Dostupni linkovi

Podela nije poželjna, ali je moguća


Izjava predstavnika EU Išingera da su sve opcije u igri, uključujući i podelu Kosova, ukoliko se Beograd i Priština o tome slože, nije slučajna, kaže za Radio Slobodna Evropa Franc-Lotar Altman (Franz-Lothar Altmann), direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina. Po njegovom mišljenju, Zapad namerava da ovim pregovorima pokaže Srbiji, kosovskim Albancima i Rusiji šta je konačno moguće a šta ne. Altman smatra da je unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova najverovatniji ishod i da će se u tom slučaju severni deo Kosova otcepiti.

ALTMAN: To zvuči kontradiktorno, ali za početak ove faze pregovora treba uzeti u obzir sve opcije i razgovarati o njima, čak iako je međunarodnoj zajednici jasno da bi podela Kosova bila veoma rizična po stabilnost regiona, jer bi to podstaklo Albance u Preševskoj dolini da se otcepe o Srbije, zatim Albance u zapadnoj Makedoniji, kao i Republiku Srpsku da se odvoji od Bosne i Hercegovine. Ja sam nedavno razgovarao sa Slobodanom Samardžićem, ministrom u Vladi Srbije za Kosovo i on je takođe odbacio mogućnost podele Kosova.

RFE: Da li jučerašnju Išingerovu izjavu tumačite kao usputnu, ili je ona data sračunato. Šta je u pozadini.

ALTMAN: Mislim da nije u pitanju samo slučajnost. On je hteo da naglasi da razgovori treba da budu otvoreni za sva rešenja, ali da međunarodna na zajednica ne podržava sve opcije. Da ponovim, to nije samo po sebi protivrečno. Očigledno je namera Zapada da se ovim pregovorima pokaže Srbiji, kosovskim Albancima i Rusiji šta je konačno moguće a šta ne.

RFE: Kakvo se rešenje na kraju može očekivati imajući u vidu dijametralno suprotne pozicije Beograda i Prištine, kao i Zapada i Rusije.

ALTMAN : Biće veoma teško postići saglasnost o Rezoluciji u Savetu bezbednosti imajući u vidu suprostavljene pozicije i ne vidim kako će te razlike biti prevladane. Mislim da bi neka vrsta privremenog rešenja bila moguća sa primenom decentralizacije, čime bi se poboljšao položaj manjina, i istovremeno davanje većih ovlašćenja kosovskim institucijama što bi bila prilika da pokažu da su u stanju da garantuju sprovođenje ključnih odredbi Ahtisarijevog plana, pre svega o bezbednosti manjinskih zajednica, na prvom mestu srpske. Time bi se takođe omogućilo da na nezvaničan način Evropska Unija preuzme misiju od Ujedinjenih nacija. Međutim, i ovaj mali korak nema mnogo izgleda imajući u vidu nestrpljenje većinskih Albanaca koji smatraju da je sada trenutak da dobiju punu nezavisnost. Istovremeno, i Beograd i Moskva bi se teško s tim složili jer bi smatrali da bi primena decentralizacije po Ahtisarijevom planu automatski prejudicirala konačni status Kosova.

RFE: Ukoliko ne bude rešenja do kraja godine, da li će odluka o statusu biti i dalje odlagana ili će Kosovo unilateralno proglasiti nezavisnost, koju bi priznale SAD i pojedine evropske zemlje.

ALTMAN: O tome postoje razlike između SAD i EU. Evropljani bi radije da se nastave pregovori ukoliko se do kraja godine ne postigne sporazum. Vašington pak smatra da dalje odlaganje ne bi omogućilo pomak. Zbog toga očekujem da će krajem godine parlament Kosova proglasiti nezavisnost. Biće tada interesantno videti da li će ga SAD odmah priznati, zatim Turska, Hrvatska, kao i pojedine članice Evropske Unije.

RFE : Da li očekujete da će pojedine članice EU slediti potez SAD.

ALTMAN : Pretpostavljam da će pojedine zemlje učiniti isto što i SAD, dok će druge biti uzdržanije. Mislim da moja zemlja, Nemačka, neće biti među prvima koja bi priznala unilateralno proglašenu nezavisnost Kosova.

RFE : Kakva će u tom slučaju biti situacija na terenu, imajući u vidu da se Srbija i Rusija žestoko protive nezavisnosti Kosova.

ALTMAN: U stvarnosti, u slučaju unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova biće veoma teško vlastima u Prištini da upravljaju severnom Mitrovicom i okolinom koje će biti potpomognuto iz Beograda kako bi se pokazalo da je Kosovo nestabilna i u suštini podeljena država.

RFE: Da li je unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova najizvesnija opcija imajći u vidu postojeću blokadu.

ALTMAN : Bojim se da se to nameće kao najverovatnija opcija i zato Evropljani nastoje da se izbegnu negativne posledice proglašenja nezavisnosti Kosova.

RFE : Gospodin Išinger je zapretio i Beogradu i Prištini da će im biti uskraćena mogućnost članstva u Evropskoj Uniji ukoliko ne postignu sporazum. "Približavanje Evropi i prihvatanje njenih vrednosti, zavisi od sposobnosti Srbije i Kosova da ostvare konsenzus. U slučaju izostanka takvog dogovora, evropska vrata neće im biti otvorena u meri u kojoj bi, siguran sam, mnogi u regionu želeli", kazao je Išinger.

ALTMAN : To je veoma razumljivo. Brisel ne želi da primi u svoje članstvo zemlje koje su maltene u neprijateljskim odnosima, čime bi evropska 27-orka uvezla konflikt. Evropska Unija je već uvezla kiparski sukob, prijemom Kipra u članstvo, zatim baskijski. Zašto onda tome dodati još jedan sukob koji je komplikovaniji i teži za rešavanje od pomenutih.

RFE : S druge strane, mnogi smatraju da zbog nemogućnosti da se reši kosovski slučaj primenom klasičnih principa o suverenitetu, najefikasniji način upravo su evropske integracije koje bi umanjile važnost državnih granica i samim tim omogućile rešenje. Zato je jedini način, po tim ocenama, da Srbija i Kosovo i verovatno ostatak regiona budu sada primljeni u Evropsku Uniju kako bi se izbegli sukobi. Nakon toga bi Brisel imao veći uticaj primoravajući balkanske zemlje da primene evropske standarde.

ALTMAN: Da, ali ako odmah na početku ponudite mogućnost članstva u EU, onda ni Srbija niti Kosova ne bi videle nužnost da ulože dodatni napor u cilju postizanja konsenzusa. Oni bi nastavili sukobe unutar Evropske Unije. Zbog toga je nužno nastaviti sadašnju politiku koja podrazumeva da će Brisel veoma povoljno reagovati nastavkom integracija zemalja kandidata ukoliko pokažu spremnost na kompromis, saradnju sa susedima i nastave političke reforme.

RFE : Mnogi pominju kao primer Grčku, Španiju i Portugaliju koje su primljene pre oko 3 decenije u članstvo Evropske Ekonomske Zajednice nakon što su zbačene diktature u tim zemljama. Bojeći se povratka na vlast diktatroskih režima u ovim zemljama, Brisel se odlučio na ovaj korak iako nisu ispunile sve kriterijume za članstvo koji se traže od sadašnjih kandidata.

ALTMAN: Može se praviti takva paralela. Međutim, tada je bila drugačija situacija u Evropskoj Ekonomskoj Zajednici, kako se tada zvala. Drugo, kada je reč o Grčkoj, Španiji i Portugaliji, njihov slučaj je bio jednostavniji jer nije bilo sporova sa susedima oko granica. One su se suočavale sa problemom unutrašnjo političke nestabilnosti i njihov prijem u evropsku zajednicu pomogao im je u stabilizaciju prilika. U slučaju pak Srbije i Kosova, veliko je pitanje da li bi njihov spor bio rešen ako bi odmah bili primljeni u Evropsku Uniju. Postojala bi opasnost da bi se još više rasplamsao, involvirajući sve ostale članice. Postavlja se takođe pitanje u kom statusu bi bili primljeni, kao Srbija sa Kosovom kao njenim delom, ili Kosovom kao posebnim entitetom. Na kraju, ako bi EU primila Srbiju i Kosovo, onda bi isto morala da uradi i sa Bosnom, Albanijom i možda čak Turskom. To građani starih članica Evropske Unije svakako ne bi prihvatili. Oni smatraju da je to previše jer još nije završen proces suštinske integracije 12 novih članica, od kojih neke imaju ozbiljnih problema.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG