Formiranje evropski orijentisane Vlade je samo prvi korak za nastavak pregovora sa EU. Što je bilo dovoljno da se otklone određeni zastoji, ali ne i da Brisel odustane od ključnog političkog uslova. To je zvaničnicima u Beogradu, samo dan nakon formiranja Vlade, jasno stavio do znanja Oli Ren, evropski komesar za proširenje:
"Dakle, prvi korak je jasno opredeljenje, odnosno jasno preuzeta obaveza Vlade da se radi na tome, da se krene ka tom putu. Drugi korak je efikasna koordinacija službi bezbednosti. I treća stvar je dobar rad sa Haškim tribunalom, a koliko razumem došlo je do nekog poboljšanja u odnosu sa Haškim tribunalom.
Očekujući da nova Vlada na kraju mandata približi zemlju EU predsednik Srbije Boris Tadić predvideo je i određeni rok:
"Ostvariti status zvaničnog kandidata za članstvo u EU do kraja 2008. godine."
Ovaj cilj je tehnički moguće ispuniti ali predstoji jako puno posla koji se odnosi na obaveze prema budućem članstvu, kaže Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU:
"Treba započeti i završiti pregovore za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Odmah, nekako u to doba, potrebno je podneti i kandidaturu jer onda, iza kandidature administraciju očekuje veliki posao koji se odnosi na upoznavanje EU i evropske komisije pre svega, na elemente i tempo reformi u svakom sektoru. To je ogroman posao, ali ono što je jako važno znati jeste da naša administracija već sada, kada komunicira sa EU komunicira na osnovu poznatih pitanja koja su bila poslata i Hrvatskoj i Makedoniji. Dakle, oni zaista tehnički mogu vrlo brzo da odgovore na ova pitanja."
Ogroman posao se odnosi i na tempo reformi, objašnjava Miščevićeva:
"Reforme u svim sektorima moraju biti nastavljene i ubrzane kako bismo u potpunosti mogli da, kada jednoga dana dođemo u fazu da tražimo da uđemo u EU, tvrdimo da je to reč o državi koja zaista ispunjava, ne samo tehničke nego i ekonomske i političke standarde EU."
Jedan od prvih poteza kojim je Evropska unija pružila podršku novoj Vladi Srbije bio je parafiranje sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji. Taj sporazum je jedan od prvih koraka ka potpunoj liberalizaciji viznog režima, kaže Sanja Mrvaljević, savetnik u Kancelariji za pridruživanje Uniji:
"Postoje uslovi za belu šengen listu na kojima Srbija već uveliko radi. To je dostizanje određenih standarda i ispunjavanje istih. U trenutku kada sve to bude učinjeno, u jednom vremenskom roku koji mi očekujemo da će biti što kraći, onda EU donosi odluku o tome da će Srbija biti na beloj šengen listi."
A kojom brzinom će Srbija ispunjavati uslove zavisi od nje same. Srbija u najvećoj meri sama određuje brzinu svog kretanja ka EU, kaže Milica Delević Đilas, profesorka na Fakultetu političkih nauka i podseća da je EU pokazala dobru volju, prilikom problema sa formiranjem vlade i kratkotrajnog formiranja radikalsko – DSS-ove većine u Parlamentu, da pomogne Srbiji da učini korake koji su potrebni za pridruživanje:
"Mislim da ono što je u ovom trenutku važno je da ti koraci zaista počnu da se čine. Ono što ja ne znam da li taj dogovor koji je doveo do formiranja vlade obuhvata više saglasnosti od one da mi želimo da se priključimo EU i da li smo zaista spremni da učinimo nešto u smislu hapšenja i izručivanja optuženih za ratne zločine, konkretni korak u borbi protiv korupcije, ubrzanog nastavka privatizacije, ekonomskih i političkih reformi, svih onih koraka koji su potrebni za viznu liberalizaciju kojoj težimo nakon ovih viznih olakšica. Mislim da je to ono što je ključno."
"Dakle, prvi korak je jasno opredeljenje, odnosno jasno preuzeta obaveza Vlade da se radi na tome, da se krene ka tom putu. Drugi korak je efikasna koordinacija službi bezbednosti. I treća stvar je dobar rad sa Haškim tribunalom, a koliko razumem došlo je do nekog poboljšanja u odnosu sa Haškim tribunalom.
Očekujući da nova Vlada na kraju mandata približi zemlju EU predsednik Srbije Boris Tadić predvideo je i određeni rok:
"Ostvariti status zvaničnog kandidata za članstvo u EU do kraja 2008. godine."
Ovaj cilj je tehnički moguće ispuniti ali predstoji jako puno posla koji se odnosi na obaveze prema budućem članstvu, kaže Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU:
"Treba započeti i završiti pregovore za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Odmah, nekako u to doba, potrebno je podneti i kandidaturu jer onda, iza kandidature administraciju očekuje veliki posao koji se odnosi na upoznavanje EU i evropske komisije pre svega, na elemente i tempo reformi u svakom sektoru. To je ogroman posao, ali ono što je jako važno znati jeste da naša administracija već sada, kada komunicira sa EU komunicira na osnovu poznatih pitanja koja su bila poslata i Hrvatskoj i Makedoniji. Dakle, oni zaista tehnički mogu vrlo brzo da odgovore na ova pitanja."
Ogroman posao se odnosi i na tempo reformi, objašnjava Miščevićeva:
"Reforme u svim sektorima moraju biti nastavljene i ubrzane kako bismo u potpunosti mogli da, kada jednoga dana dođemo u fazu da tražimo da uđemo u EU, tvrdimo da je to reč o državi koja zaista ispunjava, ne samo tehničke nego i ekonomske i političke standarde EU."
Jedan od prvih poteza kojim je Evropska unija pružila podršku novoj Vladi Srbije bio je parafiranje sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji. Taj sporazum je jedan od prvih koraka ka potpunoj liberalizaciji viznog režima, kaže Sanja Mrvaljević, savetnik u Kancelariji za pridruživanje Uniji:
"Postoje uslovi za belu šengen listu na kojima Srbija već uveliko radi. To je dostizanje određenih standarda i ispunjavanje istih. U trenutku kada sve to bude učinjeno, u jednom vremenskom roku koji mi očekujemo da će biti što kraći, onda EU donosi odluku o tome da će Srbija biti na beloj šengen listi."
A kojom brzinom će Srbija ispunjavati uslove zavisi od nje same. Srbija u najvećoj meri sama određuje brzinu svog kretanja ka EU, kaže Milica Delević Đilas, profesorka na Fakultetu političkih nauka i podseća da je EU pokazala dobru volju, prilikom problema sa formiranjem vlade i kratkotrajnog formiranja radikalsko – DSS-ove većine u Parlamentu, da pomogne Srbiji da učini korake koji su potrebni za pridruživanje:
"Mislim da ono što je u ovom trenutku važno je da ti koraci zaista počnu da se čine. Ono što ja ne znam da li taj dogovor koji je doveo do formiranja vlade obuhvata više saglasnosti od one da mi želimo da se priključimo EU i da li smo zaista spremni da učinimo nešto u smislu hapšenja i izručivanja optuženih za ratne zločine, konkretni korak u borbi protiv korupcije, ubrzanog nastavka privatizacije, ekonomskih i političkih reformi, svih onih koraka koji su potrebni za viznu liberalizaciju kojoj težimo nakon ovih viznih olakšica. Mislim da je to ono što je ključno."
