Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

SARAJEVO

Odlazeći visoki međunarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Švarc-Šiling (Christian Schwartz-Schilling) i predsjedavajući Saveta ministara Nikola Špirić danas se obraćaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na temu situacije u BiH.

Pogledajte najnovije vesti dana

Bruxelles zabrinut zbog uhićenja akademika

Privođenje turske policije, fotoarhiv

Europska unija izrazila je zabrinutost zbog privođenja nekoliko akademika i aktivista za ljudska prava u Turskoj i pozivala na njihovo hitno oslobađanje.

"Jutrošnje privođenje nekoliko akademika u Turskoj i aktivista za ljudska prava je alarmantno", priopćila je Europska služba za vanjske poslove.

U saopćenju se navodi da su stalna privođenja kritičkih glasova i nastavak raširenog pritiska na predstavnike građanskog društva u suprotnosti sa proklamiranom politikom zaštite ljudskih prava u Turskoj.

"Turska mora hitno osloboditi sve privedene", navodi se u saopćenju.

Turska policija privela je danas 13 ljudi, uključujući dvoje istaknutih akademika, u okviru istrage protiv zatvorenog aktiviste za ljudska prava Osmana Kavale, optuživši ih da su bili pristalice njegove politike i težnje da obori Vladu masovnim prosvjedima 2013. godine.

Kavala, poznati aktivista za građanska prava, uhićen je prije godinu dana i čeka suđenje za pokušaj zbacivanja Vlade.

Bijela kuća obnovila akreditaciju Jimu Acosti

Trenutak kada je službenica Bijele kuće htjela da Jimu Acosti uzme mikrofon iz ruku.

Sud je naložio Bijeloj kući da odmah obnovi poništenu akreditaciju novinara CNN-a Jimu Acosti (Džim Akosta), piše list Evening Standard.

Sudija Timothy Kelly (Timoti Keli), koji predsjedava u slučaju tužbe SNN-a za poništenje odluke Bijele kuće, saopštio je da je potreban sudski postupak za limitiranje prava pristupa novinara u Bijelu kuću.

Bijela kuća saopštila je danas da će privremeno obnoviti pristup dopisniku CNN-a Jimu Acosti.

"Mi ćemo, takođe, izaći sa propisima i postupcima kako bi se osiguralo fer i uredno praćenje konferencija za novinare u budućnosti", rekla je portparolka Bijele kuće Sarah Sanders (Sara).

Bijela kuća je 8. novembra poništila akreditaciju novinara Acosti nekoliko sati poslije njegovog spora sa predsjednikom Donaldom Trumpom (Tramp) na konferenciji za novinare.

Acosta je postavljao pitanja Trumpu u trenutku kada je jedna službenica Bijele kuće pokušala da mu uzme mikrofon iz ruku.

Sekretarka za medije Sarah Sanders rekla je tada da je Acosti ukinuta dozvola za pristup u Bijelu kuću jer je "stavio svoje ruke na jednu mladu ženu".

Promovisan strip za mlade migrante

Neke od ilustracija stripa

Strip "Vodič za mlade migrante kroz galaksiju ljudskih prava", koji je nastao iz razgovora sa mladima iz prihvatnih centara u Obrenovcu i Krnjači, predstavljen je u kancelariji Evropske unije u Beogradu, na međunarodni Dan tolerancije koji se obeležava svakog 16. novembra.

U ovom priručniku su svojim vršnjacima, umetnicima Maši Avramović i Leonu Joksimoviću, mladi migranti iz dva kolektivna centra u glavnom gradu Srbije objašnjavali kakvi su im uslovi života, koje potrebe imaju i šta im nedostaje.

Strip nije namenjen samo izbeglicama, već i građanima Srbije jer je za integraciju izbeglica u društvo potrebno obostrano prihvatanje, objašnjava Jovana Vinčić, pedagoškinja i koordinatorka sektora za socijalnu i finansijsku zaštitu u nevladinom Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

"Ja ne mislim da postoje predrasude, ali u nekim sredinama prosto nema informacija. Ljudi ne znaju ko su migranti koji borave u njihovim sredinama, ne znaju zašto su tu, šta su obaveze naše zemlje i koje su institucije zadužene da se time bave. Sa druge strane, jako je važno i migrantima objasniti da je bitno da poštuju sredinu u kojoj se nalaze, da znaju gde borave i da se paralelno radi i sa jednom i sa drugom zajednicom", ističe Jovana Vinčić.

Pored registrovanih preko 3.500 izbeglica i migranta koji trenutno borave u kampovima na teritoriji Srbije, u pograničnim područjima postoji i određen broj onih koji borave na otvorenom i u teškom su psihičkom i fizičkom stanju. Osim njih, u "sivoj zoni" su i oni koji žive po iznajmljenim stanovima, a nisu registrovani kao tražioci azila.

Promotori stripa, Beograd
Promotori stripa, Beograd

Posebno zabrinjava povećan broj izbeglica - povratnika iz Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bosne i Hercegovine.

O tome koliko malo poznajemo ljude koji su na migrantskoj ruti, govori i primer mladih Subotičana koji su se javili Centru za pomoć i zaštitu tražiocima azila sa željom da volontiraju.

"Kad smo pitali tinejdžere da li je neko od njih imao iskustva sa migrantima, da li su pričali nekad sa njima, jedna devojka je rekla da je putovala istim vozom kao oni, a momak da su ga na ulici pitali gde je menjačnica. Nema direktnog kontakta - a to je jako važno. Ako ih nismo videli, upoznali, osetili kroz šta prolaze, ne možemo ih istinski ni prihvatiti, niti imati volje i razumevanja da im pomognemo", priča Vinčić.

Ona je rekla da su iskustva različita i da variraju u zavisnosti od lokalne sredine.

