Zbog policijskog maltretiranja Seada Rovčanina i njegovih rođaka, u policijskoj stanici u Prijepolju, oktobra ’93 godine, Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo kaže da je Fond u okviru svog programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u ostvarivanju prava na reparaciju podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije:
„Oni su sprovedeni u policijsku stanicu i tu Seada ispituje jedan policajac Mileta Novaković, koga Bošnjaci iz Sandžaka, pogotovo iz Prijepolja, označavaju kao nekog ko je vrlo često vršio iznuđivanje iskaza i batinao ih. Sve to u okviru jedne sistematski organizovane kampanje koja se događala u periodu od ’91. do ’95. godine u kojem je lokalna policija zajedno sa pripadnicima DB stalno kontrolisala Bošnjake, pretresala njihove kuće, u cilju pronalaženja nelegalnog naoružanja. Prema podacima FHP u većini kuća nije pronađeno naoružanje. Ti Bošnjaci bi bili privođeni a zatim u policijskim stanicama primoravani da priznaju da poseduju nelegalno naoružanje i da učestvuju u takozvanim aktivnostima protiv države.“
Zbog svega navedenog Fond za humanitarno pravo je 29. juna 2006. godine uputio zahtev premijeru Srbije Vojislavu Koštunici i ministru unutrašnjih poslova Srbije Draganu Jočiću za pokretanje postupka radi utvrđivanja činjenica o odgovornosti Milete Novakovića za kršenje osnovnih ljudskih prava. Do danas FHP nije primio odgovor na upućeni zahtev.
Opštinski sud u Prijepolju osudio je u decembru 1994. godine Seada Rovčanina za krivično delo neovlašćeno nabavljanje i držanje oružja, između ostalog na osnovu izjave koju je pod prisilom potpisao u policijskoj stanici. Sead Rovčanin je u izjavi za naš program ispričao šta se dešavalo, oktobra 1993 godine:
”Sve naše četiri kuće su bile opkoljene, svuda je bila vojska i kompletna prijepoljska policija. Kada sam se vraćao iz Brodareva, gde sam bio na pijaci, sve su kuće opkolili, nisam mogao doći do kuće. Pred kafanom ‘Složna braća’ su me zaustavili, ubacili u auto i rekli da se radi, navodno, o oružju. Odveli su mi kompletnu porodicu, držali u SUP-u Prijepolje na spratu, dva dana, ispitivali a kasnije ujutru batinali. Posle tog ispitivanja i batinanja su me spremili za Užice. Razlozi za sud su bili nepriznavanje posedovanja oružja. Kod mene u kući su proverili ali ničega nije bilo.”
Fond za humanitarno pravo poziva državne institucije u Srbiji da kroz program reparacija obeštete žrtve kršenja ljudskih prava u prošlosti koje su izvršili pripadnici srpske vojske i policije. Naš pokušaj da dobijemo izjavu prozvanih u Prijepoljskoj policiji i tamošnjem sudu ostao je bez rezultata, jer su nadležni, kako nam je rečeno na godišnjem odmoru, dok su nam ostali kontaktirani rekli da nemaju ovlašćenja za davanje izjave.
„Oni su sprovedeni u policijsku stanicu i tu Seada ispituje jedan policajac Mileta Novaković, koga Bošnjaci iz Sandžaka, pogotovo iz Prijepolja, označavaju kao nekog ko je vrlo često vršio iznuđivanje iskaza i batinao ih. Sve to u okviru jedne sistematski organizovane kampanje koja se događala u periodu od ’91. do ’95. godine u kojem je lokalna policija zajedno sa pripadnicima DB stalno kontrolisala Bošnjake, pretresala njihove kuće, u cilju pronalaženja nelegalnog naoružanja. Prema podacima FHP u većini kuća nije pronađeno naoružanje. Ti Bošnjaci bi bili privođeni a zatim u policijskim stanicama primoravani da priznaju da poseduju nelegalno naoružanje i da učestvuju u takozvanim aktivnostima protiv države.“
Zbog svega navedenog Fond za humanitarno pravo je 29. juna 2006. godine uputio zahtev premijeru Srbije Vojislavu Koštunici i ministru unutrašnjih poslova Srbije Draganu Jočiću za pokretanje postupka radi utvrđivanja činjenica o odgovornosti Milete Novakovića za kršenje osnovnih ljudskih prava. Do danas FHP nije primio odgovor na upućeni zahtev.
Opštinski sud u Prijepolju osudio je u decembru 1994. godine Seada Rovčanina za krivično delo neovlašćeno nabavljanje i držanje oružja, između ostalog na osnovu izjave koju je pod prisilom potpisao u policijskoj stanici. Sead Rovčanin je u izjavi za naš program ispričao šta se dešavalo, oktobra 1993 godine:
”Sve naše četiri kuće su bile opkoljene, svuda je bila vojska i kompletna prijepoljska policija. Kada sam se vraćao iz Brodareva, gde sam bio na pijaci, sve su kuće opkolili, nisam mogao doći do kuće. Pred kafanom ‘Složna braća’ su me zaustavili, ubacili u auto i rekli da se radi, navodno, o oružju. Odveli su mi kompletnu porodicu, držali u SUP-u Prijepolje na spratu, dva dana, ispitivali a kasnije ujutru batinali. Posle tog ispitivanja i batinanja su me spremili za Užice. Razlozi za sud su bili nepriznavanje posedovanja oružja. Kod mene u kući su proverili ali ničega nije bilo.”
Fond za humanitarno pravo poziva državne institucije u Srbiji da kroz program reparacija obeštete žrtve kršenja ljudskih prava u prošlosti koje su izvršili pripadnici srpske vojske i policije. Naš pokušaj da dobijemo izjavu prozvanih u Prijepoljskoj policiji i tamošnjem sudu ostao je bez rezultata, jer su nadležni, kako nam je rečeno na godišnjem odmoru, dok su nam ostali kontaktirani rekli da nemaju ovlašćenja za davanje izjave.
