RSE: Gospodine Kacin, u kojoj mjeri aktuelna situacija sa nerješavanjem statusa Kosova može uticati na čitav region i usporiti evropatlantske integracije?
KACIN: Kosovo nema statusa, a pošto nema statusa ne može sudjelovati u procesima približavanja i integracije u Evropsku uniju, tako da je to jedan od preduslova koje treba stvoriti što je moguće pre. Sve dok to ne bude riješeno, sve do tada, svi u regionu biće žrtve posmatranja onoga što se ne dogodi, uključujući pre svega Srbija. Ja mislim da je Srbija došla u ovom momentu toliko daleko u spoznajama da bi se mogla dosta realno i brzo odlučiti za put približavanja integarcije uz punu saradnju sa Hagom i to je ono što očekuje ne samo Srbija i njeno stanovništvo, nego i sve države u regionu, pa i Kosovo koje još nije država.
RSE: Evropska administracija kao da je slučaj rješavanja Kosova prepustila glavnim igračima Vašingtonu i Moskvi, a Kosovo je ipak teritorijalno evropski problem. Da li mislite da bi Brisel morao biti aktivniji u tome?
KACIN: Kosovo je uvek bio evropski problem, ostaje evropski problem i Evropa ga mora rešiti i rešiće ga na osnovu zajedničke vanjske i sigurnosne politike koja se mora manifestirati na tom konkretnom pitanju. Ja mislim da ćemo se na tom pitanju dosta brzo pokazati.
RSE: U slučaju daljeg otezanja rješavanja pitanja Kosova kolika je mogućnost eskalacije krize, pa i opasnost prelivanja krize na zemlje regiona?
KACIN: To vam je stara priča. Uvek su svi pretili krizom, a kriza traje i traje i oni koji su u žiži krize tonu sve dublje i dublje i gube kontakt sa površinom ili drugim rečima sa realnošću, sa sadašnjim vremenom. Došlo je vreme da se Srbija vrati iz istorije u realnost da bi mogla sudjelovati u procesima budućnosti. To je ono što nas sve čeka, a na drugoj strani kada govorimo o Kosovu teško je zahtjevati od nekoga većinsku odgovornost prema manjinama, ako nema mandata za impelementaciju takve odgovornosti.
RSE: Pitam za prelivanje krize iz prostog razloga što u Crnoj Gori živi i srpska, ali i albanska manjina.
KACIN: U svim tim susjednim državama svugdje živi i srpska i albanska manjina, tako da rješavanja jednog pitanja olakšava i suživot, kao što bi rekli Hrvati, u drugim prostorima na teritoriji Zapadnog Balkana.
RSE: Da li najava Beograda da će preispitati bilateralne odnose sa zemljama regiona, uključujući i zvaničnu Podgoricu, u slučaju priznavanja Kosova dodatno destabilizuje odnose u regionu?
KACIN: Mislim da ne jer će sve države u regionu dokazati da žive u realnosti, a ne u prošlosti.
RSE: Da li po Vama evropske integracije u regiji zemalja bivše Jugoslavije idu sporije od očekivanog?
KACIN: Ako mene pitate kao Slovenca, kao zastupnika u evropskom parlamentu, ja bih rekao da bi nama bilo daleko lakše da imamo tu kolege iz Hrvatske, Bosne, Srbije, Makedonije, ali na žalost to nije tako. Ja sam za to da se to desi što je moguće brže i da se svi prostori između Ljubljane i Soluna napune sa državama članicama Evropske unije. To bi za nas bilo udobnije, a za državljane tih država bilo bi normalnije bez viza biti kod kuće u cijeloj Evropskoj uniji, putovati naokolo, animirati investitore da ulažu u nove investicije, da se otvaraju nova radna mesta, da se planira život za sledeće generacije, za decu i unuke, to je ono što je Zapadnom Balkanu u ovom momentu najpotrebnije, a što se tiče dinamike to zavisi pre svega od svake pojedinačne države koja mora sklopiti stabilizacioni i asocijacioni sporazum da bi posle toga dobila status kandidata.
RSE: Gdje je Crna Gora u tome, kako procjenjujete godinu dana nakon referenduma poziciju Crne Gore kada su u pitanju integracije?
KACIN: Mislim da je Crna Gora dosta toga postigla, ali mislim da je sada nekako zastala da bi morala odraditi još štošta u sledećim mesecima kako se ne bi našla u paketu ili u senci nekih većih suseda. Svako mora pre svega nešto više odraditi za sebe, a kada odradi za sebe odradio je ogromno i za ceo region.
