Dostupni linkovi

Odlučnije protiv kriminala


Organizovani krininal i korupcija u Srbiji danas predstavljaju ogroman problem, iako nisu snažni kao devedesetih godina, kada su u svoje ruke praktično preuzeli institucije države. Dobrivoje Radovanović, direktor beogradskog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za naš program da, uprkos preduzimanju prvih koraka u suzbijanju organizovanog kriminala od 2003. godine, on još uvek ozbiljno preti:

“U prvom redu zbog toga što ruši institucije sistema, što ruši pravnu državu, što ugrožava ljudska prava i što ekonomski upropašćava stanovništvo. Naročito je opasan njegov deo koji se zove korupcije jer ona može poprimiti sistemski karakter kada investicije prestaju zbog toga što su potrebni veliki korupcioni fondovi da se zadovolje apetiti mafije.”

Nakon katastrofalnih iskustava u devedesetim, država je u poslednjih nekoliko godina, prvo zakonskim okvirom, formiranjem specijalnog suda i tužilaštva, pa onda i konkretnim presudama, pokazala da želi da stane na put organizovanom kriminalu, ali Dobrivoje Radovanović smatra da to nije dovoljno:

“To ne znači da ćemo imati uspeh u tome. Sve dok političke partije ne shvate da je organizovani kriminal štetan ne samo za narod nego i za njih lično i kada političke partije prestanu da imitiraju organizovane kriminalne strukture - tek onda ćemo imati ozbiljnu borbu protiv tog organizovanog kriminala.”

Država tvrdi da je izgradnja nezavisnih pravosudnih institucija i njihovo jačanje prioritet. To će očigledno biti mukotrpan i dug posao, a do kog stepepena je porastao problem ukazala je na jednom skupu u Beogradu Snežana Malović, pomoćnik ministra pravde Srbije:

“Organizovane kriminalne grupe sa prostora bivše Jugoslavije i Balkana u toku balkanskih sukoba su ojačale, konsolidovale se i uspostavile blisku saradnju sa mafijama i međunarodno organizovanim kriminalom u zapadno-evropskim zemljama poput Francuske, Italije, Belgije ugrožavajući novonastale balkanske države pa i samu EU.”

Zato, kao jedan od najvažnijih uslova za evropske integracije, Evropska unija traži od balkanskih zemalja da se izbore za organizovanim kriminalom a, kako smatra Snežana Malović, jedan od načina za to je i oduzimanje nelegalno stečene imovine:

“Zaprećene zatvorske kazne, posebno ako su pripadnici organizovane kriminalne grupe, više predstavljaju rizik zanata nego sankciju koja bi ih odvratila od daljeg činjenja tih dela sve dok je njihova nelegalno stečena imovina sigurna i van domašaja vlasti.”

Kako se Srbija ozbiljno bori protiv organizovanog kriminala tek četiri godine, još nisu preležane neke dečije bolesti, pa ima dosta prostora za unapređenje zakonodavstva i neophodne reforme. Tako je novoimenovani specijalni tužilac Miljko Radisavljević predložio da se na najmanje četiri godine produži mandat specijalnog tužioca i njegovih zamenika:

“Trenutno rešenje u zakonu je da se ljudi upućuju u Specijalno tužilaštvo na period od devet meseci. Mislim da je to previše kratak rok da bi se bilo šta ozbiljnije radilo po predmetima. Za devet meseci, realno gledano, teško da možemo da dođemo u poziciju da optužnica stane na pravnu snagu - šta je sa glavnim pretresom, šta je sa žalbenim postupkom?! Mandat specijalnog tužioca je dve godine i mislim da je to isuviše kratak rok da bi se nešto ozbiljnije radilo.”

S obzirom da je Srbija u prošlosti bila na putu da po stepenu organizovanog kriminala dostigne neke zemlje Južne Amerike, sadašnja situacija i nije tako crna, ali predstoji dosta posla. Kriminolog Dobrivoje Radovanović zaključuje:

“Ako država nastavi ovim tempom da se bori protiv organizovanog kriminala može da se vrati u normalne kolotečine, ne da uništi organizovani kriminal, kad je on praktično neuništiv, nego da ga dovede na nivo gde on ne može kontrolisati institucije države, za period od deset godina. Mislim da je taj period realan da postignemo ono šta želimo.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG