


“Kada je reč o članstvu u NATO-u mi želimo da verujemo da tamo sede budući partneri Srbije, da će NATO voditi politiku zasnovanu na međunarodnom pravu i da će u tom smislu poštovati teritorijalni integritet i celovitost Srbije. I da će, na koncu, to pitanje članstva Srbije u NATO-u biti pitanje o kojem će sami građani odlučivati.”

I G17 plus saopštila je da o ulasku Srbije u NATO odlučuju građani na
referendumu i navela da je apsolutno za evroatlantske integracije.
Sa druge strane, stari protivnici integracija odmah su se oglasili pa je Aleksandar Vucić, funkcioner najveće opozicione partije - Srpske Radikalne stranke, poručio:

“Nemamo šta da radimo u NATO paktu. To je organizacija koja je bombardovala Srbiju, koja je razarala Srbiju, koja je izvršila agresiju. Istovremeno NATO pakt bi samo doprineo većim ekonomskim problemima Srbije.”

I u Socijalističkoj partiji Srbije, kojom je nekada rukovodio Slobodan Milošević misle slično kao i radikali, ali predsednik Ivica Dačić ipak smatra da bi narod trebalo da odluči:

“Srbija ne treba da bude članica vojnih saveza jer joj to nikada nije donelo dobro u istoriji. S druge strane, još bolje od Skupštine jeste da se o tome izjasni narod na referendumu.

Za ulazak u NATO do sada su u zemljama koje su danas članice odlučivali parlamenti i građani na referendumu, s tim što je ovo drugo rešenje bilo najčešće. Vladan Živulović, predsednik nevladine organizacije Atlantski savet, za naš program je ocenio da eventualna skupštinska odluka da Srbija ne može biti članica NATO, ne bi bila dobra:

“Da smo se interesovali za odbranu i bezbednost pre šest godina, a imali smo šanse da uđemo u NATO, siguran sam da bi danas tema Kosova bila potpuno drugačija i da bi se drugačiji razgovori vodili. Čak, sumnjam da bi o tome uopšte i razgovarali kao članovi NATO-a. Mi moramo da mislimo o tome da smo u potpunom okruženju NATO zemalja. Iz bezbednosnih razloga mi ne možemo da ratujemo sa tom organizacijom doveka. Po meni to nije mudro i ja se ne bih nikada konfrontirao sa tom organizacijom.”

Vodeći domaći vojno politički analitičari ocenili su da bi odluka da Srbija ne uđe u NATO nanela veliku štetu državi na svim poljima.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG