Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Pretnje uzimam ozbiljno!


"Dogovor sa kreativnim timom o izgledu paketa dvd-jeva koji ćemo izdati, a u kojem će biti na deset dvd-jeva svi naši filmovi iz mog projekta „Nezavisni za istinu“ koji se bavi razotkrivanjem razloga raspada zemlje, ratnih zločina, različitih aspekata političkih događaja. Izdanje će biti namenjeno bibliotekama u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Nadam se da ćemo kasnije štampati dovoljnu količinu za sve zainteresovane institucije. Meni to nekako izgleda kao mala „Komisija za istinu“. Zahvaljujući nekim filmovima, neki ratni zločinci su uhapšeni i osuđeni, neki filmovi su doprineli smanjenju nepoverenja, neki razotkrivanju zločina."

Veran MATIC, direktor i glavni urednik B92

Subota, 7.07.
Jutarnji ritual: ispijanje kafe sa suprugom, oboje smo ranoranioci bez obzira na vikend. Izvodim šnaucera Greja u jutarnju šetnju i idem po novine. Potom uživanje, obilazak pijace, vikend kupovina. Nekada sam i sâm prodavao paradajz na pijaci, navikao sam na otvorenu komunikaciju, pronalaženje najkvalitetnije hrane i testiranje javnosti, i prema B92 ali i prema aktuelnim događajima. Ponekad ostanem i po dva sata u kupovini i ćaskanju.
Dok se sprema ručak, odlazim do Trga Republike gde se nalazi autobus Instituta za transfuziju krvi koji smo usvojili ove godine sa željom da prvi put rešimo problem letnjih nestašica krvi. Za sada nam posle mesec i po dana - uspeva. Svaki dan organizujemo hepening, gostovanje poznatih, delimo poklone. Danas ćemo deliti ulaznice za koncert Roling Stonsa. Iako je izuzetno toplo, već oko podne je jasno da ćemo imati rekordan dan. Preko 120 davalaca. Akciji se pridružuje i „Philips“, deleći davaocima štedljive sijalice. Još jedna korist od akcije. Pored autobusa je i celo rukovodstvo Instituta. Dogovaramo se za nastavak akcije na jesen; popularizaciju davalaštva kostne srži.
Predveče odlazim na sastanak sa nekim poznanicima kako bi ih konsultovao oko toga koliko su pretnje jednog tajkuna koje su mi upućene ozbiljne. Na prvi pogled ne, ali vredi biti oprezan. U proteklih 18 godina preživeli smo, između ostalog, i zahvaljujući stalnom oprezu i činjenici da nijednu pretnju nismo potcenjivali. Uveče dovršavam knjigu Slavenke Drakulić ''Frida ili o boli'', koju će B92 objaviti ove jeseni. Čitajući i sâm sam preživljavao bolove, što od slikovitosti Slavenkinog pisma, što od toga što zaista imam probleme sa bolovima u kičmi.

Nedelja, 8.07.
Sa suprugom i sestrom odlazim u selo da obiđemo moje roditelje. Od pre nekoliko meseci, mama više ne može da hoda i to je nova situacija sa kojom se svi suočavamo. Najteže je tati koji je i sâm dosta star, a koji i pored pomoći koju smo angažovali, ipak najviše radi oko mame.
Vrlo je teško kada su društvo i sistem zapušteni i nehumani prema najnemoćnijima. Razmišljam o akciji B92 za narednu godinu - da je posvetimo starima i nemoćnima. Dolazi nekoliko devojaka i mladića koji su besposleni u selu, da me pitaju ima li na B92 nekog posla. Jednu je otac, profesor matematike, prijavio kao kandidata za kuću Velikog brata. Predamnom mašta šta bi uradila da dobije te pare. Ne vidim kako mogu da im pomognem. A ogroman je broj mladih koji ne vide nikakvu perspektivu. Kojima samo Veliki brat može pomoći.
Po povratku u Beograd sledi obilazak radova na dve sigurne kuće koje Fond B92 gradi za žene i decu žrtve porodičnog nasilja. Uskoro će se postavljati krov. Potrebno je da pronađemo izvođače i donatore za uvođenje grejanja. Na tome ćemo raditi naredne nedelje. Prostor je zaista velik, moćiće u isto vreme da bude smešteno oko 60 žrtava nasilja. Uspeli smo da sa nekim kompanijama dogovorimo da se žene žrtve nasilja zapošljavaju kako bi se ekonomski osamostalile. Jer upravo ih činjenica da najčešće zavise od muža nasilnika tera da se sedam puta u proseku vraćaju u porodicu nasilnika pre nego što ga definitivno napuste. Nadam se da ćemo ovim zatvorenim krugom dati model za rešavanje ovog problema. Koncept društvenog angažmana B92 i van emitovanja programa duboko je usađen u 18-godišnju praksu B92. Komercijalizacija jeste neminovnost ali je treba kontrolisati i ne svoditi suštinu na profit. Profit treba da bude jedno od merila ali dominanta treba da bude uloga društvene korisnosti, zaštite javnog interesa. Iako još uvek imamo velikih finansijskih problema, uveren sam da je ovaj koncept društveno odgovornog medija, bez obzira što nismo javni servis – ostvariv.
Na kraju dana, dovršavam tekst o akciji za dobrovoljno davanje krvi za MS magazin.
Pred spavanje završavam knjigu – reportažu Gabrijela Garsije Markesa „Pustolovina Miguela Litina“.

Ponedeljak, 9.07.
Kao i svakog ponedeljka ujutro, imam operativni sastanak sa svim menadžerima. Današnja tema je i unapređenje položaja zaposlenih.
Odavno smo definisali kao prioritet brigu o svakom članu naše zajednice. Od 1993. godine, mislim da smo jedini medij na kojem nikada nije kasnila plata, čak i kada smo bili zabranjivani. Sada uvodimo, mislim prvi, dopunske penzije. Za početak - za polovinu zaposlenih, a postepeno i za sve. Neki menadžeri se pitaju kako će objasniti onima koji nisu u prvom krugu. Ponavljam po hiljaditi put da nismo svi jednaki i da doprinos svih nije jednak, te da i status i nadoknada, a naročito nagrada, ne može biti ista za sve.
U podne odlazim do autobusa kako bih potpisao prijem donacije ITM Group, od strane vlasnika Toplice Spasojevića, u iznosu od 5.000 evra za kupovinu novog autobusa za prikupljanje krvi. Stigli smo do 100.000 evra. Potrebno je još toliko da prikupimo. Nadam se da ćemo uspeti u naredne dve tri nedelje.
Danas su objavljeni i rezultati istraživanja koje je naručilo Nezavisno udruženje novinara Srbije. Imam razloga za zadovoljstvo: za 75 odsto novinara u Srbiji TV B92 je dominantan izvor informacija, na drugom mestu sa 57 odsto je Blic, sledi RTS sa 56 odsto, a na četvrtom mestu sa 54 odsto je naš web sajt. To je zaista veliki uspeh. U kategoriji poverenja smo takođe apsolutno dominantni. Kada je reč o građanima, postoji podudarnost kada je reč o poverenju i tu potpuno dominiramo. Takođe, na zahtev da navedu ime medija za koji misle da je u najvećoj meri nezavisan od bilo kakve kontrole inforamcija koje objavljuje, apsolutno na prvom mestu je B92 sa 30 odsto, a na drugom mestu sa 9 odsto je Pink, pa RTS, itd. Očuvanje profesionalnog kredibiliteta nam je, takođe, oduvek bio prioritet. Sastanak u Tanjugu oko pretplate za servis. Uspešno završen. Mislim da smo obavili dobar posao za naš desk.
Uveče neplanirani sastanci, moram da se izvinim profesoru Vojinu Dimitrijeviću pošto neću stići na njegov okrugli rođendan.

