Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nakon 15 godina autobuska linija Tuzla - Beograd


„Autobus iz Beograda je stigao na peron.“

Nakon 15 godina i 52 dana, dežurni dispečer tuzlanske autobuske stanice najavio je dolazak autobusa iz Beograda, odakle je posljednji put stigao 14. maja 1992. godine. Sutradan, 15. maja, u večernjem terminu iz Tuzle je ka Beogradu otišao posljednji autobus koji se nije ni vratio.

Dva promotivna polaska - iz Tuzle za Beograd i jedan iz Beograda za Tuzlu - označili su ponovnu uspostavu direktne linije između ova dva grada. Direktor saobraćaja beogradske „Laste“ Vladimir Vinš:

„Znači da ćemo sad da povežemo definitvno narod koji je morao da preseda u Bijeljini. Sada će putovati direktnom linijom ’Laste’ zajedno sa njegovim kooperantom Transturistom iz Tuzle.“

Ako bude putnika, biće i više polazaka, ali sve je to moglo mnogo prije, kaže predstavnik beogradskog prevoznika:

„Kao i svugde, politika se umešala, ali mi privrednici smo se potrudili da što pre prevaziđemo te probleme i da što pre otvorimo liniju da bismo povezali federalni deo BiH sa Srbijom i sa Beogradom.“

Da se na ovaj dan zaista dugo čekalo, ocjena je i direktora tuzlanskog linijskog prijevoznika Transturista Mustafe Isabegovića:

„Bilo je dosta prepreka da se završi procedura koja je poprilično složena, ali malo su možda i neki politički interesi to spriječavali zadnjih godina. Međutim, evo ipak smo pobijedili i omogućili smo našim građanima Tuzle i našeg regiona, kao i Beograda i Srbije da imamo direktnu vezu tri puta dnevno.“

Za početak putnicima u oba pravca su na raspolaganju po tri polaska, u jutarnjim, dnevnim i večernjim terminima. Direktor Transturista Mustafa Isabegović kaže da se ne radi samo o povezivanju Tuzle i Beograda:

„Polazak iz Beograda u 19 sati koji može da veže, recimo, naš polazak u 23.10 za Makarsku. Znači, taj autobus dolazi maltene petnaestak minuta prije onoga za Makarsku i možda je to najkraća veza putnika iz Beograda za Makarsku rivijeru.“

Prvim poslijeratnim, promotivnim ali direktnim autobusom iz Beograda za Tuzlu doputovali su i novinari nekoliko beogradskih redakcija i dopisništava - neki su prvi put u ovome gradu. Nada Preradović iz Frankfurtskih vesti:

„Ne, ne osećam se kao stranac nikako, sve je normalno.“

Svetlana Mladenović je iz beogradskog Radija 202:

„Raduuje me usput da su mnogo manje vidljivi tragovi rata nego kad sam pre nešto deset i nešto više godina ovuda prolazila, ali su ipak vidljivi. Imam neki neprijatan osećaj kad tuda prolazim, sećam se svega toga što se dešavalo, ali nadam se da ste se i vi već malo oporavili i da život ide dalje. Vidim nova naselja, vidim lepotu oko sebe, mladost koja je spremna na neke nove događaje - ne one koje smo mi preživeli.“

Koleginicu Mladenović smo pitali za osjećaj pri prelasku granice podsjećajući na vrijeme kada su građani Fedarcije u Jugoslaviju, kasnije u Srbiju putovali sa posebnim dozvolama, a sada svi putujemo samo s ličnom kartom:

„Pa ja nisam imala tu nesreću kao vi da su mi bile potrebne neke dozvole, prosto u to vreme nisam dolazila u Bosnu. Nekako sam je uvek doživljavala kao svoju, tako da mi je to sasvim logično što ličnu kartu pokažem i uđem. Mislim da to isto treba da važi i za ljude koji iz Bosne dolaze u Srbiju.“

Mika Subašić, novinarka press službe beogradskog saobraćajnog preduzeća „Lasta“, rođena je Bosanka, a u Tuzli je prvi put. Kaže kako minimalna zadržavanja u suštini relativizuju postojanje, ali i značenje međudržavne granice:

„Kompletan prevoz, a pogotovo autobuski prevoz je segment koji izuzetno dobro povezuje ljude, jer to je način da se uspostavlja dobra komunikacija i među putnicima i među prevoznicima i među gradovima, tako da je to jedna zaista lepa komunikacija.“
XS
SM
MD
LG