"U Somboru i Subotici dosta ljudi boravi na otvorenom u teškim uslovima i često su u iskušenju da uzmu nešto iz nečije bašte, zato je i opravdan strah stanovništva. U drugim sredinama poput Tutina, Bodogovađe i Beograda ljudi imaju više razumevanja, jer se više radilo sa njima", kazala je ona.

Trenutni negativan trend izveštavanja o izbeglicama i plasiranje lažnih vesti, prema oceni aktivista, ima velike posledice na ljude koji nemaju nužno ni pozitivan ni negativan stav o migrantima.

"Kada neko ko ne prati aktivno šta se dešava vidi na televiziji prilog poput onog da 'dve hiljade migranata koji su van kampova kradu, pljačkaju i siluju po Srbiji', lako može biti izmanipulisan. A onda se u istom tom prilogu novinari pitaju da li zakoni Srbije važe za migrante. Naravno da isti zakoni važe i za migrante i za domaće stanovništvo, ali se toj temi ne pristupa tako", zaključuje Vinčić.

Novinarka koja prati izveštavanje o izbeglicama Žarka Radoja kazala je da su migranti kao ljudi u traumi nezaštićeni i od novinara, koji nisu obučeni za rad sa njima, pa ih kada razgovaraju sa njima dovode u situaciju da se ponovo traumatiziraju.

Pročitajte:

Stephen Barclay novi ministar za Brexit

London

Premijerka Velike Britanije Theresa May (Tereza Mej) postavila je Stephena Barclayja (Stiven Barklej), pomoćnika ministra zdravlja, koji je na referendumu 2016. godine glasao za napuštanje Evropske unije (EU), za novog ministra za Brexit (Bregzit), rekao je portparol premijerke.

Portparol je dodao da će May lično nadgledati posljednjih deset dana pregovora sa EU o budućem okviru i da će se Barclay fokusirati na spremnost unutar zemlje za Brexit, kao i na prolazak sporazuma kroz parlament.

Barclay je došao na mjesto Dominika Raaba (Rab), koji je u četvrtak podnio ostavku zbog neslaganja sa dogovorenim nacrtom sporazuma za odlazak Londona iz EU.

Bivša ministrica unutrašnjih poslova Amber Rudd (Ember Rad) postavljena je na mjesto ministrice za rad i penzije, umjesto Esther McVey (Ester Mekvej), koja je, takođe, podnijela ostavku zbog nacrta sporazuma.

Premijer Irske podržao plan Tereze Mej o Bregzitu

Leo Varadkar, premijer Irske

Jedini način da se izbjegne fizička granica između Irske i Sjeverne Irske je dogovor o Bregzitu koji su dogovorili Britanija i Evropska unija, izjavio je irski premijer Leo Varadkar u petak, piše Rojters.

Irska vlada tvrdi da ne bi mogla da se suoči sa čvrstom granicom i da nisu napravili nikakve pripreme za to.

Međutim, u petak Varadkar je rekao da bi odbijanje nacrta sporazuma o povlačenju iz EU rizikovalo tvrdu granicu.

"Možemo izbjeći čvrstu granicu potpisivanjem sporazuma koji je ispregovaran", rekao je on novinarima. "Mislim da u bi scenariju bez dogovora bi bilo teško izbjeći čvrstu granicu".

Dok neki u kabinetu premijerke Velike Britanije Tereze Mej planiraju da je natjeraju da ponovo razmisli o takozvanom rezervnom planu za granicu Sjeverne Irske i Irske, Varadkar je stava da "nema mnogo prostora za pregovore o sporazumu".

Sud: Bijela kuća mora vratiti propusnicu novinaru CNN

Džim Akosta na pres konferenciji Donalda Trampa

Savezni sudija u Vašingtonu naložio je Trampovoj administraciji da odmah vrati novinarsku propusnicu za Bijelu kuću reporteru CNN Džimu Akosti, piše AP.

"Zadovoljni smo ovom odlukom i očekujemo konačnu odluku u narednom periodu. Iskreno se zahvaljujemo svima koji su podržali ne samo CNN, nego i jaku, nezavisnu i slobdnu američku štampu", objavio je CNN na Twiteru.

Sudija Okružnog suda u SAD Timoti Keli objavio je svoju odluku u petak ujutru.

CNN je zatražio da se akreditacija vrati dok se tužba za njihovo ukidanje nastavlja.

Dopisnik CNN-a u Bijeloj kući se više puta suočio sa Trampom i sekretaricom za štampu Sarom Hakabi Sanders tokom posljednje dve godine. Ali, Bijela kuća prošle sedmice je suspendovala njegovu propusnicu nakon žustre konferencije za medije kada se sukobio sa Trampom.

Sudiju koji je donio odluku imenovao je Tramp.

SAD pripremaju optužnicu protiv Asanža

Džulijan Asanž

Tužitelji Sjedinjenih Država se pripremaju za pokretanje krivičnog postupka protiv osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža.

Vašington Post i drugi mediji izvještavaju da je otkrivena informacija dio sudskog podneska drugog slučaja, nevezanog za Asanža, na sudu u Virdžiniji.

Medij navodi kako je pomoćnik američkog advokata Kelen Dvajer napisao prilikom podnošenja prijave da "zbog sofisticiranosti okrivljenog i publiciteta oko slučaja, nijedna druga procedura ne bi mogla zadržati povjerljive činjenice da je Asanž optužen". Dvajer je takođe napisao da bi optužbe "trebale ostati zapečaćene dok Asanž ne bude uhapšen", navodi Post.

Tužioci su potvrdili da je podnesak "napravljen greškom", ali nisu dalje komentirali slučaj Asanž, potencijalne optužnice ili da li su ih podnijeli.

Rusija hakovala sistem za obradu britanskih viza

Ilustrativna fotografija

Istraživački portal Belingket i ruska stranica Insajder navode da su se ruski obavještajci infiltrirali u računarsku mrežu kompanije koja obrađuje aplikacije za vizu za Ujedinjeno Kraljevstvo. Istraga, objavljena u petak, pokazuje kako su dva ruska vojna obavještajna agenta, optužena za trovanje nekadašnjeg ruskog špijuna u Engleskoj, dobili britanske vize, prenosi Rojters.

Insajder i Bellingkat su rekli da su intervjuisali bivšeg glavnog tehničkog službenika kompanije koja obrađuje aplikacije za izdavanje viza za nekoliko konzulata u Moskvi, uključujući i britanski. Čovjek, koji je napustio Rusiju prošle godine i aplicirao za azil u Sjedinjenim Državama, izjavio je kako je bio prisiljen da radi sa agentima glavne ruske obavještajne agencije FSB, koji su mu otkrili da su imali pristup pristup sigurnosnim kamerama britanskog centra za izdavanje viza, te da su posjedovali dijagram njihove kompjuterske mreže.

Međutim, Insajder i Bellingkat nisu pokazali jasnu vezu između navodnih napora ruskih obaveštajnih službi da probiju sistem za obradu viza i Aleksandra Miškina i Anatolija Čepige, koji su optuženi za trovanje Sergeja Skripalja u Salisberiju u martu ove godine.

Čovjek je takođe rekao da su mu pripadnici FSB-a u proljeće 2016. godine rekli da će poslati dvije osobe u Britaniju i zatražili njegovu pomoć oko aplikacija za izdavanje viza. Taj vremenski period ukazuje na prvu prijavljenu posetu Britaniji dvojice muškaraca, koji su putovali pod imenom Aleksander Petrova i Anatolij Boširov. Čovek je, međutim, rekao da im je naglasio kako nema načina da FSB utiče na odlučivanje o izdavanju vize.

Njihov sagovornik rekao je i da je bio prisiljen da potpiše sporazum da sarađuje sa FSB-om pošto je jedan od oficira zaprijetio da će njegovu majku poslati u zatvor, a od njega je zatraženo da napravi "stražnja vrata" za kompjutersku mrežu. Rekao je da je sabotirao te napore prije nego što je pobjegao iz Rusije početkom 2017. godine.

U septembru su britanske obavještajne službe objavile nadzorne snimke agenata ruske vojne obaveštajne službe GRU, optužene za trovanje nervnim agensom dvostrukog agenta Skripalj i njegovu kćerku u Salisberiju.

Kompanija za obradu zahtjeva za izdavanje viza, TLSContact i Ministarstvo unutrašnjih poslova Britanije nisu bili dostupni za komentare.

Istanbul: Dženaza za Jamala Khashoggija

Turska- Članovi tursko-arapske medijske asocijacije klanjaju dženazu Jamalu Khashogiju

Desetine osoba u petak su odale počast ubijenom novinaru Jamalu Khashogiju na simboličnoj sahrani u Istanbulu, gdje je prošlog mjeseca ubijen 59-godišnji saradnik Washington Posta.

Kako njegovo tijelo nije pronađeno,dženaza je obavljena u odsustvu. Okupljeni su odali počast ispred praznog mjesta tradicionalno rezervisanog za kovčeg u Fatih džamiji, izvještava AFP.

"Odlučili smo da se pomolimo jer smo ubijeđeni da njegovo tijelo nikada neće biti pronađeno", rekao je za AFP Fatih Oke, izvršni direktor Tursko-arapske medijske asocijacije (TAM) čiji je član bio Khashoggi.

Okupljeni su naveli da će nastaviti tražiti pravdu za novinara, prenosi Reuters.

Odbijena ostavka Vladimira Kostića

Predsjednik SANU-a, Vladimir Kostić

Većina članova Srpske akademije nauka i umetnosti nije prihvatila ostavku koju je ponudio predsednik Vladimir Kostić, zbog čega će on nastaviti da obavlja tu funkciju.

"Uz punu podršku Izvršnog odbora, predsednik SANU se, uvažavajući mišljenje svojih kolega, povinovao njihovom stavu i nastaviće svoj rad, uz nadu da je tako velika većina koja je iza ovog stava stala, delom i znak podrške dosadašnjem radu", navodi se u saopštenju Izvršnog odbora SANU.

Kostić je 9. novembra ponudio ostavku na mestu predsednika SANU odeljenjima te institucije. Odluku je ponudio nezadovoljan rezultatima Izborne skupštine na kojoj je od 26 kandidata za nove dopisne, redovne i inostrane članove, primljeno je 14, čime je broj povećan sa 128 na 142 člana.

"Smatram da ste mi ovim izborom poslali jasnu poruku. Radi se o činjenici da imamo potpuno drugačija shvatanja o ugroženosti Akademije, njenog mesta i njene budućnosti. U tom smislu biće mi veliko zadovoljstvo da otvorim politički prostor da na moje mesto dođe čovek kome ćete više verovati i koji će uspešnije voditi Akademiju", rekao je tada Kostić.

Andrej Babiš: 'Nikada' neću podnijeti ostavku

Andrej Babiš, premijer Češke

Češki premijer Andrej Babiš izjavio je u petak da "nikada neće podnijeti ostavku", odgovarajući kritičarima koji traže da podnese ostavku zbog optužbi da je ometao istragu prevare. Koalicijski partner razmišlja da li da napusti vladu nakon što su snimljene riječi Babiševog sina kako govori da je njegov otac želio da se krije u prošloj godini kako bi izbjegao policijsko ispitivanje. Na hiljade Čeha protestiralo je protiv Babiša u Pragu u četvrtak navečer.

"Nikada neću podnijeti ostavku, nikada. Neka svako upamtite to: nikada", objavio je Babiš danas na svojoj Facebook stranici.

Opozicione stranke pozvale su na glasanje o povjerenju njegovoj vladi za koje se očekuje da će se održati narednog petka.

Socijaldemokrati lijevog centra, koji su partneri u vladi njegove stranke ANO, razmišljaju da li da povuku podršku vladi, iako je izvor iz stranke izjavio da su brojni članovi stranke u parlamentu skloni ostanku. Babiš je dobio podršku predsjednika Miloša Zemana koji je izjavio u četvrtak kako očekuje da se situacija smiri. On je izjavio u televizijskom intervjuu da će dati Babišu drugu priliku da formira vladu ukoliko bude prisiljen na ostavku nakon glasanja o povjerenju.

Policija je prošle godine optužila Babiša i dvoje njegove djece za prevaru, navodeći da su oni manipulirali vlasništvom nad Babišovom firmom prije jedne decenije kako bi stekla pravo na državnu pomoć od dva miliona eura. Babiš je milijarder i poslovni čovjek, i najpopularniji je političar u zemlji, koja je članica EU i NATO-a. On negira da je učinio bilo šta protuzakonito. Također je odbacio izvještaj o svom sinu koji je objavljen na websiteu vijesti Seznam.cz. Njegov sin Andrej izjavio je novinarima koji su ga pratili do njegovog trenutnog doma u Švicarskoj da je njegov otac u prošloj godini tražio od njega da se krije, prenosi Reuters.

Rusija ograničila pristup mobilnom internetu tokom protesta

Mobilni telefon

Ruske vlasti naredile su dvama mobilnim operaterima da ograniče pristup uslugama mobilnog interneta u regionu Ingušetije, jer su se demonstranti okupili ispred vladinih ureda, navodi se u dokumentu državnog telekom regulatora, piše Rojters.

Ovo je prvi put da je takva naredba dokumentovana u Rusiji i ukazuje na to da Rusija ograničava pristup društvenim mrežamma poput Fejsbuka ili Tvitera, tako da se ne mogu koristiti za organizovanje antivladinih protesta.

Iste tehnike su korištene na Bliskom istoku gdje su, s obzirom na porast popularnosti društvenih mreža, vlade ograničile pristup mobilnim podacima, upozoravaju aktivisti i mobilni operateri.

U dokumentu u koji je Rojters imao uvid iz kancelarije Regulatora Roskomnadzora iz Ingušetije navodi se da su u Ingušetiji od 4. oktobra do 17. oktobra ugašeni 3G i 4G "na osnovu opravdane odluke organa za provođenje zakona".

U dokumentu nisu pomenuti protestiniti na osnovu čega su organi za provođenje zakona donijeli odluku.

Služba Federalne sigurnosti i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na zahtjeve Rojtersa za komentar. Ni glasnogovornik Roskomnadzora, u odgovoru na pitanja, nije rekao zašto suove usluge bile isključene.

Protesti su izbili u Ingušetiji, uglavnom muslimanskom regionu u južnoj Rusiji, 4. oktobra, nakon što je postignut dogovor o obilježavanju granice Ingušetije sa susjednim regionom Čečenije.

Demonstranti su naveli da je sporazumom ustupljeno previše teritorije Čečeniji, a hiljade njih su se okupile u administrativnom centru regiona, Magasu, gdje su tražili da bude odbačen. U jednom trenutku, sigurnosne snage su pucale u vazduh kako bi pokušale rastjerati demonstrante.

Hag utvrđuje kako se Mladić uključio u TV program

Ratko Mladić

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu razmatra kako je došlo do toga da se Ratko Mladić, nekadašnji ratni lider vojske bosanskih Srba osuđenik za ratne zločine u prvom stepenu, putem telefona uživo uključi u program TV Happy u Srbiji.

To stoji u odgovoru koji je iz Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, upućen Radiju Slobodna Evropa.

“U skladu sa važećim pravilima o pritvoru i propisima o nadzoru komunikacije sa Mehanizmom, svi pritvorenici imaju pravo da komuniciraju sa članovima svoje prodice. Međutim, bilo koji kontakt sa medijima koji koriste komunikacione kapacitete u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija mora unapred odobriti sektor, u skladu sa Pravilnikom o pritvoru. Kako pritvorenicima nije dozvoljeno da razgovaraju sa medijima bez prethodnog odobrenja sekretara ova kancelarija trenutno razmatra da li je došlo do kršenja pravila pritovora u vezi sa obaveštavanjem pritvorenika”, stoji u odgovoru Mehanizma na upit RSE.

Ratko Mladić uključio se u petak u jutarnji program televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Na telefon ga je pozvao njegov sin Darko Mladić, koji je takođe bio u studiju. Gosti u emisiji su bili i Vojislav Šešelj, koji je pravosnažno u Hagu osuđen za rante zločine, kao i poslanik u ruskoj Dumi, Pavel Sergejevič Dorohin i ruska istoričarka Jelena Guskova.

Guskova i Dorohin učestvovali su u današnjoj promociji knjige “General Mladić: Poslednja bitka, uspomene, intervjui, dokumenti” u beogradskom Medija centru. Knjigu je izdao Komitet za odbranu Ratka Mladića ruske Dume na čijem čelu je Dorohin.

Mladić je u prvom stepenu osuđen na doživotnu robiju novembra 2017. godine, zbog genocida u Srebrenici, progona, istrebljenjea, zločina protiv čovečnosti, ubistava, nehumanog delo prisilnog premeštanja, deportacija, terorisanja i protivpravnih napade na civile, uzimanje talaca.

