RSE: List Blic je osnovan još u vreme Miloševića. Postoji već osam godina. Od prvog dana je u rukama stranog privatnika. Ko je vlasnik Blica?
ČADEŽ: Vlasnik Blica je firma Ringier iz Švajcarske. To je firma koja ima listove u 12 zemalja sveta. U Švajcarskoj je, takođe, ovaj list jedan od najtiražnijih dnevnih listova. To je firma koja se isključivo bavi izdavačkim poslom.
RSE: Pošto su počeli da teku rokovi da se mediji u unutrašnjosti privatizuju, šta bi ste im, sa vašim iskustvom, savetovali? Da li bi ste im savetovali da se orjentišu na strance, ako stranci hoće da ih kupi, ili na domaćeg vlasnika?
ČADEŽ: Mislim da pre svega treba da se orjentišu prema ljudima koji su u izdavačkom poslu, da im ne budu vlasnici ljudi koji se tim poslom ne bave, već samo imaju novac. Verovatno da će stranci, uz novac, doneti, kao što je slučaj i sa Blicom, svoje iskustvo koje će preneti na izdavačku kuću. To nije samo kapital, nego jedna posebna vrednost. To se u Blicu i oseća i vidi.
RSE: Blic je sačuvao nezavisnu poziciju koju je imao i u vreme Miloševića, zbog čega je bio i kažnjavan.
ČADEŽ: Blic je bio više puta kažnjavan. Zadržao je potpuno nezavisnu poziciju. Vlasnici Blica se uopšte ne mešaju u uređivačku politiku. Oni vode posao, vode celokupnu organizaciju posla, ali se uređivanjem novina bavi uređivački tim, na čelu sa glavnim urednikom. To funkcioniše sasvim odvojeno od svih drugih uticaja.
RSE: Da li su pokušavali tajkuni ili obaveštajne službe, koji utiču na neke od listova, da izvrše pritisak i na vas?
ČADEŽ: Često i mi to prepoznamo kada razgovaramo i o sadržaju Blica i o sadržaju drugih novina. Sigurno jesu pokušavali, ali nisu uspeli, što se vidi po sadržaju Blica. Blic nije štedeo da kritikuje i da ukazuje na negativne pojave u društvu, bez obzira o kome se radi. Nema te adrese koju Blic nije stavio na tapet, ako je to zasluživala.. Blic u tom pogledu nema nekoga iza sebe, niti se nekom dodvorava, niti bilo s kim koketira da bi profitirao.
RSE: Kako živite u Blicu? Da li ste zadovoljni platama i tretmanom?
ČADEŽ: Imajući u vidu da prilično dobro znam situaciju u drugim redakcijama, Blic je jedna savremeno organizovana, opremljena i normalna firma, a to su upravo nametnuli i pospešili vlasnici Blica. Redakcija je vrlo savremeno opremljena, potpuno kompjuterizovana, ima sve domaće i svetske servise i sarađuje sa svim drugim redakcijama u okviru kompanije Ringier.
RSE: Da li je tačno ono što se priča u novinarskim krugovima, da, osim pristojnih plata, dobijate i 13. platu i regres i novac za prevoz i novac za topli obrok?
ČADEŽ: To je tačno. Dosta dugo sam bio u inostranstvu i mogu da uporedim. Ova firma se ponaša upravo onako kako se ponašaju izdavačke firme u inostranstvu. Čini mi se da su uspostavljeni neki zajednički osnovni standardi u našoj redakciji, kao i u svim drugim redakcijama u vlasništvu firme Ringier.
RSE: Bili ste osam godina u inostranstvu. Tvorac ste projekta i bili ste glavni i odgovorni urednik frankfurtskih Vesti, novine koja je imala ciljnu grupu našu dijasporu. Koliko vam je značilo to iskustvo iz Nemačke?
ČADEŽ: Značilo mi je mnogo. Hteo - ne hteo, bio sam u jednoj drugoj sredini u vreme najgorih turbulencija, u vreme najgore situacije u zemlji, a ipak sam radio svoj posao za dobrobit i za korist naših ljudi koji su živeli napolju. Vesti su naš list, na našem jeziku, koji ima i ćirilično i latinično izdanje, koji se prodaje na području cele Evrope, Amerike, pa kasnije i Australije. Taj list je u tom celom periodu, dok sam bio glavni urednik, imao osnovni zadatak da ljudima pruži informacije o zbivanjima na prostoru njihove zemlje koje nisu imali odakle drugo da saznaju. To je vreme sankcija, kada se nije mogla videti ni televizija, nije mogao čuti ni radio. Vesti su bili jedini izvor informisanja.
RSE: Vlasnik Vesti je Srbin. Pokrivali ste sve republike bivše Jugoslavije.
ČADEŽ: Da i to potpuno ravnomerno. Bila je procena da će se naša dijaspora sporije rastakati i razdvajati nego naši ljudi ovde zbog onoga što se ovde događalo. Ljudi tamo bili su veoma zainteresovani šta se događa u drugim delovima bivše Jugoslavije.
RSE: Tamo ste sigurno pratili i nemačke medije. Imaju li oni listove koji su mešavina tabloida i dnevnopolitičkih glasila, kao što mi imamo Kurir?
ČADEŽ: Imaju i oni takvu vrstu štampe. Blic je najtiražniji list, ne samo u Nemačkoj, nego i u Evropi. Sve su to stvari koje zanimaju vrlo širok krug čitalaca i zato Blic ima takav tiraž. Nema mnogo listova te vrste. Tačnije, ima ih, ali su specializovani. To su magazini. Jedini je Blic neka vrsta bulevarskog dnevnog lista koji se ne bavi preterano politikom, nego se bavi servisnim informacijama i onim što najveći deo te publike zanima.
RSE: Verovatno ste mogli da procenjujete koliko Srbija ima ispravan odnos prema dijaspori?
ČADEŽ: Nemam utisak da Srbija puno vodi brigu o dijaspori. Nije vodila ni mnogo godina u nazad, a mislim da ne vodi ni danas. Kada pogledate kako su naši ljudi tamo organizovani i kako su povezani, šta se s njima radi, kako žive, vidite da ova država o tim ljudima veoma malo brine. To gledam sa različitih strana. Sa koje god strane pogledam, to je tako. Država dijasporu ne vidi ni kao jedan finansijski, niti ekonomski potencijal. Ti ljudi godišnje u ovu zemlju dostave oko četiri milijarde eura doznaka svojim porodicama. Ti ljudi dolaze ovamo i postaju potrošači. Ti ljudi ovde grade i investiraju. Ti ljudi mnoge strane investitore, koji sada dolaze u zemlju, praktično animiraju da dođu, a zemlja se njima ne bavi. To znači da im ne daje nikakvu posebnu pažnju i ne brine se o njima na adekvatan način. Sve su to sistemi organizacije koji su važili i pre 20 ili 25 godina i do danas se nisu promenili. Dijaspora se organizuje u neke klubove kojima niko ne pomaže, koji se sami finansiraju od nekih malih kafanica i kafanskih prostora koji su uz te klubove. Sve se završava na nekim folklornim sekcijama.
RSE: I estradnim zvezdama koje kod njih gostuju.
ČADEŽ: A koje država ne šalje. Država im ništa ne šalje i to je strašno. Naši ljudi nemaju prilike da vide ni vrhunske umetnike, niti bilo koje druge jer država smatra da je to skupo i ne može to da finansira. U Nemačkoj za osam godina gotovo da nije bilo ozbiljnijeg kulturnog događaja koji je naša država organizovala za naše ljude, ali i za Nemačku publiku.
RSE: Uprkos tome što imamo Ministarstvo za dijasporu?
ČADEŽ: Tek odnedavno imamo Ministarstvo za dijasporu. To ministarstvo je, čini mi se, još uveka na početnim pozicijama. Ono traži svoju pravu ulogu i još uvek se ne bavi poslovima kojima bi trebalo da se bavi. Još uvek je to neki početak koji praktično ne daje nikakve rezultate.
RSE: Koliko smo mi u ovoj našoj tranziciji daleko od kapitalizma?
ČADEŽ: Mislim da smo jako daleko. Možda to ljudima ovde ne izgleda tako, ali kada dođete iz nekih uređenih odnosa i nekih uređenih sistema, bilo da je zdravstvo u pitanju, bilo poslovni ili bilo koji drugi nivo, vi se susretnete sa stvarima koje nisu uređene i koje nisu doterane. Ono što me najviše pogađa ovde je to što mi preispitujemo njihove sisteme. Mi ih ne primenjujemo, čak i kada nam ih ponude. Nema smisla da vam navodim primere, ali je gotovo neverovatno da Nemci već deset ili dvadeset godina plaćaju grejanje onoliko koliko su ga zaista i potrošili. Mi njihov sistem, koji su nam pre tri godine ponudili, kao gotov sistem, proveravamo i testiramo, pa ćemo ga primeniti za narednih pet godina.
RSE: To govorite o centralnom grejanju u stanovima?
ČADEŽ: Tako je.
RSE: To znači da ako potrošite manje nego što plaćate akontaciju, onda vam na kraju godine vrate novac?
ČADEŽ: Naravno, ali se retko dešava da grejanje pretplatite. Nastojite da manje potrošite. Ne uključujete grejanje tamo gde vam ne treba. Kada izlazite iz stana smanjite ga na minimum. Trošite onoliko koliko vam treba. Time se štedi energija, a istovremeno štedite i svoj novac. To kod nas ne funkcioniše.
RSE: Pratite ovo što se dešava u Skupštini. Pratite i to što vlada predlaže, Rezoluciju o Kosovu, pa zakone koji se sve sporiju predlažu. Čula sam da mnogi zakoni stoje u vladi i da još uvek nisu dostavljeni Skupštini. Sigurno pratite i koliko je jezik naših poslanika neuljudan. Ima li toga u Nemačkoj?
ČADEŽ: Nema. S pažnjom sam pratio zasedanje njihovih parlamentarnih organa, kao i samog Parlamenta. Tu je sasvim ozbiljna rasprava, vrlo žustra i na momente vrlo ozbiljna. Dođe i do neke granice kada pomislite da je već na granici svađe među poslaničkim grupama. Ovakvog prostakluka i ovakve nepristojnosti, kakvu možete čuti kod nas, tamo zaista nikada nisam čuo. To je deo kulture i deo ponašanja koji se ne dozvoljava na takvim mestima. To je odavno prevaziđeno.
RSE: Pre nekoliko meseci je počeo da izlazi list 24 časa koji se besplatno ostavlja na autobuskim i tramvajskim stanicama, koji se nudi na jako simpatičan način. Devojke na rolerima i u mini suknjama nude časopis prolaznicima i vozačima na raskrsnicama. Ima li to neke veze sa Blicom ili nema?
ČADEŽ: To ima veze sa našom firmom Ringier, koja je osnovala i tu izdavačku jedinicu, ali je ona potpuno odvojena i potpuno odvojeno funkcioniše. Takve novine su u velikom tiražnom usponu u celom svetu, a u Evropi posebno. U svetu ih ima oko 140 i šire se gotovo svakodnevno. Normalno je bilo za očekivati da se ovde pojavi takav list i, kao što vidite, vrlo dobro se razdeli u jutro još pre 10 sati. Tiraž je ograničen i u vezi je sa prihodom od oglasa. Tiraž može rasti sa porastom oglasom. To je jedan savremeni mediji. Naša firma je to pokrenula i u Beogradu.
RSE: Nedavno je Strategic marketing napravio jedno fino istraživanje o novinarima i novinarstvu. Na pitanje koje je bilo postavljeno u toj anketi, da li bi ste voleli da vaše dete bude novinar kao i vi, većina novinara je rekla da ne bi. Kako to tumačite?
ČADEŽ: Mislim da je novinarska profesija potcenjena i da ima mnogo ljudi koji svoju profesiju ne vole i koji su sticajem okolnosti u toj profesiji. Da su mene u takvoj anketi pitali, ne bih tako odgovorio, već bih rekao da bih voleo da se moje dete bavi novinarstvom. Moje dete se bavi jednim poslom koji je blizu novinarstva. Mislim da to zavisi od toga u kojoj redakciji ljudi rade, gde su i kako proveli svoj radni vek. Logično je da izvuku neki svoj zaključak.
RSE: Koliko godina ste u novinarstvu?
ČADEŽ: Počeo sam da radim u Sarajevu 1970. godine, u Oslobođenju. Novinarstvom se bavim od tada, pa sve do danas, 37 godina.
ČADEŽ: Vlasnik Blica je firma Ringier iz Švajcarske. To je firma koja ima listove u 12 zemalja sveta. U Švajcarskoj je, takođe, ovaj list jedan od najtiražnijih dnevnih listova. To je firma koja se isključivo bavi izdavačkim poslom.
RSE: Pošto su počeli da teku rokovi da se mediji u unutrašnjosti privatizuju, šta bi ste im, sa vašim iskustvom, savetovali? Da li bi ste im savetovali da se orjentišu na strance, ako stranci hoće da ih kupi, ili na domaćeg vlasnika?
ČADEŽ: Mislim da pre svega treba da se orjentišu prema ljudima koji su u izdavačkom poslu, da im ne budu vlasnici ljudi koji se tim poslom ne bave, već samo imaju novac. Verovatno da će stranci, uz novac, doneti, kao što je slučaj i sa Blicom, svoje iskustvo koje će preneti na izdavačku kuću. To nije samo kapital, nego jedna posebna vrednost. To se u Blicu i oseća i vidi.
RSE: Blic je sačuvao nezavisnu poziciju koju je imao i u vreme Miloševića, zbog čega je bio i kažnjavan.
ČADEŽ: Blic je bio više puta kažnjavan. Zadržao je potpuno nezavisnu poziciju. Vlasnici Blica se uopšte ne mešaju u uređivačku politiku. Oni vode posao, vode celokupnu organizaciju posla, ali se uređivanjem novina bavi uređivački tim, na čelu sa glavnim urednikom. To funkcioniše sasvim odvojeno od svih drugih uticaja.
RSE: Da li su pokušavali tajkuni ili obaveštajne službe, koji utiču na neke od listova, da izvrše pritisak i na vas?
ČADEŽ: Često i mi to prepoznamo kada razgovaramo i o sadržaju Blica i o sadržaju drugih novina. Sigurno jesu pokušavali, ali nisu uspeli, što se vidi po sadržaju Blica. Blic nije štedeo da kritikuje i da ukazuje na negativne pojave u društvu, bez obzira o kome se radi. Nema te adrese koju Blic nije stavio na tapet, ako je to zasluživala.. Blic u tom pogledu nema nekoga iza sebe, niti se nekom dodvorava, niti bilo s kim koketira da bi profitirao.
RSE: Kako živite u Blicu? Da li ste zadovoljni platama i tretmanom?
ČADEŽ: Imajući u vidu da prilično dobro znam situaciju u drugim redakcijama, Blic je jedna savremeno organizovana, opremljena i normalna firma, a to su upravo nametnuli i pospešili vlasnici Blica. Redakcija je vrlo savremeno opremljena, potpuno kompjuterizovana, ima sve domaće i svetske servise i sarađuje sa svim drugim redakcijama u okviru kompanije Ringier.
RSE: Da li je tačno ono što se priča u novinarskim krugovima, da, osim pristojnih plata, dobijate i 13. platu i regres i novac za prevoz i novac za topli obrok?
ČADEŽ: To je tačno. Dosta dugo sam bio u inostranstvu i mogu da uporedim. Ova firma se ponaša upravo onako kako se ponašaju izdavačke firme u inostranstvu. Čini mi se da su uspostavljeni neki zajednički osnovni standardi u našoj redakciji, kao i u svim drugim redakcijama u vlasništvu firme Ringier.
RSE: Bili ste osam godina u inostranstvu. Tvorac ste projekta i bili ste glavni i odgovorni urednik frankfurtskih Vesti, novine koja je imala ciljnu grupu našu dijasporu. Koliko vam je značilo to iskustvo iz Nemačke?
ČADEŽ: Značilo mi je mnogo. Hteo - ne hteo, bio sam u jednoj drugoj sredini u vreme najgorih turbulencija, u vreme najgore situacije u zemlji, a ipak sam radio svoj posao za dobrobit i za korist naših ljudi koji su živeli napolju. Vesti su naš list, na našem jeziku, koji ima i ćirilično i latinično izdanje, koji se prodaje na području cele Evrope, Amerike, pa kasnije i Australije. Taj list je u tom celom periodu, dok sam bio glavni urednik, imao osnovni zadatak da ljudima pruži informacije o zbivanjima na prostoru njihove zemlje koje nisu imali odakle drugo da saznaju. To je vreme sankcija, kada se nije mogla videti ni televizija, nije mogao čuti ni radio. Vesti su bili jedini izvor informisanja.
RSE: Vlasnik Vesti je Srbin. Pokrivali ste sve republike bivše Jugoslavije.
ČADEŽ: Da i to potpuno ravnomerno. Bila je procena da će se naša dijaspora sporije rastakati i razdvajati nego naši ljudi ovde zbog onoga što se ovde događalo. Ljudi tamo bili su veoma zainteresovani šta se događa u drugim delovima bivše Jugoslavije.
RSE: Tamo ste sigurno pratili i nemačke medije. Imaju li oni listove koji su mešavina tabloida i dnevnopolitičkih glasila, kao što mi imamo Kurir?
ČADEŽ: Imaju i oni takvu vrstu štampe. Blic je najtiražniji list, ne samo u Nemačkoj, nego i u Evropi. Sve su to stvari koje zanimaju vrlo širok krug čitalaca i zato Blic ima takav tiraž. Nema mnogo listova te vrste. Tačnije, ima ih, ali su specializovani. To su magazini. Jedini je Blic neka vrsta bulevarskog dnevnog lista koji se ne bavi preterano politikom, nego se bavi servisnim informacijama i onim što najveći deo te publike zanima.
RSE: Verovatno ste mogli da procenjujete koliko Srbija ima ispravan odnos prema dijaspori?
ČADEŽ: Nemam utisak da Srbija puno vodi brigu o dijaspori. Nije vodila ni mnogo godina u nazad, a mislim da ne vodi ni danas. Kada pogledate kako su naši ljudi tamo organizovani i kako su povezani, šta se s njima radi, kako žive, vidite da ova država o tim ljudima veoma malo brine. To gledam sa različitih strana. Sa koje god strane pogledam, to je tako. Država dijasporu ne vidi ni kao jedan finansijski, niti ekonomski potencijal. Ti ljudi godišnje u ovu zemlju dostave oko četiri milijarde eura doznaka svojim porodicama. Ti ljudi dolaze ovamo i postaju potrošači. Ti ljudi ovde grade i investiraju. Ti ljudi mnoge strane investitore, koji sada dolaze u zemlju, praktično animiraju da dođu, a zemlja se njima ne bavi. To znači da im ne daje nikakvu posebnu pažnju i ne brine se o njima na adekvatan način. Sve su to sistemi organizacije koji su važili i pre 20 ili 25 godina i do danas se nisu promenili. Dijaspora se organizuje u neke klubove kojima niko ne pomaže, koji se sami finansiraju od nekih malih kafanica i kafanskih prostora koji su uz te klubove. Sve se završava na nekim folklornim sekcijama.
RSE: I estradnim zvezdama koje kod njih gostuju.
ČADEŽ: A koje država ne šalje. Država im ništa ne šalje i to je strašno. Naši ljudi nemaju prilike da vide ni vrhunske umetnike, niti bilo koje druge jer država smatra da je to skupo i ne može to da finansira. U Nemačkoj za osam godina gotovo da nije bilo ozbiljnijeg kulturnog događaja koji je naša država organizovala za naše ljude, ali i za Nemačku publiku.
RSE: Uprkos tome što imamo Ministarstvo za dijasporu?
ČADEŽ: Tek odnedavno imamo Ministarstvo za dijasporu. To ministarstvo je, čini mi se, još uveka na početnim pozicijama. Ono traži svoju pravu ulogu i još uvek se ne bavi poslovima kojima bi trebalo da se bavi. Još uvek je to neki početak koji praktično ne daje nikakve rezultate.
RSE: Koliko smo mi u ovoj našoj tranziciji daleko od kapitalizma?
ČADEŽ: Mislim da smo jako daleko. Možda to ljudima ovde ne izgleda tako, ali kada dođete iz nekih uređenih odnosa i nekih uređenih sistema, bilo da je zdravstvo u pitanju, bilo poslovni ili bilo koji drugi nivo, vi se susretnete sa stvarima koje nisu uređene i koje nisu doterane. Ono što me najviše pogađa ovde je to što mi preispitujemo njihove sisteme. Mi ih ne primenjujemo, čak i kada nam ih ponude. Nema smisla da vam navodim primere, ali je gotovo neverovatno da Nemci već deset ili dvadeset godina plaćaju grejanje onoliko koliko su ga zaista i potrošili. Mi njihov sistem, koji su nam pre tri godine ponudili, kao gotov sistem, proveravamo i testiramo, pa ćemo ga primeniti za narednih pet godina.
RSE: To govorite o centralnom grejanju u stanovima?
ČADEŽ: Tako je.
RSE: To znači da ako potrošite manje nego što plaćate akontaciju, onda vam na kraju godine vrate novac?
ČADEŽ: Naravno, ali se retko dešava da grejanje pretplatite. Nastojite da manje potrošite. Ne uključujete grejanje tamo gde vam ne treba. Kada izlazite iz stana smanjite ga na minimum. Trošite onoliko koliko vam treba. Time se štedi energija, a istovremeno štedite i svoj novac. To kod nas ne funkcioniše.
RSE: Pratite ovo što se dešava u Skupštini. Pratite i to što vlada predlaže, Rezoluciju o Kosovu, pa zakone koji se sve sporiju predlažu. Čula sam da mnogi zakoni stoje u vladi i da još uvek nisu dostavljeni Skupštini. Sigurno pratite i koliko je jezik naših poslanika neuljudan. Ima li toga u Nemačkoj?
ČADEŽ: Nema. S pažnjom sam pratio zasedanje njihovih parlamentarnih organa, kao i samog Parlamenta. Tu je sasvim ozbiljna rasprava, vrlo žustra i na momente vrlo ozbiljna. Dođe i do neke granice kada pomislite da je već na granici svađe među poslaničkim grupama. Ovakvog prostakluka i ovakve nepristojnosti, kakvu možete čuti kod nas, tamo zaista nikada nisam čuo. To je deo kulture i deo ponašanja koji se ne dozvoljava na takvim mestima. To je odavno prevaziđeno.
RSE: Pre nekoliko meseci je počeo da izlazi list 24 časa koji se besplatno ostavlja na autobuskim i tramvajskim stanicama, koji se nudi na jako simpatičan način. Devojke na rolerima i u mini suknjama nude časopis prolaznicima i vozačima na raskrsnicama. Ima li to neke veze sa Blicom ili nema?
ČADEŽ: To ima veze sa našom firmom Ringier, koja je osnovala i tu izdavačku jedinicu, ali je ona potpuno odvojena i potpuno odvojeno funkcioniše. Takve novine su u velikom tiražnom usponu u celom svetu, a u Evropi posebno. U svetu ih ima oko 140 i šire se gotovo svakodnevno. Normalno je bilo za očekivati da se ovde pojavi takav list i, kao što vidite, vrlo dobro se razdeli u jutro još pre 10 sati. Tiraž je ograničen i u vezi je sa prihodom od oglasa. Tiraž može rasti sa porastom oglasom. To je jedan savremeni mediji. Naša firma je to pokrenula i u Beogradu.
RSE: Nedavno je Strategic marketing napravio jedno fino istraživanje o novinarima i novinarstvu. Na pitanje koje je bilo postavljeno u toj anketi, da li bi ste voleli da vaše dete bude novinar kao i vi, većina novinara je rekla da ne bi. Kako to tumačite?
ČADEŽ: Mislim da je novinarska profesija potcenjena i da ima mnogo ljudi koji svoju profesiju ne vole i koji su sticajem okolnosti u toj profesiji. Da su mene u takvoj anketi pitali, ne bih tako odgovorio, već bih rekao da bih voleo da se moje dete bavi novinarstvom. Moje dete se bavi jednim poslom koji je blizu novinarstva. Mislim da to zavisi od toga u kojoj redakciji ljudi rade, gde su i kako proveli svoj radni vek. Logično je da izvuku neki svoj zaključak.
RSE: Koliko godina ste u novinarstvu?
ČADEŽ: Počeo sam da radim u Sarajevu 1970. godine, u Oslobođenju. Novinarstvom se bavim od tada, pa sve do danas, 37 godina.