Utorak, 10.07.
Ujutro televizijska koordinacija. Planiramo dve nedelje unapred. Takođe i jesenju šemu. Dogovaramo se oko neophodnih sastanaka koje moramo održati ove nedelje. O rebrendingu određenih zvezda, emisija i izgleda televizije. Mnogi nam zameraju da smo često preterano namrgođeni, da se na neke naše emisije gleda kao na „strašni sud”… Pokušaćemo da budemo komunikativniji ali nikako na štetu sadržaja programa. Često kažem da moramo da menjamo fasadu da bismo sačuvali suštinu.
Dogovor sa kreativnim timom o izgledu paketa dvd-jeva koji ćemo izdati, a u kojem će biti na deset dvd-jeva svi naši filmovi iz mog projekta „Nezavisni za istinu“ koji se bavi razotkrivanjem razloga raspada zemlje, ratnih zločina, različitih aspekata političkih događaja. Izdanje će biti namenjeno bibliotekama u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Nadam se da ćemo kasnije štampati dovoljnu količinu za sve zainteresovane institucije. Mislim da je to jedinstven projekat na kojem permanentno radimo. Meni to nekako izgleda kao mala „Komisija za istinu“. Zahvaljujući nekim filmovima, neki ratni zločinci su uhapšeni i osuđeni, neki filmovi su doprineli smanjenju nepoverenja, neki razotkrivanju zločina.

Sreda, 11.07.
Ujutro rano imam suđenje, saslušanje zbog stavova iznetih u emisiji „Insajder“. Tuži nas sin javnog tužioca koji je pomenut u policijskoj „Beloj knjizi“. Iskreno, nije mi jasno šta hoće pošto smo samo preneli nešto iz te knjige što je već pre nas prenelo nekoliko novina. Dobijam utisak da želi i sudsku verifikaciju da je blizak crnogorskim mafijašima kao što je u knjizi rečeno. Čak imam utisak da mu je žao što nije na televiziji objavljena njegova fotografija. Postavlja mi pitanje, očigledno dezinformisan i sa željom da nas diskredituje: koliko sam puta bio tužen i koliko sam puta zbog iznetih stavova u različitim programima osuđen. Odgovaram da sam bio tužen ne znam koliko puta, ali ne mnogo, i nijednom nisam bio osuđen zbog programa.
Potom odlazim da potpišem ugovor o donaciji 5.000 evra od „NLB Lizinga“.
Zatim iz Zagreba stiže poznat televizijski scenograf Dragutin Broz. Želimo da vidimo njegove ideje za novi izgled studija za vesti za jesen. Kaže da jeste iz šireg plemena onog Broza, ali ništa blisko.
Sastanak sa umetničkim direktorom „Memorijala Nadežde Petrović“, srpske slikarke, koji se održava svake jeseni u Čačku. Pitanje da li bismo bili medijski sponzori. Pristao sam odmah. Ove godine će centralni događaj biti obnavljanje spomenika Četiri vere, koji je nastao posle Prvog svetskog rata na incijativu „Žena Čačka“, organizacije koju je ustanovila Nadežda Petrović. Spomenik je oskrnavljen na početku Drugog svetskog rata tako što su uništeni znaci jevrejske i muslimanske vere i do danas nije obnovljen. To će se dogoditi u okviru ovogodišnjeg Memorijala i vrlo rado ćemo u tome učestvovati.
Sa Mustafom Jusufspahićem, imamom Niškim koji je i sin reis ul uleme Hamdije Jusufspahića, dogovoram da u petak posle molitve u Bajrakli džamiji, članovi muslimanske zajednice koji to hoće budu dobrovoljni davaoci. To kao poziv objavljujemo i na našim medijima. Mustafa ima ideju da se organizuje fudbalski turnir – Navijajmo za Jednoga, između verskih zajednica. Svi su pristali, čeka se jedino još SPC.
Dolazim kući potpuno iscrpljen.

Četvrtak, 12.07.
Planiranje programa za jesenju televizijsku šemu. Vrlo teška pitanja, odluke, analize. Moramo kroz puno brojki da prođemo, da anticipiramo ponašanje konkurencije, da uvedemo novine prvi, kako bismo imali prednost, kako bismo bili oni koji vode. Gledamo neke od pilota, neke vraćamo na doradu, neke odbacujemo.
Posebno razgovaramo o emisiji „Poligraf“, kako je još unaprediti. Urednik i autor Jugoslav Ćosić, iznosi nove ideje. Ja iznosim ideje o tome kako će cela kuća izgledati, koje su to promene u koje treba da se uklopi i „Poligraf“. Slažemo se na kraju i Jugoslav može miran na odmor, da razmišlja i prikuplja snagu. Ja još ne znam kada ću i da li ću uspeti da odem na odmor. Već dve godine nisam bio na odmoru i osećam strašan umor.
Opet problemi oko Republičke radiodifuzne agencije. Objavili su Kodeks ponašanja emitera – Opšte obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera. Odavno nisam video konzervativniji dokument. Puno opasnosti sa sobom nosi. Ograničenja vezana za prikaze seksa i slično me ne zanimaju toliko koliko ograničenja slobode izražavanja u političkom delu, ograničenja sloboda koja garantuje Ustav i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Moram do kraja nedelje definisati sve primedbe i objaviti ih. U isto vreme videti da li je moguće uopšte ovakvo ograničavajuće uputstvo i primeniti. U RRA se održava sastanak sa nacionalnim emiterima povodom presude Vrhovnog suda u korist RTL, a povodom nedodeljivanja televizijskog kanala ovoj stanici. Nervozna reakcija članova Saveta RRA je potpuno neočekivana i štetna. Kontraudar na Vrhovni sud. Umesto da se jednostavno dopuni dokumentacija i reši problem. Sa takvom preporukom odlazi naša delegacija na sastanak. Potreban je temeljan proces edukacije svih, i sudija i medijskih radnika. Sve što nam se događa, za mnoge je potpuna novost.
Večeras prikazujemo odličan dokumentarac iz Brazila: „Ustanak u Faveli“. Bio sam u Sao Paolu ovog proleća, gde je promovisano izdanje na portugalskom knjige o B92, „Gerila Radio“.
Stigla svastika iz Beča.

Petak, 13.07.
Ustajem rano, pre 6. Tiho se iskradam iz stana i odlazim u teretanu. Uvežbao sam čitanje novina dok vozim bicikl ili hodam na traci, čime uštedim dragoceno vreme pošto dnevno moram da pregledam desetak novina. Zgodno je što se posle istuširam.
Petkom zalivam temeljno cveće u kancelariji. Dvadesetak saksija. Klima uređaji su dosta jaki i često mi ugrožavaju život stabljika. Kolega norveški novinar odlazi zauvek iz Srbije i traži da mu pomognemo da udomi dve mačke, Cecu i Legiju. Citiram: „Onda imate priča o norveški novinar da voli Srbiju i sprski narod puno, i kad idem u Norvešku to nije finalni oproštaj, samo kratko doviđenja. Kad stižem u Oslu, hoću da družem sa srpski ljudi tamo. Volim kao vi srbine družete, i mi nemamo tako druženje u Norvešku.
Ceca i Legija ne može da živiju samo unutro. Oni treba da ide napolje da loveju miš (Ceca je najbolji lovaca). Živim ja na prvom sprat u Bulevar Avnoja 162 (nadam se da kratko imamo Bulevar Zoran Đinđić), i imam drvo 4 metar od stan. Onda mačke dolazi u stan preku daska. Sad moje srpske mačke ne razumju tako puno sprski jezik, ali ako kažem mleko ili pileće na norveškom, oni trčaju kao lud. Nadam se da mačke može da uči srpski jezik kod novo vlasniki da imaju puno ljubav za macke“.
Vrlo ozbiljno shvatamo problem i norveški kolega će gostovati u našem jutarnjem programu sa mačkama.
Top menadžment strateški sastanak. Potom planiranje vikenda – Roling Stonsi, Exit, Džo Bagerista prodaje bager koji je bio simbol 5. oktobra i kojim je ušao u RTS. Nekako i na širem planu imam utisak da je to generalni osećaj kada je reč o ovom datumu. Ipak, mislim da moramo više vedrine i energije uneti u naše živote i život naše države kako bismo pomogli da svaki građanin bolje živi. Bar mi u B92 ćemo na tome raditi.
XS
SM
MD
LG