Radulović: Zaštita Tare prioritet u odnosu na izgradnju autoputa

Gradilište u kanjonu Tare

Ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Pavle Radulović demantovao je danas pisanja pojedinih medija i navoda NVO organizacija o devastiranju korita Tare zbog čega će ta rijeka navodno biti skinuta sa liste UUNESCO-a.

"Pozvao bih medije i pojedine NVO da se ne bave manipulacijama i da ne plaše narod koji sjedi pred televizorima. Lako je preplašiti sve njih kada se iz neznanja ili čiste manipulacije plasiraju dezinformacije", kazao je Radulović.

Radulović je na konferenciji za novinare posvećenoj uticaju izgradnje autoputa na rijeku Taru saopćio da će izvještaj UNESCO-a stići početkom decembra i da bi, sudeći po reakcijama predstavnika te organizacije, trebalo da bude pozitivan. On je kazao da su više puta stopirali radove i da će zbog toga biti produžen rok izgradnje autoputa.

Ministar je, govoreći o navodnim deponijama na obali reke Tare, rekao da se radi o lokalitetima za odlaganje viška iskopa. "Tu nema nikakve deponije, niti otpada. Ima samo viška materijala koji je izvađen iz rijeke", rekao je Radulović.

Povodom najnovije informacije da radnici kineske kompanije danima rade na mjestu gde je zakopana aktivna bomba, Radulović je kazao da se radi o netačnim informacijama kao i da je to sedma bomba koju su našli na trasi autoputa. "Ja sam bombu vidio samo na televiziji i nešto malo dok sam bio u vojsci. Ja ne znam kako se ona deaktivira, ali sam dobio informaciju od čelnih ljudi iz struke koji su zaduženi za to da je bomba deaktivirana i da se danas očekuje njeno premještanje", naveo je Radulović i dodao da ne postoji opasnost za radnike i građane. Zaštita životne sredine i Tare je prioritet, iako bi to značilo probijanje rokova za završetak autoputa, rekao je Radulović i ponovio da korito rijeke nije izmješteno, već da je skrenut vodotok u okviru istog korita.

On je rekao da su današnju konferenciju organizovali jer su dobili poziv MANS za učešće na okruglom stolu. "Odlučili smo da ne idemo na taj događaj. Takve manifestacije ne doprinose ni blagovremenom, ni istinitom informisanju", rekao je Radulović.

Poverenik pokrenuo postupak zbog Vučićevih pisama penzionerima

Povereniku se obratilo više građana koji navode da su korisnici penzija, a kojima je u proteklih nekoliko dana poštom pristiglo pismo adresirano na njih

Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je postupak nadzora u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i Generalnom sekretarijatu predsednika Republike nakon što su pojedinim korisnicima penzije počela da stižu pisma od predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa oznakom Srpske napredne stranke (SNS).

Kako se navodi u saopštenju, Povereniku se obratilo više građana koji navode da su korisnici penzija, a kojima je u proteklih nekoliko dana poštom pristiglo pismo adresirano na njih, iz čije sadržine se zaključuje da je upućeno korisniku penzije, potpisano od predsednika Srbije, sa oznakom SNS. Pojedini od tih ljudi su naveli da su pisma adresirana na njihovu maloletnu decu, kao korisnike porodične penzije.

Poverenik je zatražio od PIO fonda da se u roku od pet dana izjasni da li je učinio dostupnim SNS-u, predsedniku Srbije ili trećem licu, podatke o imenima, prezimenima i adresama korisnika penzija u Srbiji i da se, ukoliko je odgovor potvrdan, izjasne koji je pravni osnov i svrha činjenja dostupnim ovih podataka.

"Odgovarajuće izjašnjenje Poverenik je u istom roku zatražio i od Generalnog sekretarijata predsednika Republike i od Srpske napredne stranke. Po okončanju postupka nadzora Poverenik će, kao i obično, o rezultatima i u skladu sa njima preduzetim merama, obavestiti javnost", navodi se u saopštenju.

„Poštovani, Želim da vam najiskrenije zahvalim na strpljenju, odgovornosti i više od svega, poštovanju i ljubavi, koje ste tokom decenija rada pokazali prema svojoj državi, prema Srbiji“, navodi se u tekstu pisma sa fotografijom Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Srpske napredne stranke, koje uz njegov potpis ovih dana poštom stiže na adrese građana Srbije.

„Takođe, želim i lično da vam zahvalim na podršci koju ste pružili našoj Srbiji da se ekonomski podigne sa kolena, znajući da je to moguće postići samo dubokim rezovima, a ne lagodnim rešenjima, praznim pričama i olakim obećanjima“, stoji, između ostalog, u ovim pismima.

Fabrici bez odgovara ko se protivi otvaranju novih EU poglavlja Srbije

Sam Fabrici, fotoarhiv

Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici nije precizno odgovorio medijima u Beogradu na pitanje da li se i koje države protive otvaranju novih poglavlja Srbije zbog neispunjenih reformskih kriterijuma u oblasti kriminala, korupcije, procesuiranja ratnih zločina i drugog.

Na pres-konferenciji održanoj posle sastanka sa ambasadorima zemalja članica EU i premijerkom Srbije Anom Brnabić, Fabrici je rekao da je prisustvovao sastanku u Briselu na kome su učestvovali predstavnici država članica EU.

Takođe je potvrdio da je usvojen takozvani non paper dokument o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 te istakao da je u pitanju zatvoren i poverljiv sastanak.

Fabrici je rekao da su prisutne države članice EU dale različite komentare koje nije želeo da otkriva.

Naveo je da će taj dokument vlastima Srbije biti prezentovan uskoro i Vlada će, kako je rekao, uskoro imati mogućnost da dâ svoje komentare.

On je istakao i da je na današnjem sastanku sa premijerkom i ambasadorima EU ukazano da je Srbija ostvarila izvestan napredak u ispunjavanju kriterijuma za poglavljima 23 i 24, ali je i konstatovao da ima kašnjenja u vidu usvajanja pojedinih zakona poput zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Naveo je da su države članice ohrabrile Srbiju da ojača reforme, usvoji i primeni reforme zarad boljitka građana.

Premijerka Srbije Ana Brnabić nije komentarisala mogućnost da Srbiji ne bude odobreno planirano otvaranje poglavlja decembru.

Navela je da u decembru očekuje otvaranje najmanje tri pregovaračka poglavlja. Ona je potvrdila da Srbija kasni u realizaciji poglavlja 23, ponajviše zbog kašnjenja usvajanja Zakona za borbu protiv korupcije. Dodala je i da se kasni sa usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Takođe, navela je i da se radi na formulisanju medijske strategije uz podršku, kako je rekla, partnera i da taj rad ide dobro. Prvi nacrt dokumenta je vraćen na početak nakon što je u maju Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) procenila da nije usklađen sa propisima EU.

Fabrici je na pres-konferenciji takođe ocenio da je razgovor u Beogradu sa ambasadorima EU i premijerkom Brnabić bio transparentan.

"Primećujemo velike napore Srbije da se približi EU. Razmatrali smo napredak u poglavljima 23 i 24. Države članice ohrabrile su Srbiju da ojača reforme, usvoji i primeni reforme zarad boljitka građana. Bila je ovo dobra razmena mišljenja i mi ćemo ostati partner u vezi sa ovim", rekao je Fabrici.

Ambasador EU u Srbiji je rekao da se razmatrao i dijalog Beograda i Prištine.

"Saglasili se da dijalog (Beograda i Prištine) nema alternativu. Očekujemo napredak koji bi trebalo da se postigne na terenu. Razmatrali smo i tretman nacionalnih manjina i korake koje bi trebalo Srbija da primeni. Bilo je reči o potrebi usklađivanja spoljne politike Srbije, kao i politike prema viznom režimu. Evropska komisija je spremna da podrži Srbiju u reformama", istakao je Sem Fabrici.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je na konferenciji za medije rekla da je ovo drugi sastanak ovakvog formata na kojem je "želela da podvučemo crtu o svemu što je urađeno".

Fokus je bio na vladavini prava poglavlju 35, ali i ekonomskim reformama. Naš primarni cilj je ekonomski rast prikazan kroz BDP. Od 14. juna imali smo značajan napredak i Skupština (Skupština Srbije) je usvojila zakon o nacionalnim manjinama, kao i nekoliko zakona. Usvojen je set zakona o poglavlju 23, kao i izmene ustava za šta smo dobili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije", ocenila je Brnabić.

Pročitajte:

Kako je ranije rečeno Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Vladi Srbije, teme razgovora stranih diplomatskih predstavnika u Beogradu i premijerke Brnabić biće reforme koje Srbija sprovodi. Sličan sastanak, kako je rečeno u Vladi Srbije, održan je u junu ove godine.

Taj sastanak je održan dan pošto je RSE ekskluzivno objavio interni dokument Evropske komisije o poglavljima 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala) dostavljen zemljama članicama i u kome je zaključeno da Srbija nije napravila pomak u ključnim oblastima značajnim za napredak u pristupanju i pregovorima sa Evropskom unijom. Upravo zbog toga, kako saznaje RSE, dovedeno u pitanje i otvaranje novih poglavlja tokom ove godine.

Razlog je, saznajemo, to što među zemljama članicama nema raspoloženja jer Srbija nije dovoljno napredovala u ključnim poglavljima 23 i 24 u pristupnom procesu. Ipak, kako navode naši izvori, još ima dovoljno vremena da se ocene u učinku Srbije promene.

Te informacije RSE je ekskluzivno objavio pošto je imao uvid u interni dokument Evropske komisije o poglavljima 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala) dostavljen zemljama članicama i u kome je zaključeno da Srbija nije napravila pomak u ključnim oblastima značajnim za napredak u pristupanju i pregovorima sa Evropskom unijom.

Konkretno, kako je u četvrtak objavio RSE, Srbija je nedovoljno napredovala u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, procesuiranju ratnih zločina i slobodi medija. Izveštaj nalazi da je Srbija ostvarila određeni napredak u poljima institucionalnih reformi, pravima nacionalnih manjina, sprečavanju pranja novca i pitanju azila.

Evropska komisija dva puta godišnje procenjuje reformski učinak država koje su na putu članstva u Evropskoj uniji i napredak u ispunjavanju kriterijuma iz, u slučaju Srbije, 35 pregovaračkih poglavlja.

Koalicioni partner Angele Merkel povlači se sa čela stranke

Horst Zehofer i Angela Merkel

Lider nemačke vladajuće Hrišćansko socijalne unije (CSU) Horst Zehofer, članice konzervativne koalicije kancelarke Angele Merkel, izjavio je da će se povući sa čela stranke početkom sledeće godine.

Zehofer, koji je i ministar unutrašnjih poslova Nemačke, objavio je da će se s funkcije koju obavlja od 2008. godine povući 19. januara, na specijalnom partijskom sastanku, javila je danas agencija Dpa.

Kako je rekao, "2019. treba da bude godina obnove CSU", prenosi Asošiejted pres.

CSU je aktivna jedino u Bavarskoj, a Zehofer se našao pod pritiskom otkako je njegova stranka na oktobarskim izborima u toj saveznoj državi izgubila znatan broj glasova, iako je ostala na vlasti. Zehofer je u ponedeljak rekao da će se povući sa čela CSU, a ostati ministar u vladi Merkel, iako je bilo glasina da će napustiti i tu funkciju.

Merkel je takođe najavila da se povlači sa čela svoje Hrišćansko demokratske unije (CDU), a da će kancelarka ostati do isteka mandata. CSU je sestrinska stranka Angele Merkel s kojom na saveznom nivou čini konzervativnu koaliciju od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949. godine.

Mej pozvala građane da podrže njen plan za Bregzit

Premijerka Velike Britanije, Tereza Mej

Britanska premijerka Tereza Mej pozvala je danas građane da podrže njen plan za Bregzit, dok njeni unutarpartijski rivali nastoje da obezbede podršku za postupak njenog smenjivanja.

Mej je na radiju odgovarala na pitanja građana, dan pošto je najavila da će s premijerskog mesta izvesti Veliku Britaniju iz Evropske unije, navodi Asošiejted pres.

Jedan od slušalaca koji se javio u program rekao je da Mej treba da podnese ostavku i prepusti vođstvo nekom od vatrenih zagovornika Bregzita, dok ju je drugi uporedio s britanskim premijerom na početku Drugog svetskog rata Nevilom Čemberlenom, koji je uzalud pokušavao da udovolji nacističkoj Nemačkoj kako bi izbegao ulazak u rat.

Mej, liderka Konzervativne stranke, ostala je čvrsto pri svom planu za Bregzit. "Mnogi građani koji su (na referendumu 2016. godine) glasali za izlazak iz EU želeli su da osiguraju da odluke o stvarima, recimo ko može da uđe u ovu zemlju, donosimo mi ovde u Velikoj Britaniji, a ne Brisel, i upravo to donosi sporazum koji sam ispregovarala", kazala je britanska premijerka.

Britanska vlada je u sredu usvojila nacrt sporazuma o Bregzitu koji su dan ranije usaglasili pregovarači Velike Britanije i EU.

U znak protesta juče je pet članova vlade podnelo ostavke, uključujući ministra za Bregzit Dominika Raba, dok su se evroskeptični konzervativci oštro usprotivili nacrtu sporazuma. Oni navode da će predloženi sporazum, koji predviđa bliske trgovinske veze Londona i Brisela posle Bregzita, načiniti od Velike Britanije vazalnu državu, vezanu za pravila EU o kojima nema pravo glasa. Lider grupe konzervativnih poslanika, zagovornika Bregzita, Džejkob Riz-Mog formalno je juče zatražio da se glasa o nepoverenju premijerki.

Skat: Beograd i Priština da pokažu fleksibilnost

Kajl Skat i Aleksandar Vučić (arhivska fotografija)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kajlom Skatom sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i dijalogu Beograda i Prištine.

Kako je navedeno u saopštenju, Vučić je obavestio ambasadora Skata da je Priština, uvođenjem taksi na robu iz Srbije i BiH, prekršila Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

"Predsednik Vučić izrazio je zadovoljstvo zbog povećanja trgovinske razmene između Srbije i SAD, koja iznosi oko 30 odsto u prvih devet meseci, kao i jačanja interesa američkih kompanija za ulaganja u Srbiji", piše u saopštenju.

Ambasador Skat je pozvao Beograd i Prištinu da pokažu fleksibilnost u postizanju rešenja, koje bi doprinelo regionalnoj stabilnosti i nastavku dijaloga.

Vučić i Skat su razgovarali i o američkoj podršci evropskom putu Srbije, koja se, između ostalog, ogleda i u novčanoj pomoći za sprovođenje reformskih procesa, navedeno je u saopštenju.

Broj žrtava požara u Kaliforniji porastao na 63, nestala 631 osoba

Paradise nakon požara

Broj potvrđenih žrtava u katastrofalnim požarima koji su protekle sedmice zahvatili sjevernu Kaliforniju narastao je na 63, dok je 631 osoba na spisku nestalih, objavio je šerif okruga Butte Kory Honea.

Najteže je stradao gradić Paradise, koji se nalazi oko 280 kilometara sjeverno od San Francisca, u kojemu je živjelo 27.000 stanovnika.

U četvrtak, vatrogasci su izvijestili o napretku u borbi s vatrenom stihijom na površini od 570 kvadratnih kilometara, odakle je 52.000 ljudi raseljeno i uništeno više od 9.500 kuća, prenosi AP.

Severna Koreja testirala novo oružje

Ilustrativna fotografija

Sevena Koreja je uspešno testirala "novo ultramoderno taktičko oružje", u prisustvu lidera zemlje Kim Džong Una, javila je danas državna televizija te zemlje.

To je prvo ovogodišnje pominjanje razvoja novog oružja u Severnoj Koreji, s očiglednom namerom da se izvrši pritisak na SAD i Južnu Koreju, navodi Asošiejted pres.

Ne deluje da je reč o testiranju nuklearnog oružja ili raketa dugog dometa koje bi mogle da dosegnu kopno SAD.

Niz takvih proba Severne Koreje prošle godine doveo je mir u pitanje, pre nego što se Pjongjang od Nove godine okrenuo diplomatiji. Bilo kakvo pominjanje testiranja novog oružja moglo bi negativno da utiče na diplomatski proces Vašingtona i Pjongjanga koji treba da dovede do denuklearizacije Korejskog poluostrva.

Severna Koreja nije javno testirala nijedno oružje od novembra 2017. godine, ali je Pjongjang prethodnih dana izražavao gnev zbog međunarodnih sankcija protiv te zemlje i aktuelnih vojnih vežbi Južne Koreje i SAD.

Sve rakete Severne Koreje
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:18 0:00

Dva nekadašnja lidera Crvenih kmera osuđena za genocid

Kiu Sampan sluša presudu

Dva nekadašnja lidera Crvenih kmera, komunista koji su vladali Kambdžom 70-ih godina, osudjeni su danas pred međunarodnim sudom za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na doživotnu kaznu zatvora.

Nuon Čea (92) i Kiu Sampan (87), jedini živi lideri Crvenih kmera, osuđeni su zbog ubistava oko 1,7 miliona ljudi, počinjenih u vreme brutalne vladavine Crvenih kmera, od 1975. do 1979. godine, prenosi Asošiejted pres.

U presudi se navodi da su Crveni kmeri počinili genocid nad vijetnamskom manjinom i muslimanskim narodom Čam.

Čea i Sampan su već na izdržavanju doživotnih zatvorskih kazni pošto su u prethodnom procesu osudjeni za zločine protiv čovečnosti - prisilno premeštanje stanovništva i nestanak velikog broja ljudi.

Njh dvojica, međutim, tvrde da su žrtve političkog progona. U Kambodži ne postoji smrtna kazna. Crveni kmeri su težili izgradnji agrarnog utopijskog društva, zbog čega su proterivali stanovništvo iz gradova i stvarali ogromne ruralne komune.

Njihove radikalne politike dovele su do gladi i prekomernog rada, uz masovna pogubljenja, navodi AP.

Lideri EU: Nema novih pregovora o Brexitu

Angela Merkel

Lideri Europske unije (EU) odbacili su mogućnost novih pregovora o sporazumu za Brexit (Bregzit) i upozorili da sadašnja politička situacija u Britaniji više upućuje na "situaciju bez sporazuma".

Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da nema govora o novim pregovorima jer je "dokument bio na stolu".

U međuvremenu, premijer Francuske Edouard Philippe (Eduar Filip) rekao je da postoji potreba da se svi pripreme za mogućnost bez sporazuma zbog nesigurnosti u Velikoj Britaniji, javlja BBC.

EU je zakazala niz sastanaka uoči summita 25. novembra kada će lideri odobriti sporazum o Brexitu.

Lideri EU, ipak, priznaju da još ima mnogo toga da se uradi nakon što je britanska premijerka Theresa May (Tereza Mej) dobila potporu Vlade za nacrt sporazuma.

"Pred nama je dug put na obje strane", rekao je glavni pregovarač EU za Brexit Michel Barnier (Mišel Barnije).

Pročitajte: May ne odustaje uprkos ostavkama i glasanju o povjerenju

NBC: Bijela kuća traži načine da izruči Gulena

Fethullah Gulen

Administracija američkog predsjednika Donalda Trumpa zatražila je od nekoliko državnih agencija da pronađu zakonska sredstva kako bi se Fethullah Gulen izručio Turskoj, objavio je NBC News.

Zvaničnici administracije zatražili su od Federalnog istražnog biroa (FBI), Ministarstva pravde SAD-a i Ministarstva domovinske sigurnosti SAD-a da pronađu načine izručenja Gulena koji se u ovoj državi nalazi u samonametnutom egzilu, navodi američki medij pozivajući se na dva američka zvaničnika i još dva izvora.

Navodno su iz administracije tražili da FBI i Ministarstvo pravde ponovo otvore turske zahtjeve za izručivanje Gulena, te od Ministarstva domovinske sigurnosti da osiguraju informacije o rezidentnom statusu imama koga Turska tereti da stoji iza neuspjelog pokušaja vojnog udara 2016. godine.

"Prvo je bilo kolutanja očima, ali kada su shvatili kako je ovo ozbiljan zahtjev, karijeristi su bili bijesni", navodi visokopozicionirani američki zvaničnik za NBC.

Nijedna od navedenih agencija nije komentirala izvještaj, no jedan turski zvaničnik je za NBC kazao kako turska Vlada ne povezuje slučaj Gulena sa ubistvom saudijskog novinara Jamala Khashoggija.

"Mi definitivno ne vidimo povezanost ova dva slučaja. Želimo vidjeti djelovanje od strane Sjedinjenih Američkih Država u formi izručenja Gulena. I mi ćemo nastaviti našu istragu kada je riječ o slučaju Khashoggija", naveo je zvaničnik.

Gulen, koji je u SAD došao 1999. godine, trenutno živi u luksuznom skrovištu u Saylorsburgu, američka savezna država Pennsylvania.

Zvanična Ankara navodi kako je Washington pretvorio pitanje izručenja ovog imama u političko pitanje umjesto da ga vodi kao pravni slučaj. Navodi kako bi Trump mogao koristiti izručenje Gulena kao sredstvo trgovine zbog ljutnje oko saudijskog ubistva Khashoggija, ako su istiniti, mogli bi dodatno ojačati tvrdnje o vašingtonskom političkom stavu prema slučaju.

Pročitajte:

Tisuće Čeha traže ostavku premijera

Andrej Babiš

Tisuće Čeha se okupilo u Pragu da bi zahtijevali ostavku premijera Andreja Babiša zbog financijskog skandala.

Babiša optužuju da je europske subvencije preusmjerio na farmu koju je prepisao članovima svoje obitelji, među kojima i sinu, Andreju Babišu Mlađem. Češki premijer poriče optužbe.

Babiš je ovog tjedna pod velikim pritiskom nakon što je njegov sin za jedan portal rekao da ga drže na Krimu da bi spriječili da bude ispitan u tom slučaju.

Češki premijer je to porekao, rekavši da se njegov sin, koji živi u Švicarskoj i mentalno je bolestan, na Krimu nalazi dobrovoljno.

Novi prosvjedi su zakazani za subotu.

Babišova vlada će se zbog skandala suočiti s glasovanjem o povjerenju u donjem domu parlamenta, dok je gornji dom u četvrtak od premijera zatražio da se povuče dok istraga ne bude gotova.

Pročitajte: Češki premijer držao sina zatočenog protiv njegove volje

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG