Dostupni linkovi

Podela Kosova između Albanije i Srbije?


Kosovo je za Srbiju izgubljeno. S druge strane, stvaranje druge albanske države na Balkanu vodilo bi daljoj destabilizaciji. Zato je najbolje rešenje da se Kosovo podeli tako što bi se njegov veći deo ujedinio sa Albanijom, a severni pripao Srbiji, kazao je za Radio Slobodna Evropa Vejn Meri (Wayne Merry), bivši američki diplomata, sada ekspert u Savetu za američku spoljnu politiku u Vašingtonu.


Vejn Meri smatra da je politička realnost takava da neće biti diplomatskog sporazuma o rešenju kosovskog pitanja i da će albansko vođstvo jednostrano proglasiti nezavisnost stavljajući međunarodnu zajednicu pred svršeni čin.

RFE: U saopštenju Međunarodne krizne grupe se ističe da Evropa rizikuje novi krvavi i destabilizirajući rat ukoliko sada ne preuzme ključnu odgovornost za dovođenje Kosova do nadzirane nezavisnosti. Da je li to preterano očekivanje od EU s obrzirom da su do sada ključnu ulogu imale SAD, a odnendavno i Rusija koja se protivi nezavisnosti Kosova. Evropska Unija je u procepu između njih a i iznutra je podeljena oko ovog pitanja, imajući u vidu pre svega poziciju zemalja kao što je Španija, Grčka, Slovačka.

MERI: Smatram da je uloga Evropske Unije apsolutno ključna. Problem je, kao što kažete, to što se ona nije u stanju da formuliše jedinstven stav, odnosno politiku. Mislim da se preuveličava uloga SAD. Ona je zapravo u opadanju. Vašingtonu su sada važnija druga pitanja, pre svega rat u Iraku, zatim u Avganistanu. Slučaj Kosova sadašnja administracija doživljava kao nasleđe od prethodne, Klintonove, tačnije spoljne politike Medlin Olbrajt. Bez obzira što je grupa eksperata kao i nekoliko američkih kongresmena još uvek zainteresovana za Kosovo, u suštini to je pitanje 5-6 reda po značaju za spoljnu politiku SAD. Ne verujem da će status Kosova previše okupirati i sledećeg predsednika SAD, ko god da bude izabran. Dakle, to je problem od suštinskog značaja za Evropljane i morali bi konačno da se njime ozbiljno pozabave. Oni su do sada pokušavali da pronađu mehanizam, odnosno formulu koja bi bila ekvivalentna nezavisnosti za Kosova, ali da ono u praksi ne bude nezavisno. Znači nešto nalik nezavisnosti, ali bez svih obeležja. Razumljivo je što takav pristup nije prihvatljiv ni Albancima niti Srbima. Istovremeno, i SAD i Rusija vode politiku prema Kosovu koja ne pomaže iznalaženju rešenja. I Vašington i Moskva treba da shvate da dugoročno, u narednih 20-tak godina, ne mogu da mnogo doprinesu rešavanju ovog problema. SAD žele da imaju ključnu političku ulogu, ali nisu spremne da pošalju sredstva niti vojnike na teren. Rusija nije mnogo zainteresovana šta se dešava na Kosovu, ali jeste da igra važnu ulogu u evropskim poslovima i ne bude isključena iz procesa donošenja odluka o Balkanu. Jedino Evropska Unija ima institucionalne mehanizme i obavezu da rešava kosovsko pitanje. Međutim, zbog podela među državama članicama, Brisel je sklon da prepusti SAD ključnu ulogu.

RFE: Nema sumnje da status Kosova nije među prioritetima američke spoljne politike, kao što je očigledno da se Rusija ne protivi nezavisnosti ne zbog Srbije same, već svojih interesa. Realnost je, međutim, takva da nade Albanaca o nezavisnosti počivaju na strogoj podršci SAD, kao se Srbija uzda u protivljenje Rusije toj opciji. Postavlja se pitanje kako izaći iz te blokade.

MERI: To je ozbiljan problem. Ali ja verovatno nisam najpozvanija osoba da odgovorim na to pitanje, između ostalog i što ne podržavam nastojanje Srbije da zadrži kontrolu nad Kosovom, niti nastojanja Albanaca da stvore drugu državu u Evropi. Dakle, ne podržavam nezavisnost Kosova ali prihvatam realnost da je za Srbiju Kosovo izgubljeno, što zbog demografskih razloga što izgubljenog rata. Ukoliko se ovo pitanje bude rešavalo na način da se izađe u susret samo jednoj ili drugoj strani, samo će voditi produbljivanju problema.
Zbog toga se zalažem za rešenje koje neće skoro nikome biti prihvatljivo. Smatram da bi Kosovo trebalo podeliti tako da se njegov veći deo ujedini sa Albanijom, Iskreno govoreći, ne znam kome bi išlo u prilog, pogotovo u evropskom sistemu država da ima dve albanske države umesto jedne. Ne znam zašto bi bilo i u interesu Srbije da postoje dve albanske države umesto jedna uvećana. Ja razuumem istorijske i emotivne razloge. Međutim, smatram da je potpuno nerealna pozicija ogromne većine srpskih lidera da Kosovo mora da ostane deo Srbije iako u mnogim njegovim delovima Srbi nisu nikada ni živeli. Ne znam da li srpska diplomatija priprema neki kompromisni predlog, ali problem je što bi Beograd ponudio ono što bi za Albance bilo prihvatiljivo pre 15-20 godina, ili evropskim zemaljama pre 5-10 godina.
Dakle, ne vidim rešenje za ovaj problem imajući u vidu političku realnost, odnosno pozicije učesnika.

RFE: Šta konkretno znači formiranje uvećane Albanije. Da li to podrazumeva pripajanje cele teritorije Kosova južno od reke Ibar, a da bi se severni deo pokrajine u kome su Srbi u većini ujedinio sa Srbijom.

MERI: To je moj stav. Znam da nije jednostavno prekrajati granice. Postoje enklave sa srpskim stanovništvom koje bi u ovoj varijanti ostale van Srbije. Jasno mi je da je ideja o podeli Kosova anatemisana i među Srbima i Albancima. Ali, iskreno govoreći, ne razumem zašto bi stvaranje nove nezavisne države na Balkanu, koja bi doprinela daljoj fragmetnaciji tog dela Evrope, bila dobra opcija. Smatram da je fragmentacija kao posledica raspada bivše Jugoslavije, ključni problem Balkana. Ne razume zašto je nastavak te fragmentacije u bilo čijem interesu. Međutim, sadašnja američka politika prema Balkanu je u velikoj meri nastavak politike Klintonove administracije koja se u potpunosti fokusirala na promenu režima u Beogradu. Tako su SAD ohrabrile separatizam u Crnoj Gori, potom na Kosovu, ne obraćajući previše pažnja o dugoročnim posledicama, odnosno o održivosti zapadnog Balkana u evropskom sistemu država čija je ključna karakteristika visok nivo integracija. Bivša Jugoslavija je bila izuzetak u odnosu na trendove u zapadnoj Evropi. Niko mi nije ponudio ubedljiv odgovor zašto je dobro nastaviti fragmentaciju Balkana.

RFE: Imajući u vidu političku realnost, kakav se ishod može očekivati.

MERI:
Do rešenja se verovatno neće doći diplomatskim putem i onda će krajem godine albanski nacionalisti pokušati da dovedu međunarodnu zajednicu pred svršeni čin jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova. Evropske zemlje ne bi time bile zadovoljne. Nadam se da SAD ne bi u tom slučaju priznale nezavisnost Kosova. Međutim, ne treba zabovaviti da je 2008., poslednja godina sadašnje administracije na vlasti koja je opterećena neuspešnim ratom u Iraku. U takvoj situaciji Bela kuća se neće u narednim mesecima previše angažovati u iznalaženju nekog novog, kreativnog rešenja za Kosovu. Zato će albansko vođstvo nastojati da stvori novu realnost na terenu, tako da će međunarodni igrači, pre svega Evropska Unija, morati da odluči, ne šta je najbolje rešenje već šta su spremni da prihvate. Postoje dve vrste diplomatija. Jedna nastoji da učini nešto pozitivno. Druga pokušava da minimizira negativne efekte. Kada je reč o statusu Kosova mislim da se ubrzano prelazi sa prvog na drugi tip diplomatije.

RFE: Međunarodna krizna grupa predviđa da predstojeći, poslednji krug pregovora koje je inicirala međunarodna trojka, neće dovesti do pomaka. Zato predlaže da SAD i EU, ako ne u celini, a ono barem većina njenih članica do maja 2008. priznaju nezavisnost Kosova. To bi značilo zaobilaženje Saveta bezbednosti. Da li je to realan razvoj događaja i kakve bi u tom slučaju bile posledice.

MERI:
S obzirom da ne podržavam nezavisnost Kosova, smatram da pomenuti scenario ne bi doveo do stabilizacije prilika. Međutim, međunarodna zajednica će se verovatno suočiti sa nastojanjem Albanaca da jednostrano proglase nezavisnost koja bi potom bila priznata od SAD i što većeg broja evropskih zemalja. Mislim da su manje više iscrpljene mogućnosti za diplomatsko rešenje, delimično i zbog stava Rusije. Međutim, ne smatram da je Moskva jedino odgovorna. Mislim da je Ahtisarijev plan tako sačinjen da su ga čak i podržali Rusi, bilo bi veoma teško da se uspešno reši kosovsko pitanje. Dakle, veoma je izvesno da će naredna godina na Kosovu biti veoma haotična.

RFE: U slučaju da Rusija i dalje oponira poziciji Zapada, zatim ukoliko SAD i većina evropskih zemalja priznaju nezavisnost Kosova, kakav se rasplet može očekivati na terenu imajući u vidu nezadovoljstvo u Srbiji, zatim na severu Kosova kao i aspiracije Republike Srpske.

MERI: Nisam siguran da će Evropljani listom slediti američku lidersku ulogu u priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Srbiji će u tom slučaju biti još teže da prihvati realnost da je Kosovo zbog demografije za nju zauvek izgubljeno, kao i da pripada prošlosti svako njeno nastojanje da stvori Veliku Srbiju.
Nezavisnost Kosova bi, naravno, izazvala nezadovoljstvo Srba u Bosni i Hercegovini. Međutim, u ovoj zemlji nema pomaka bez obzira na pitanje Kosova. Čak i ako se ono uspešno reši veoma se pesimista kada je reč o budućnosti BiH. Srbi u ovoj državi nisu previše zainteresovani da ona postane funkcionalna. Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova samo bi ih dodatno motivisalo da nastave sadašnju politiku.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG