Dostupni linkovi

Vrtoglav rast cena hrane


Vrtoglav rast cena, razume se, vetar je u inflatorna jedra, ali ekonomista Miroslav Prokopijević za dramatičan rast cena i inflaciju prstom upire ne na slobodno tržište, sušu i loš rod žitarica nego na jednog drugog krivca:

“Osnovni nevaljalac je država iz prostog razloga što cene koje su na slobodnom tržištu, približno njih 55%, podižu stopu inflacije sa samo 15%, a država i njena potrošnja sa onih resto 85%. Nas par, koji otresitije komentarišemo ekonomske prilike u državi, smo odmah rekli da je budžet inflatoran. Guverner nije ništa mogao da uradi protiv Ministarstva finansija i Vlade da to smanji te je krenuo na privatno tržište i zato su keš krediti prvi nastradali.”

RSE: Ipak, kada je u pitanju ovaj skok cena, da li ne mislite možda da je država trebalo nešto da učini za tu poljoprivredu u koju se kune da je strateška grana itd?

“Kod nas poljoprivreda stvara 20% dohotka. Ni u jednoj zemlji EU poljoprivreda, osim Holandije i Francuske gde je možda oko 4%, ne stvara više od 2 do 2,2%. Prema tome, moderne privrede nisu zasnovane na poljoprivredi nego na uslugama i posebno na uslugama koje su kapitalno intenzivnije.”

Do skoka cena je, kaže naš sagovornik, moralo je da dođe:

“Ovo je moralo da se dogodi iz prostog razloga što su pred prošle izbore podignute nadnice u državnom sektoru, budžet je podignut i više od toga. Naravno da kad imate veću količinu novca, a količina roba i usluga ne može tako brzo da se poveća, onda naravno da mora da bude inflacija i mi smo odmah rekli da to mora da se desi. Samo je pitanje ko će prvi da zatraži povećanje cena.”

Ekonomski analitičar Dimitrije Boarov kaže da simbolički značaj deficitarnog budžeta ne treba potcenjivati:

“Ljudi jednostavno razmišljaju – ako država povećava svoje apetite, ako je za 20% povećala budžet u odnosu na projektovan budžet jesenas, onda to znači da idemo u zonu inflacije – hajde da se i mi zaštitimo.”

Poskupljenje hrane neki ekonomisti, kao što smo čuli, vežu za budžet i preteranu javnu potrošnju, a drugi ga vide kao direktnu posledicu suše. Pri tom primećuju da je država prošle godine trebalo da obezbedi rezerve kukuruza i pšenice, kako sada ne bi koštali od 15 do 20 dinara, čime bi se ovogodišnja suša na cene odrazila tek sledeće godine:

Miroslav Prokopijević, međutim, nije tog mišljenja:

“Svako čuvanje rezervi košta. Kada uzmete neku količinu robe da čuvate u septembru ove godine do septembra iduće godine vrlo su veliki troškovi skladištenja. Ne znam koliki su kod nas ali u EU su 30% cene otpada na skladištenje.”

Bez obzira na deficitarni budžet, odnosno, preveliku javnu potrošnju i skok cena, Dimitrije Boarov ne očekuje ove godine dramatičnu inflaciju, ali dodaje, da bi stvari iduće godine mogle da se otmu kontroli. Upitan koliku stopu inflacije ove godine očekuje, kaže:

“Oko 10%. Ne smatram da država nema instrumente da uspe da zaustavi nekakav dramatičan porast cena. Međutim, svaka inflacija iznad 10% ima svoju autonomnu logiku i iduće godine to sve zajedno može da se otrgne kontroli.”
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG